уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.11.2016. у 08:15 Чедомир Антић
ПОГЛЕДИ

Аргументи у прилог сената

Постоји потреба да на тај начин буде подстакнута даља демократизација ( самосталност и аутохтоност законодавне власти) и да у политичком погледу тако буде превладана регионална неједнакост

У време када је доношен Устав из 1990. године један професор Правног факултета у Београду разговарао је са колегом који је био један од његових писаца. Будући да је устав донесен на брзину, потајно, како би Милошевићев режим прикрио неуспех са „ванстраначком демократијом“ и избегао демонтажу режимских полуга моћи, није било ни дебате око устава. Једнопартијска скупштина прихватила је успостављање Друге републике, вишестраначке и демократске, уз ретке захтеве за коренитим реформама. Овај професор правне историје затекао је свог колегу уставотворца питањем зашто није уведен горњи дом парламента. Изненађени се брецнуо: „Одакле ми племство?“

И заиста, све замисли о успостављању горњег дома (сената) Народне скупштине, код нас су увек изазивале подозрење. Читали сте како доцент Правног факултета у Крагујевцу и данас верује да су у 19. веку аустроугарски агенти желели да напуне српску скупштину школованим и богатим, што је наравно друго име за издајнике и експоненте Беча. Неповерење је пратило и непознавање теме. Радикалски трибун Рајко Тајсић, иначе ретко писмен и начитан човек, власник библиотеке од стотинак књига, питао је осамдесетих година 19. века без ироније шта то значи залагање за „горњи дом“ – да ли да ће сви у будућности имати куће на два спрата?

Најуспешнији дводоми парламенти настајали су у дуготрајним сукобима аристократије и демократије. Еволуцијом, компромисом... Сенат је по правилу требало да зауставља и усмерава младу демократију. Иако социјално и национално хомогена, Србија 19. века имала је потребу за горњим домом. Сенат је у нашој уставној пракси постојао свега две године у време државне независности (1901–1903) и једва деценију у југословенској монархији (1931–1941/6), али у ранијим раздобљима су „квалификовани посланици“ (према Уставу из 1888), те „именовани посланици“ (прама Уставу из 1869, али и Скупштинском закону из 1858) у ствари представљали горњи дом. У скупштини у којој су превладавали они који су веровали да војску, порезе и чиновнике треба укинути, а било је и оних који су од кнеза тражили кишу, потреба за горњим домом била је логичнија него у већини других демократија. У време Светоандрејске скупштине (1858) британски реформатор Брајт тврдио је да „чак и демократски Срби“ познају потребу за горњим домом. Да је касније, у време када је парламентарне радикалске владе подржавало и 90 одсто бирача, сенат ипак био потребан као некаква равнотежа, говори и теза историчара економије Мајкла Палареа. Он је тврдио да је политички тријумф села (радикала) довео до претераног пореског оптерећивања градова, кризе модернизације и поделе у народу. Последице су биле бројне: од каснијег успона комуниста, до аутохтоних корена савремене „Друге Србије“.

Кратковека искуства са сенатом у српској монархији, показала су међутим да је народ бирао радикале сенаторе. Иако је већину чланова сената именовао монарх, ови се нису показали као његово оруђе.

Србија данас има скупштину слабог угледа. Посланици имају малу самосталност – тамо је страначка пешадија, кворумаши... Једно недавно истраживање показало је да страначка олигархија из јавних предузећа управља својим штићеницима у парламенту. Данас када је Милошевићев режим одавно срушен нема потребе за пропорционалним изборним системом. Промена начина избора посланика и увођење већинског изборног система свакако би допринели демократизацији, али не превише. Уместо страначких олигархија посланике би бирала сиромашна изборна јединица и пронашла би их претежно у локалним моћницима или њиховим креатурама. Извршна власт би их по потреби купила.

Аргумент у прилог увођења сената код нас представља потреба да на тај начин буде подстакнута даља демократизација (самосталност и аутохтоност законодавне власти) и да у политичком погледу тако буде превладана регионална неједнакост. Сенатори, њих рецимо тридесеторо, могли би бити бирани у великим изборним јединицама које не би имале везе с регионима. Делиберативна функција сената чинила би расправе у скупштини озбиљнијим и аргументованијим, могућност да закони буду враћени или да коначно пропадну у једној оваквој установи дала би подстицај нашем парламентаризму. Величина изборних јединица учинила би да странке не могу лако и било кога да наметну као посланика, баш као што у скупштину неће долазити локални кнежеви или пајаци.

У време уставне реформе влада ће као један од аргумената помињати уштеду. Умањиће број народних посланика у Народној скупштини, што је несумњиво добродошло. Народна скупштина са стотину посланика и Сенат са тридесеторо чланова и даље би чинили будући Дом скупштине значајно јефтинијим од садашњег.

Напредни клуб

Коментари20
f7929
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prednost DVA Doma
Sa DVA Doma u Parlamentu lakše bi se realizovali najvažniji srpski nacionalni interesi u XXI veku : 1). OBNOVA Kraljevine Srbije u kojoj Kralj ima PROTOKOLARNU funkciju, a vlast pripada narodu preko NEPOSREDNO izabranih predstavnika ; i 2). RAVNOPRAVNA REGIONALIZACIJA Srbije (4 pokrajina bez autonomije u državnim nadležnostima).. Ko je protiv toga, taj ne shvata šta su srpski nacionalni interesi !!
Angažovana ELITA
Najvažnije je da se srpska elita (iz svih oblasti društva) angažuje u političkom životu i spreči pojavljivanje stranačkih primitivaca u parlamentu Srbije, koji uništavaju srpsku javnu scenu i kulturu. Možda bi to lakše bilo preko DVA doma: Dom pokrajina (neposredni izbori na lokalu, gde građani poznaju porodicu političara) i Dom građana (kandidati preko stranaka).
dragan
Prošlovremensko pisanije autora, bez ikakvog smisla. Ali ipak ima ikoristi za čitaoce. Taj "dom", za kojim kuka, ima samo jednu svrhu a to je da zaštiti interese privilegovane klase. Drugi mogu da uživaju u igranju rijalitija koji se zove demokratija ali igra prestaje kada se ugroze interesi privilegovanih i sve vraćaju na početak. I tako ponovo sve dok njihovi interesi nisu u potpunosti zaštićeni. A šta je korisno u tom članku? Sada je jasno koliko je zapadna demokratija licemeran sistem koji nema nikakve veze sa "demos"-om. Pošto kod nas nema klase "plave krvi" koga će da štiti "dom"? Najbogatije, elitu koja ni po čemu nije elita (osim po novcu). To nam je, istina nenamerno, lepo objasnio pisac članka. Mnogo bolje bi bilo da se o promenama Ustava raspravlja o tome da se direktnim biranjem građana bira političar koji će imati najveću vlast u državi a ne kao do sada- građani direktno biraju ličnost za funkciju koja je protokolarna a stvarnu vlast ima onaj koga biraju stranke.
Konstantin Popović
Sve smo probali, i monarhiju i jednopartijski komunizam i evo sad demokratiju. Može referendum?
Dragan Pik-lon
Gospodine Anticu, ako vam kojim slucajem fali srpsko plemstvo,imate ga iza granice.Otisli su milioni pre i posle zabrane kraljevskoj porodici da se vrati kuci.Cak sta vise ima vise Srba u inostranstvu nego u Matici.Narocito plemstva!Pozdrav iz slobodnog sveta!!!
Mitar
Koju dinastiju Obrenović/Karađorđević
potomci srpskog plemstva
Ima i u Srbiji potomaka srpskog plemstva. Naime, svi oni koji su odlikovani za zasluge u borbi za slobodu Srbije u XIX veku, su plemići i potomci se mogu ponositi svojim precima. A u širom smislu, svaka srpska kuća koja slavi krsnu slavu bez prekida više od 500 godina je potomak plemstava iz doba Nemanjića !!
Прикажи још одговора
Lajavi
Stran mi je svaki pokušaj institucionalizacije elitizma u Srbiji. Zato sam protiv ovakvih inicijativa. O uvođenju monarhije ne želim ni da razmišljm. Čista budalaština.
Realnost ELITE
U sportu navijaš za najbolje : Novaka, košarkaše, vaterpoliste, odbojkaše,.... a nećeš da imaš ELITU u obrazovanju, politici, medicini, advokaturi,.... Stvarno čista budalaština !!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља