среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
ПОГЛЕДИ

Српска лекција Немачкој, а и шире

Ако велике државе, које имају снаге да заштите своје националне интересе, страхују од моћних страних инвеститора, да ли би и транзициона нејач требало да буде забринута за своју будућност?
Аутор: Небојша Катићчетвртак, 10.11.2016. у 08:15

Србија је, као и већина транзиционих држава, с великим ентузијазмом и безрезервно пригрлила глобализацију. Своје економске ресурсе и простор Србија нуди свакоме ко жели да их купи или користи, и на томе гради своју развојну стратегију.

У таквом привредном моделу нема простора за ускогрудо инсистирање на националним или безбедносним интересима, на прехрамбеној или енергетској сигурности, на стратешким привредним гранама и сличним суверенистичким фразама. Србија данас држи велику економску лекцију Западним земљама, па чак и свом великом узору – Немачкој. Откуд Немачка у овој причи?

Крајем 2016, Немачка је наједном открила да глобализација и није тако сјајан процес како је до јуче изгледало. Уместо да наставе да се радују том глобализационом ватромету – промету роба и капитала без граница и ограничења, Немци су почели да гурају клипове у точкове економског прогреса и да уводе инвестициони протекционизам.

Повод оваквој промени става се не скрива – кинеска предузећа се данас појављују као купци западних технолошких компанија. Акционари су срећни због тога, али држава није. Немачка влада је управо повукла већ дату сагласност за продају компаније „Aixtron”, која производи електронске компоненте, а покренула је и истрагу у вези са већ реализованом продајом компаније „Osram” (поново Кинезима). И не само то, Немачка покреће кампању у оквиру ЕУ да се кинеским компанијама ограничи могућност куповине важних технолошких компанија.

Нови трендови праћени су и променом глобализацијског речника. У игру се сада враћају помало заборављени атавистички појмови као што су национални интерес и стратешке технологије, опасност по јавни ред или безбедност, сигурност снабдевања итд. У том контексту посебно се наглашава опасност да телекомуникације и енергетика допадну странцима.

Немачка није једина развијена земља која је почела да открива мане глобализације и која има резерве према кинеском капиталу, нити су те резерве везане само за продају високотехнолошких компанија.

На другом крају света, у Аустралији, блокиране су две кинеске куповине које немају везе са високим технологијама. Влада је спречила продају огромног агрокомплекса и једне компаније за дистрибуцију електричне енергије. У оба случаја, национални интерес, та демодирана кованица, наведен је као разлог забране.

Списак блокираних кинеских куповина, али и актуелних куповина које су сада под знаком питања, све је дужи, а аргументација којом се куповине оспоравају све је богатија. Поред већ поменутих аргумената, тврди се и да Кина све више отежава продају својих компанија странцима.

Биће занимљиво видети кинески одговор на овакве блокаде. Кинези су већ поручили да су немачке инвестиције у Кини десет пута веће од кинеских инвестиција у Немачкој, да је 8.200 немачких компанија активно у Кини, а 2.000 кинеских у Немачкој итд. Тихи економски рат полако излази из сенке и постаје све интензивнији.

Можда на нове глобалне трендове и ограничења не треба гледати тако строго. Велика је вероватноћа да ће државама попут Конга, Бурундија или Централноафричке Републике бити дозвољено да на Западу купе све што пожеле, ако буду размишљале у том правцу и ако буду успеле да намакну потребан број милијарди. Ни Србију нико не спречава да већ данас, или сутра када буде продала сва своја добра, добијени новац употреби тако што ће нешто пазарити на глобалном тржишту компанија.

Коначно, управо тај реципроцитет, та равноправност међу државама и јесте у самој бити глобализационих процеса. Ми купујемо код вас, ви купујте код нас. Сви су једнаки и сви имају исту шансу… осим можда Кинеза, који као за пакост имају и новац и стратегију.

У светлу последњих збивања поставља се питање да ли Србија може нешто научити од Немачке или, можда боље, од Аустралије? Има ли потребе да се редефинише развојна политика каква се води већ деценију и по? Ако велике државе, које имају снаге да заштите своје националне интересе, страхују од моћних страних инвеститора, да ли би и транзициона нејач требало да буде забринута за своју будућност?

Наравно да не. Параноја је слабост великих. Када су мали у питању, ко ће боље бринути о њиховој будућности од добронамерних странаца? Уосталом, историја и искуство су нас научили – ништа тако добро свраб не чеше као туђа рука.

Пословни консултант
www.nkatic.wordpress.com


Коментари37
20783
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dubravko Jovanovic
Da, da, a kad Bayer kupuje monsanto, to je u redu? Problem je što svako gleda isključivo svoj uski interes, kada je zapadni kapitalizam bio u opasnosti da pukne, a to je bilo 80-tih!), otvorili su jeftinu proizvodnju u Kini i spasli svoj sistem uzimajući ogroman ekstraprofit. Trideset godina kasnije to stiže na naplatu i sada Kina ne valja... Kapitalizam traži stalni rast, kako bi funkcionisao, a došlo se u situaciju da to nije moguće jer se resursi već sada troše duplo više nego što se obnavljaju (to je zvaničan podatak), pa se podatci o "rastu" falsifikuju. Znajući to, svi pokušavaju da otmu sve što mogu i pripreme se za mračnu budućnost, svi osim nas... kao i obično.
Aleksandar Mihailovic
Osvetljeno sa prave strane, a kao šalu tumačim zaključak o dobronamernim strancima. U današnja vremena strani kapital u nekoj državi i vlasništvo nad fabrikama je samo kao ubod komarca sa više rilica u ekonomiju i finansije države domaćina. Isisaće sve i odneti u svoju matičnu državu a ostaviti dugove. To bi bilo moguće jedino u uslovima stvarno ravnopravnih odnosa na svetskom ekonomskom i finansijskom tržištu. Strani investitori najčešće parama odštampanim u toku noći kupuju fabrike, dobijaju još i subvencije, plaćaju jeftinu najamnu snagu, svojim matičnim firmama izvoze po damping i netržišnim svetskim cenama, a ista to prodaje i zarađuje. U državi gde se proizvodi se na račun izvoza podižu krediti, proširuju kapaciteti, iskazuju veliki materijalni troškovi i gubici, ili poslovanje na pozitivnoj nuli, država se mnogo ne može da ovajdi, a kada se oseti pravi trenutak "investitori" koji su agresivno isisavali sve što su mogli odlaze i ostavljaju po najčešće dugove ili prazne kase.
slobodan
A deda Mile Pavin kaze da kad je on bija mali ï zivija negde u Lici,da je slusa sta stariji pricaju dok pijuckaju divku u jutarnjim satima,pa veli kako je cuo vise puta: "Cuj,doci ce ovdje i zavladati neki mali zuckasto crni-prosto ce se usunjati.Eh,vidjecemo mi kako ce nam tad biti?""Gospodin Katic samo ovo ,bogumi,potvrdjuje,pa vi vidite sta nam se desava i sta ce nam se desavati?
jeremija
Zar je moguće da ste postali kineski lobista,a toliko lepih i pametnih članaka ste napisali.Sramota!Mi smo svi glupi kada ne vidimo sva ta dobra što nam je globalizacija donela,koliko nam dobro donosi rasprodaja svega,i gosn Katiću mi svojom glupošću da držimo slovo nemcima ili nekima koji su svoje sačuvali?
sobran
Lepo je pricati o Nemackoj i Kini (koliko god sarkasticno bilo), pricati o ekonomskom patriotizmu i protekcionizmu, dok ne primetimo da nam je Hrvatska preuzela neke od najboljih delova proizvodnje i trzista koje imamo. Recoprocitet, naravno, ne postoji. Pomisli covek da je to neki fetis, neka fora sa primitivnim obelezavanjem teritorije, a to je da na potezu od Terazija do Slavije mozemo da kupujemo samo u njihovim prodavnicama. Frikom, Stark, ... ?Nema veze, pogledajte samo Nemacku i Kinu. Nisam kriv, sve napisano je istina, a videcemo kako ce izgledati i da li ce postojati ekonomski patriotizam i 'na Srpski nacin'. Hrvatski nacin vec poznajemo i mislim da nas sve veoma kosta, a koliko nas kosta najbolje se vidi na kraju godine, kada prihodi pocnu da iscezavaju iz zemlje u smeru zemlje vlasnika kapitala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља