уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Без сиве зоне у ИТ сектору

Нацрт стратегије развоја индустрије информационих технологија влада ће усвојити у наредне две недеље, једна од мера је и смањење пореза и доприноса на зараде
Аутор: Јелена Попадићсубота, 12.11.2016. у 08:30
(Фото Ројтерс)

Када је пре око месец дана Савет за економски развој препоручио да се одобри 22,8 милиона евра подстицаја за шест страних компанија, међу којима је и „Ендава д.о.о. Београд”, представници српског ИТ сектора први пут су се озбиљно наљутили на државу. Како кажу, на овај начин држава се дебело умешала у тржишну утакмицу јер је омогућила овим компанијама да преузму најквалитетније кадрове на тржишту рада.

Сваки подстицај ИТ индустрији је од изузетног значаја, али мора бити утемељен на озбиљним анализама, каже за „Политику“ Татјана Матић, државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Подстицајне мере за запошљавање у ИТ сектору, које је дефинисало ово министарство, односе се пре свега на преквалификацију, доквалификацију и континуирано учење.

Двоструко већи извоз од увоза ИТ услуга
Важност ИТ сектора најбоље илуструју подаци о извозу. Извозни приходи од ИКТ услуга у периоду од 2008. до 2015. године утростручени су, а приходи од компјутерских услуга повећани су четири пута. Укупан извоз ИКТ услуга у 2015. години достигао је 678,3 милиона евра, док је нето извоз 317,4 милиона, што значи да имамо скоро двоструко већи извоз од увоза, што је један од најважнијих показатеља доприноса индустрији. Стога ће држава помоћи даље развијање компјутерских производа и услуга по којима ће Србија бити препознатљива.

Најкасније у наредне две недеље влада би требало да усвоји Нацрт стратегије развоја индустрије информационих технологија од 2017. до 2020. године.

Наша саговорница истиче да држава планира толико да олакша услове пословања да више неће бити исплативо пословање у сивој зони.

– Главни приоритети стратегије су развој успешних предузећа и производа у ИТ области, унапређивање административног окружења, јачање кадровских потенцијала и модернизација пословања у свим привредним гранама употребом ИТ. Овај документ правили смо у сарадњи са привредницима, инвеститорима и колегама из других министарстава тако да заиста садржи смернице за решавање конкретних проблема – објашњава државна секретарка.

Недостатак кадрова, главни је проблем ИТ сектора, упозорава наша саговорница напомињући да нису претеране процене да би на нашем тржишту тренутно могло да се запосли чак 30.000 ИТ стручњака. Годишње у Србији дипломира између 1.000 и 1.500 младих људи који могу да раде у овој области, а циљ је да се до 2020. тај број повећа бар петоструко.

Није довољно само повећати уписне квоте на факултетима, мишљење је наше саговорнице, већ се млади морају упутити у ову област од основне школе. Извесно је да ће већ од следеће године, наши основци, имати нови предмет – информатику и програмирање. На тај начин држава, на дугорочном плану, решава проблеме са недостатком кадрова.

– Један такав предмет учи децу алгоритамском размишљању и припрема их за савремено информационо окружење. Обезбедили смо бесплатан вајфај за 1.800 школа у Србији умрежавањем школа на Академску мрежу Србије, а у плану је опремање школа рачунарима или таблетима. Ипак, док не стасају нове генерације стручњака држава ће суфинансирати програме доквалификације, преквалификације и континуираног учења. Припремили смо програме додатног образовања за факултетски образоване људе, а стручњацима са средњом стручном спремом пружићемо подршку за даљи развој – истиче наша саговорница.

Електронско плаћање државних такси
Када је у питању административна подршка раду ИТ компанија државна секретарка Татјана Матић напомиње да ће бити усвојен закон о електронском документу и услугама од поверења којим ће бити развијена подршка електронском плаћању, размени електронских исправа и комуникација грађана и привреде. На овај начин биће поједностављено пословање самозапослених којих има јако пуно у ИТ индустрији, а за грађане најважнија новина биће – плаћање државних такси електронским путем.

Она је свесна да многе ИТ компаније послују у сивој зони, што је немогуће у потпуности искоренити. Како бисмо се изборили са сивом економијом, како каже, морамо увећати улагања у ИТ сектор. У Србији се у ове сврхе издваја 62 евра по становнику, а у Европској унији скоро десет пута више (просечно 600 евра по становнику). Иако се ИТ индустрија успешно развија и без посебних олакшавајућих мера фискалне политике држава би требало да уведе одређене пореске олакшице ради додатног подстицаја. Разматра се смањење пореза и доприноса на зараде у овој области, али тек крајем 2017. године, након истека аранжмана са Међународним монетарним фондом. Држава ће склапати међународне уговора о избегавању двоструког опорезивања и пореске кредите за улагања.

Предузећа из ове области имаће подршку државе кроз билатералну сарадњу за разне наступе на јавним тржиштима, учешће на сајмовима, отварање представништава у иностранству и јачање маркетиншких капацитета.

Осим тога, важно је подстицати инвестирање у ИТ сектор, подржати почетнике у овом послу, старт-ап предузећа, али помоћи ИТ удружењима (технолошки паркови, кластери и хабови).

– Дешава се да млади људи успешно покрену ново предузеће, развију добар производ или услугу и након тога стагнирају. Они су добри програмери и иноватори, али морају да науче да пласирају свој производ, освајају тржиште и развију бизнис, да буду успешни менаџери и трговци. То није лако, а држава ће им помоћи да развију одржив бизнис – истиче државна секретарка.

Баш због тога у плану је развијање регионалне мреже ИТ удружења, поготову у неразвијеним областима, како би се подстакло запошљавање. Велику улогу у овом послу имаће Министарство за државну управу и локалну самоуправу које би требало да препоручи општинама да помогну новим компанијама уступајући им одређени пословни простор, смањујући им трошкове за струју, воду и друге врсте намета.


Коментари18
f5a6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Kraljev
Drzava bi da zanje a nije sejala ,lepo bogme pa ti momci su sve sami postavili na svoje noge bez grama pomoci drzave i sad su siva zona,
Nikola Mircic
Drzava treba da omoguci integraciju sa internacionalnom infrastrukturom placanja i primanja novca. Prvenstveno da omoguci firmama da mogu da prodaju usluge i proizvode koristeci za naplatu najpoznatije sisteme placanja sa najvise internacionalnih korisnika (kupaca) kao sto su PayPal i Stripe. Svakako da PayPal-u niti Stripe-u mi nismo proioritet jer smo malo i siromasno trziste, ali tu drzava treba da uskoci sa subvencijama i plati tim kompanijama da ubace Srbiju u svoju infrastrukturu. U tom slucaju smo "izgradili digitalni autoput" kojim nase firme mogu ravnopravno da izvoze svoje proizvode i usluge.
Stefke
Kada jedna nastavnica engleskog jezika postane drzavni sekretar po stranackoj liniji, tesko je od nje i ocekivati da razume sustinu problema ove ili neke druge usluzne delatnosti. Svaka cast na angazovanju ali ona ipak nije dovoljno kompetentna, niti su to drugi ljudi u cijem je opisu da urede ovu oblast, niti su razumeli sistinu problematike koju treba resiti. IT usluge se kao mantra ponavljaju u medijima svaki dan, kao da ce svih 7mil. Srba samo time da se bavi, kao da ne postoji ni jedna druga usluzna delatnost npr. medicinske usluge, koje su prikladnije obicnim zenicama i sredovecnim nezaposlenim licima, a itekako su trazeni na listi najtrazenijih poslova EU. Problem je siva zona u IT industriji i virtuelne valute, tu ne vidim da su bilo sta novo ponudili, i start-up kompanije, super je da podrzite jedan Strawberry, i da vam on posle godinu dana ode u Bugarsku jer mu tamo nude vise para, to nije strategija vec kratkovidost, i ne samo oni, 30 IT kompanija je otislo u Sofiju. Why ?
Ortega
Stefke, prvenstveno su otišli u Bugarsku zato što je ona članica EU, a Srbija nije. Inače mi smo jeftiniji i od Kineza, samo su doprinosi za državu ogromni. Irska je na primer ukinula porez za IT kompanije i tako dovela sve vodeće u tu zemlju.
Препоручујем 2
Шошана
ИТ сектор је много заступљен и у електротехничким институтима, али су они најсивља могућа зона ове државе и њих нико не сме да пита за пословање и за плаћање пореза овој држави. Доживотни иу вечити директори ових института користе ИТ сектор ради сосптвеног богаћења убацујућу у уговоре приватне фирме из ИТ сектора које не раде ништа, или беспотребно нуде сцвоја софтверска решења које институти имају одавно развијена. На овај начин се огромне своте новца сливају у приватне џепове ових директора и наравно власника тих малих фирми које обично имају само једног запосленог.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Sta ce nam nacrt, odnosno nova strategije razvoja industrije informacionih tehnologija, ako vec imamo vazecu Strategiju razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija, od 7. marta 2013. godine.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља