уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:21

Децембар – ноћна мора у Вујовићевом календару

Већ је постало неписано правило да се буџет целе године држи као под конац, али да последњег месеца у години дефицит експлодира
Аутор: Аница Телесковићпетак, 11.11.2016. у 08:30
(Фото Ж. Јовановић)

Огледало у коме премијер Александар Вучић види најлепши одраз своје економске политике је буџет. Већ неколико месеци каса је у суфициту, па је буџетска слика заиста „боља него икад”. Међутим, постоји један разлог зашто је наступајући децембар ноћна мора у буџетском календару министра финансија Душана Вујовића.

Већ је постало неписано правило да Вујовић током целе године буџет држи као под конац и да онда у децембру дефицит експлодира.

Подсећања ради, током прошле године, од јануара до новембра, мањак у државној благајни је износио свега 38 милијарди динара, а децембарски минус био је 76 милијарди динара. То, наравно не значи да је коначан резултат био лош, јер је укупан мањак био знатно мањи од плана, али је практично само током једног месеца у години направљен двоструко већи дефицит него за свих претходних 11 месеци.

Већ је јасно да ће се помрачење буџетских прилика догодити и ове године. Буџет је, за сада, у суфициту. Гостујући у емисији „Упитник” на РТС-у премијер Александар Вучић је пре неколико дана открио да је републичка каса тренутно у плусу од 34,3 милијарде динара. Председник владе раније је истакао да очекује да до краја године републички дефицит буде 18 милијарди. И то је, без сваке, сумње спектакуларан резултат, јер је првобитно планирано да мањак на крају године буде 121,8 милијарди динара. Када се говори само о централној каси, то је скоро седам пута бољи резултат од очекиваног.

Међутим, то истовремено значи да ће за нешто мање од два месеца у каси бити забележен минус од 52 милијарде динара. Највећи део тог износа поново ће бити остварен у децембру.

Уопште није тајна шта ће кумовати наглом повећању расхода у каси. О томе је у неколико наврата говорио и сам премијер. Недавно је те трошкове описао речима: „Разне петрохемије и нека чуда од мртваца који нам искачу од пре 10-15 година”. Бивши шеф канцеларије Међународног монетарног фонда (ММФ) Дехенг Ким смислио је и посебан термин за децембарске издатке. Такве трошкове који кваре слику јавних финансија назвао је костурима из ормара.

Ове године из Вујовићевог буџетског шифоњера поново ће испадати скелети. То ће бити стари дуг „Петрохемије” према НИС-у у износу од 105 милиона евра, али и исплата заосталих дугова војним пензионерима чији тачан износ још није познат. Чланови Фискалног савета неколико пута су упозоравали да додатних расхода може да буде и због великих државних предузећа (РТБ Бор). Приликом усвајања буџета за ову годину Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, упозоравао је да управо ово може да се догоди и да нова страшила и ове године у децембру чекају министра финансија.

 „Неопходно је јасно навести трошкове државних губиташа које ће сносити порески обвезници. Да не би било изненађења. Није ствар у томе да ли се то крије, него да се не догоди да поново испадне неки нови скелет из ормана. ”, рекао је Алтипармаков у разговору за „Политику”.

Када је о компанији „РТБ Бор” реч, Алтипармаков је истакао да није питање да ли ће, већ када ће њихове дугове платити порески обвезници.

„На примеру ’РТБ Бора’ види се да наше замерке нису малициозне опаске, већ потреба да се јасно види шта долази на наплату”, истицао је наш саговорник.

И прошле године у децембру су на наплату стигли стари дугови. Тако је држава лане преузела дуг „Србијагаса” према НИС-у у износу од 23,4 милијарде динара, решила да исплати заостале субвенције пољопривредницима (9,6 милијарди) и врати дуг војним пензионерима у износу од 10 милијарди динара.

Према речима Милојка Арсића, професора Економског факултета, расходи се у децембру повећавају из два разлога. Први је сезонски, а други представљају дугови из прошлости.

– Када је о сезонским разлозима реч, у децембру обично на наплату долази измирење обавеза насталих током године. Тада се исплаћују средства за инвестиције од локала до републике – објашњава он.

Други разлог чине дугови из прошлости који првобитно Законом о буџету нису били планирани. Према речима професора Арсића можда постоји и политички разлог за то зашто се фискална политика води на овај начин.

– Јер, онда се током године 11 месеци понавља како је буџет у одличној ситуацији. Гласно се прича како имамо суфицит, а онда у децембру у тишини прође вест о великом дефициту. Можда се те обавезе и намерно остављају за последњи месец у години када је већ извесно да ће коначан резултат бити добар – закључује Арсић.


Коментари10
981eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Velikomoravac
Lako rešiv problem. U decembru ne objavljivati podatke o stanju budžeta i svi će biti srećni, od premijera do njegovih glasača.
Viktor Zemunac
Pa zar nije,gdin VUJOVIC pozajmio milijardu dolara iz Emirata?POD povoljnim uslovima!Pogodite ZBOG CEGA!
Kosturi
Ekonomija je dodirnula dno a dugovi vrh. To se u ekonomskom recniku naziva bankrot. Bedni pokusaj da se prikazuju neki kosturi iz ormana nemaju veze sa ekonomijom a jos manje sa realnosti. Jedna drzavna firma duguje drugoj drzavnoj firmi a ta druga firma onda duguje trecoj dok ne potrosimo stotine miliona evra dugova koje du napravile uglavnom vlasti od 2000. do danas. Na kraju tok ciklusa i bacenih stonine miliona evra, poslednja u lancu bude poklonjena stranom tajkunu a dugovi otpisani. Princip koji se i dalje nastavlja polazi od firme koja najmanje duguje a zavrsava u onoj koja duguje najvise i koja na kraju ciklusa dobije dugovanja i pri tome i dalje ima dug. Oni koji tvrde da smo suvise davali domacim firmama, neka pogledaju koliko sada dajemo stranim tajkunima kojima smo dali i firme i zemlju. Sada se daje najmanje 10 puta vise nego dok su firme bile pod drzavom . Bas me zanima gde ce sada zavrsiti 2000 miliona dolara uzetih od Arapa.
Децембар – ноћна мора у Вујовићевом календару
Нема ту никакве ноћне море. Србија треба да прогласи банкрот. То је једини начин.
nikola andric
Svako u Srbiji ima sopstveno misljenje o ''svojini'' koja se pravno uredjuje u stvarnom pravu. Zamislite svojinu kao ''skladiste stvari'' u podrumu. Posle izvesnog vremena ce to skladiste biti prazno. Zamislite dohodak (tokovna velicina) koji nije isplacen za, recimo, tri meseca. Pojednostavljeno receno ''glavni izvor'' egzistencije je prihod od rada. Ali taj prihod je baziran na ugovoru o radu dok ugovori spadaju (pravno) u obligaciono pravo. Obligaciono pravo uredjuje medjusobne relacije izmedju takozvanih ''potrazivaoca'' i ''duznika''. Nasa psihologija proizvodi sazaljenje i navijanje za duznika tako da potrazivaoc dobija negativnu konotaciju. Pri tome se previdja da jedan bez drugoga ne postoje. Ta psihologija objasnjava ''prezaduzenost'' preduzeca i ''duznicku krizu'' u Srbiji. Za drzavu se to vidi tek u decembru u obliku ''skeleta iz ormana''.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља