Нови Сад – Српска академија наука и уметности обележава 175 година, јубилеј који се везује за почетке Друштва српске словесности, чији оснивачи су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. У њихову част је у Огранку САНУ у Новом Саду одржана свечана академија, а јубилеј ће бити прослављен и у Београду, 18. новембра.

„Обележавамо идеју, која траје 175 година, о томе да би неки учени и озбиљни људи могли да помогну средини у којој су израсли да постане боља, компетентнија и срећнија. Са којим успехом, ја то сад не бих хтео да коментаришем“, казао је новинарима председник САНУ Владимир С. Костић уочи свечане академије којој је претходио састанак извршног одбора САНУ.

Предлог о оснивању једног таквог друштва дали су 1841. године, после неколико неуспешних покушаја, Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, кога су звали „човеком сто заната“. Планирали су да у називу буде академија, али тадашња власт је тражила да то буде „Дружство српске словесности“. Позивајући се на историчара Симу Ћирковића, Костић каже да је вероватно скромност била један од разлога да се измени предлог Стерије и Николића, али да је ипак много тога остало нејасно.

„Нигде у свету друштва која представљају неку врсту слободног удруживања мислећих људи, научника и уметника, нису са великим одушевљењем прихватана. Она су имала дозу, ако хоћете, субверзивности, с разним људима који имају право да слободно мисле“, казао је Костић и додао да САНУ баштини ту 175 година дугу историју.

О тој аутономији и, како каже, изговарању ствари, Стерија је рекао кроз стихове: „Ко народу истину не говори, худ је да народ учи“, а консеквенце тог става он је лично сносио, да би га се данас, додаје академик, с много више поштовања сећали него што је имао поштовања међу својим савременицима.

„Још увек, 175 година после идеје коју је дао, имамо шта да учимо од Јована Стерије Поповића. Ако смо спремни да учимо“, каже председник САНУ.

Госте је на свечаној академији поздравио председник Огранка САНУ Стеван Пилиповић, а беседе о Стерији и Николићу одржали су академици Јасмина Грковић Мејџор и Миро Вуксановић.