среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:11
БЛАГОЈЕ РАДИВОЈЕВИЋ (1925–2016) УРЕДНИК „ПОЛИТИКИНИХ” ДОПИСНИКА

Част и слава оснивачу Сабора у Гучи

Аутор: Гвозден Оташевићсреда, 09.11.2016. у 11:32

У породичном дому у Београду од душе се растао нама новинарима друг, уредницима колега, а пријатељима више од тога. Блажо ће, ево, постати грбљанска, српска земља, али никад неће ступити у недозив. Има људи с којима се нека мисао одржи и мало даље од овога света, непоновљивих по нарави и сржи.

Благоје Радивојевић је са радне сцене отишао као уредник у колегијуму најстаријег и најчаснијег српског листа који векује на нашим просторима. Уредник „Политике” животно место морао је да напусти законом природе, пријатељско неће никад. Јер, навек остају сећања на непоновљиву природу, на усправног и стаситог Старосрбијанца који није дао никоме да се секира због безначајности.

Па ни себи.

У Биографском лексикону златиборског округа, чији је издавач удружење Ужичана у Београду, о његовом животопису стоји: Основну школу завршио је у родном месту Ивањици, нижу гимназију у Чачку и учитељску школу у Ужицу. После завршетка Другог светског рата студирао је на ДИФ-у, био наставник физичког васпитања у Новопазарској гимназији, радио у Комитету за фискултуру Владе Србије, затим био наставник фискултуре у Чачанској гимназији. Активно се бавио спортом и био репрезентативац Србије у атлетици.

Определио се 1954. за новинарство као главни и одговорни уредник „Чачанског гласа”. Поред посла у редакцији, био је активан у друштвеном животу у чачанском срезу. Био је и председник Културно-просветне заједнице, председник музејског савета... Један је од иницијатора Драгачевског сабора трубача, ивањичке „Нушићијаде“ и оснивач Ликовне колоније младих у Ивањици.

У редакцији „Политике” био је члан колегијума и уредник неколико рубрика. Поред тих послова интензивно је писао. Запажени су његови „Записи са села“, од којих је настала књига „Слика на вратима”. За серију „Градски разговори“ добио је награду Удружења новинара Србије „Светозар Марковић“.

Објавио је и књигу „Старовлашка размеђа” која сведочи о догађајима и људима у време припајања овог дела Старог Влаха Србији.

Блажа прате и две лепе приче. Прва вели: „Нушићијада је била фестивал филма југословенске комедије и одржавала се у Ивањици од 1969. до 1972. године. Претеча ’Нушићијаде’ била је тзв. туристичко-забавна приредба ’Септембар у Ивањици’, одржана 1967. године у организацији предузећа ’Уготурист’ из Београда. После се дуго расправљало и заседало у општинским круговима. Дошло се до закључака да је Ивањици потребна манифестација већег обима у духу дела Бранислава Нушића, којима су Ивањичани посвећивали пуно пажње. Мићо Kривокућа и Благоје Радивојевић, дописник ’Политике’ из Чачка, сложили су се да манифестација добије звучно име ’Нушићијада’.”

Друга прича, из студије чачанског историчара др Милоша Тимотијевића, каже:

„У лето 1961. године новинар Благоје Радивојевић, касније уредник ’Политике’, запазио је на железничкој станици у Чачку како трубачи испраћају једну радну бригаду. Људима из Народног одбора општине Лучани предложио је да у састав манифестације ’Драгачево кроз песму и игру’ уврсте и трубаче, као посебно музичко наслеђе овог дела Србије. Први Драгачевски сабор трубача одржан је у јесен те године у порти цркве у Гучи, на Покров Пресвете Богородице, у два дана окупио десет хиљада посетилаца и коштао укупно 213.3193 динара у време кад је просечна зарада у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији била 220 динара месечно, у СР Србији 201 динар, а килограм печења на Сабору коштао 6 динара.”

Збогом, Благоје.


Коментари1
41f63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Лазић
Наш добри Блажа није био "један од иницијатора" већ, скупа с Бранком В. Радичевићем, оснивач Драгачевског сабора. Када сам поводом некаквог јубулеја као новинар "Илзстроване Политике" разговарао с њим о тим временима, опоменуо ме је да свакако споменем и Крцуна јер, како је рекао, без његовог благослова тешко да би локални политичари смогли храбрости за тако нешто, тим пре што им је сабор трубача слутио на претерано "србовање". Уза све што је о Блажи написано, додао бих оно најважније - био је заиста предобар човек.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља