среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:14

Одлазак највећег песника међу музичарима

Чувени канадски кантаутор и песник Леонард Коен, визионар међу уметницима своје генерације, преминуо у Лос Анђелесу у 83. години
Аутор: Иван Аранђеловићпетак, 11.11.2016. у 08:40
Шешир је скидао у знак поштовања према публици (Фото: Ројтерс/Е. Алонсо)

„Спреман сам да умрем. Надам се да неће бити превише непријатно. То је то од мене”, изјавио је недавно у интервју за „Њујоркер” Леонард Коен, који је преминуо јуче у Лос Анђелесу у 83. години.

Вест о смрти чувеног песника, кантаутор и уметника објављенa је на његовој званичној фејсбук страници уз оцену да је сматран једним од највећих визионара међу уметницима своје генерације.

Коенов син Адам је објавио да му је отац преминуо мирно у свом дому у Лос Анђелесу: „Писао је до последњих тренутака са својим особеним хумором.”

Приватна меморијална служба биће одржана у наредним данима у Лос Анђелесу, известиле су агенције, напомињући да узрок смрти великог музичара није објављен. Коен је одрастао у Монтреалу, али је последње време живео у Калифорнији. Без обзира на то, у Монтреалу су градске власти наложиле да се застава спусти на пола копља, пренео је АФП.

Коен је ретко виђан у јавности последњих година, након што је окончао „Велику турнеју” на Новом Зеланду крајем 2013. године. Током петогодишње турнеје одржао је скоро 400 концерата широм света, а најчешће су трајали по три сата.

Прошлог месеца објавио је 14. албум – „You Want it Darker” (добио је похвале уз оцене критичара да је то издање „класичан Коен, опседнут смртношћу, Богом, а опет забаван”) и тада је за „Њујоркер” признао да више неће ићи на турнеје јер његово тело више не може да их поднесе.

„Велика је промена близина смрти. Ја сам уредан момак и волим да довршим ствари које сам започео”, рекао је тада Коен.

Његов фаталистички тон у том интервјуу највероватније је, како је писао амерички магазин, резултат губитка његове љубави и музе Маријане Илен Јенсен, која је овог лета умрла од рака.

Рођен је 21. септембра 1934. године у Монтреалу, у Вестмаунту у предграђу Монтреала. Још током основне школе учио је о музици и поезији. Како се наводи, посебно су га интригирале песме Федерика Гарсије Лорке. Иначе, ћерки је дао име Лорка. Као тинејџер научио је да свира гитару и основао кантри бенд „Бакскин бојс”.

На Универзитет Мекгил уписао се 1951. и тамо је освојио неколико награда за своју поезију. Прву збирку песама „Let Us Compare Mythologies” објавио је 1956, у њој је поезија коју је написао у периоду од 15. до 20. године, а посвећена је његовом оцу који је преминуо када је Леонард имао девет година. Другу збирку песама „The Spice-Box of Earth” објавио је пет година касније и та књига му је помогла да добије признање критике и титулу новог гласа у канадској поезији. Уз збирку песама „Flowers for Hitler” (1964), објавио је и романе „The Favourite Game” (1963) и „Beautiful Losers” (1966).

Током шездесетих углавном је писао поезију и прозу, и то углавном у кући на грчком острву Хидра све до 1967, кад се преселио у Њујорк и почео да гради каријеру певача. Те године је објавио први албум – „Songs of Leonard Cohen”, са песмама „Suzanne”, „Sisters of Mercy”, „So Long, Marianne” и „Hey, That’s No Way to Say Goodbye”. Уследили су албуми „Songs From a Room” (1969) и „Songs of Love and Hate” (1971).

Песму „Халелуја” (Hallelujah) објавио је 1984. и од тада је настало скоро 300 верзија ове композиције у извођењу разних извођача.

Међу његовим значајним албумима су „I’m Your Man” (1988) и „The Future” (1992), у којима је описао компликовано време у којем су настајали. У композицијама „Ain’t No Cure for Love”, „I’m Your Man” и „Everybody Knows” пружио је своје виђење савременог света, уз њему својствену перспективу, анализу, али и мудрост. Насловном нумером „The Future”, иронично је описао себе као „малог Јеврејина који је написао Библију”, а његова заокупљеност јеврејском културом, опседнутост хришћанском иконографијом и посвећеност будистичкој уздржаности, учинили су га идеалним коментатором новог миленијума и апокалиптичних страхова тог времена. У песмама „Waiting for the Miracle”, „Closing Time”, „Anthem” и „Democracy” указао је на страхове који чезну за надом.

Љубав, духовност, религија, моћ… неке су од кључних тема које је истраживао у песмама, постављајући уједно низ питања о суштини живота.

Током каријере објавио је 14 албума и добио је око 40 награда, што за поезију, што за музику. Измислио је један коктел, ишао је на Кубу као војник мало пре инвазије на Залив свиња, а за једину своју екстраваганцију говорио је да је кавијар. У Рокенрол кућу славних примљен је 2008, а „Греми” за животно дело добио је 2010. године.

Током вишедеценијске каријере постао је један од најважнијих и најутицајнијих кантаутора данашњице, омиљен међу различитим генерацијама и публике и критике. Успевао је да одржи двоструку каријеру у музици и књижевности, уз похвале да његове песме одликује редак књижевни квалитет, а његову поезију и прозу несвакидашња музикалност.

 

Десет најбољих Коенових песама по избору „Гардијана”

„Suzanne”

„So Long, Marianne”

„Bird on the Wire”

„Famous Blue Raincoat”

„Dance Me to the End of Love”

„Hallelujah”

„I’m Your Man”

„Tower of Song”

„The Future”

„Almost Like the Blues”

 

Београду поручио – „Отплеши са мном до краја љубави...”

Леонард Коен 2. септембра 2009. на концерту у Арени у Београду
(Фото: Ж. Јовановић(

„Отплеши са мном до краја љубави...” Овим стиховима Леонард Коен је 2. септембра 2009. почео концерт у Арени у Београду. Један од највећих кантаутора савремене музике, најпознатији песник међу певачима и најпознатији фолк рокер међу песницима (како Канађани из милоште воле да зову свог сународника) показао је на бини Арене да је, упркос чињеници да је тада добро био „загризао” осму деценију живота, и те како имао шта да покаже.

Познато је да на Коенове концерте долазе све генерације, од тинејџера који тек озбиљније улазе у свет музике, па до Коенових вршњака, људи са истанчаним и дугогодишњим музичким искуством, а тако је било и пре седам година у Београду. У публици је било заљубљених парова, самаца, љубитеља поезије, очева са децом па чак и целих породица. А свака песма будила је нове емоције јер је Коен, наравно, познат као уметник који не пева само о љубави већ на својствен начин разматра и многе „шкакљиве” теме: религију, секс, политику, духовност...

Одевен у црно одело, са шеширом који је често скидао у знак поштовања према публици и музичарима који су га пратили и са разоружавајућим шармом, Коен је сваким новим тактом и сваким отпеваним и изрецитованим стихом дискретно и опуштено комуницирао са публиком, баш како и приличи музичком џентлмену његовог калибра. А и публика је прихватила овај џентлменски наступ као део свог личног доживљаја, па је и сваку нумеру пратио велики аплауз уз повремене овације.

(Фото: Ројтерс/К. Мусчи)
Жастин Трудо
Ничија музика није звучала као Коенова. Његов рад одјекује генерацијама
(Фото: Фонет)
Боб Дилан
Кад људи говоре о Леонарду, они не помињу његове мелодије, али су оне заједно са текстовима дела генија

 

(Фото: Г. Скидмор/CC BY-SA 2.0)
Ијан Мaкелен
Тужно је што никада нећемо чути Коенову песму о Трампу као председнику

 

(Фото: CC BY-SA)
Моби
Тама сада постаје тамнија. Коен је био диван човек, дивна душа

 

(Фото: Д. Ћирков)
Ник Кејв
За многе од нас Коен је био највећи текстописац. Такво јединство текста и музике није било могуће имитирати ма колико се трудили

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 


Коментари21
11611
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tower of Song
@velja: Molila bih vas da mi objasnite kom literarnom stilu pripadaju"tugovanke." A da niste malo pobrkali loncice? Pretpostavljam da mislite na ono sto vam je mnogo blize, poznatije i razumljivije od poezije i muzike Leonarda Koena. Sevdalinke? Turbo folk? U tim "muzickim" zanrovima se ne "omasuje novcanik sentimentalaca," a i nivo je u podrumu pa ne morate da se zamarate i pentrate do "trecerazrednog nivoa." Evidentno je da ne vladate dobro srpskim jezikom jer se tesko i nezgrapno izrazavate ("valja popunjavati termine i granice stampe"). Zato me ne cudi da ste poeziju Leona Koena, koja je na engleskom, pogresno razumeli. Imate 2 mogucnosti. Da nadete nekoga ko dobro zna engleski i zamolite ga da vam prevede "tugovanke": "Almost Like the Blues," "Nevermind," "You Want It Darker"...Druga mogucnost je da se kanete onoga sto, ocigledno, nije za vas i da nastavite da slusate turbo folk bez "tugovanki" i divite se "poeziji" Cece, Karleuse, Sandre Afrike, Sabana Saulica, Dare Bubamare...
velja
Pisao i pevao tugovanke - nema nacina da se omasi novcanik sentimentalaca. Mediji pak u zadnjih par godina objavljuju kao udarnu vest svakog ko je iznad trecerazrdenog nivoa - valja popunjavati termine i granice stampe.
Mihailo Đorđević
Dobro da niste stavili Lenard kao što ima negde. Teška su vremena, ali ne dajte da vam neznalice srozavaju ugled Politike, koja je vazda bila uzor jezičke kulture i pravopisa, što primećujem na prvim stranama u poslednje vreme baš i nije.
физичар
Он је желео да путује са њим, морнарем који је ходао по води. Кога само утопљеници могу видети...
Panurgije
Znam da je jevrejska zajednica veoma jaka u Montrealu, pa me ne chudi zastava na pola koplja, ali "najveci vizionar svoje generacije" u naslovu mi lichi na preterivanje. Hallelujah je lepa pesma, mada mi je tekst na neki nachin problematichan. Posebno stih: Well your faith was strong but you needed proof You saw her bathing on the roof Her beauty and the moonlight overthrew ya She tied you to her kitchen chair And she broke your throne and she cut your hair And from your lips she drew the Hallelujah Ostale pesme su manje vishe na isti kalup i, usudio bi se da kazzem, monotone. Molim poznavaoce da se razmahnu i objasne koja je to njegova generacija i po chemu/zbog chega je on najveci vizionar te generacije?
Panurgije
@Aleksandra - Usudio sam se jer je neko u novinama promovisao Leonarda Koena kao "najveceg VIZIONARA svoje generacije" ... shto definitivno nema veze s mozgom, ali je vecina komentatora to prihvatila bez trunke rezerve. Uz tako gromoglasnu najavu, kako u inicijalnom tako i u proshirenom tekstu, ni rechi o vizijama. Ponavljam, Halleluja je lepa pesma, za mene jedina, ali nikakve vizije ni u njoj nema. Ostale pesme su manje vishe dosadne. 2015 je izjavio: "Women and God are about the only things that interest me. I think the content of everybody’s heart is just the people they know or want or love and then trying to discover what is the fundamental reality in which all these other manifestations take place". "Fundamental reality" je osnova svega i na neki nachin sve ono o chemu Koen nije pevao i pisao a Gatri, Ziger, Dilan, Kesh, Springstin, Melenkemp, Bili Brag, Bob Weir ... i mnogi drugi, jesu. Eto toliko, autor je izneo svoje mishljenje, ja svoje. Peace.
Препоручујем 2
Aleksandra
Bolje bi bilo da se niste usudili da kažete.
Препоручујем 7
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља