понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Чувар сећања на подунавске Швабе

Јединствени музеј у Европи посвећен подунавским Швабама налази се у Сремским Карловцима
Аутор: Вишња Аранђеловићнедеља, 13.11.2016. у 08:05
Стјепан Седер, оснивач Завичајне куће, музеја који верно дочарава живот подунавских Шваба и чува предмете у домаћинству које су вековима користили (Фото В. Аранђеловић)

Сремски Карловци – Карловчанин Стјепан Седер осмислио је музеј у знак сећања на подунавске Швабе, покренуо Фестивал куглофа и издаје једини медиј на немачком језику у Србији, часопис „Фенстер”. Ипак, каже да у његовим венама тече најмање немачке крви.

​Тајна доброг куглофа
Стјепан Седер сакупио је и објавио рецепте чувеног колача војвођанских крајева, пореклом из Немачке. Међу тим рецептима налази се и неколико оних које је сам осмислио, а читаоцима „Политике” поклања један традиционални за старински куглоф:Замесити тесто од 500 грама брашна, око 100 грама квасца, потопљено у 250 грама млаког млека, додати мало соли, 130 грама шећера, исто толико путера и сувог грожђа, три јајета, мало лимунове коре.
Тесто добро израдити варјачом, док не постане глатко и док почне да се одваја од варјаче и одлепљује од дна суда.
Затим тесто сипати у подмазану модлу за куглоф и оставити да нарасте.
Када нарасте, тесто премазати размућеним жуманцетом и пећи око један сат.
Печени куглоф извадити из модле, ставити га на плитак тањир и посути шећером у праху.
Служити уз белу кафу, какао или чај.

„Мајка ми је Српкиња, а отац Немац рођен у браку Немца и Хрватице. Тек ми је прадеда чистокрвни Немац”, објашњава Седер, један од ретких чувара културног наслеђе подунавских Шваба.
Прича нам да у Сремским Карловцима и данас живи велики број житеља немачког порекла. Томе сведоче презимена која се могу видети у телефонским именицима попут Мерц, Рајнзигер, Мулер, Шварц... Међутим, Седер каже да је мало оних који уопште говоре немачки језик.
„Знате, у Сремским Карловцима живи око 15 националних мањина, а оних који се изјашњавају као Немци према последњем попису свега је 72. Имајући у виду презимена на која наилазимо њих је много више, али су се с временом асимиловали и нису сачували свој језик”, прича Седер.
Није одувек било тако, све до Другог светског рата Немаца је било око 12 одсто и држали су до свог наслеђа. У Војводини су живели вековима. Населили су Панонску низију почетком 18. века, а у Сремске Карловце 1739. године стигле су 52 немачке породице. Ту су, прича нас саговорник, основали Швапско сеоце.
„Насељени у Панонску низију како би одбранили Аустријско царство од османског напада, али и попунили царску касу. Са собом су донели и своје навике, развијену технологију, напредну пољопривреду…”, упознаје нас Седер са подунавским Швабама.

                                                                    Фото лична архива

После Другог светског рата Немци у Војводини су прогањани и ликвидирани. Већини је конфискована имовина, док су поштеђени само припадници НОБ-а, и они који су били у мешовитим браковима или из њих потекли.

„Али чак и када су испуњавали те услове имовина би им била национализована. Тако им је, према подацима професора др Николе Гаћеше, одузето око 600.000 хектара. Одузимане су им фабрике, мануфактуре, бродови, па су у великом броју напуштали земљу и одлазили у Немачки и Аустрију. На тај начин државе се одрекла висококвалификоване радне снаге и одличних пословођа – додаје наш саговорник.

Како је изгледао живот подунавских Шваба Седер је дочарао у музеју, Завичајној кући у којој је представио дом једне скромне породице из друге половине осамнаестог века. Ту је изложен аутентичан намештај, ношње, али и алат уз који су лакше крунили кукуруз, правили вино, прали веш…

„Када сам чуо да се продаје та кућа, помислио сам како ће онај ко је купи да је сруши. Одлучио сам да је сачувам, па сам је уз финансијску помоћ једног пријатеља купио. Будући да су зидови и подови од блата, а кров од трске, морао сам да је поправим. Сада је спремна да издржи још 300 година – прича Седер, иначе правник у пензији.
Овај јединствени музеј у Европи посећују ђаци који у Сремске Карловце долазе на екскурзију, штићеници домова за старе, али и групе студената туристичких факултета из Немачке и Аустрије. Стјепанова жеља је да доведе воду до музеја, а када финансијски услови дозволе направи и ресторан у којем би се служили немачки специјалитети – вајсвурст, фишпан, штрудле, ташци уз незаобилазно пиво и шнапс, како се на немачком каже ракија. И наравно, из локалпатриотских разлога – карловачко вино.

Док то не оствари, пакује примерке „Фенстера” да их пошаље пут Бразила, Аргентине, САД, Аустралије и смишља како да унапреди Фестивал куглофа, на којем се у пролеће излажу антиквитети, уметничка дела, вина и, наравно, куглоф.


Коментари50
2f4d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smiljka vlagina
Gospdine Seder 1/Ko mi ubi oca 50.tih godina jos cujem mamin jauk na grobu oca? Gospodine seder ; 2.Ko je za vreme hitlerove vladavine tukao Kolarevice (Znas Milasu Kolarevic)i druge srbe bodljikavom zicom u dvoristu danasnje opstine? 3.Ko je za vreme hitlerove vladavine skupljao srbe u sabornu crkvu Karlovaca i slao ih u zloglasne logore? 4, Da li u zavicajnoj kuci Karlovaca cuvas uniformu hitlerove vojske koju su tvoji Sederovi nosili i to spada u vasu tradiciju 5. Srbi su naucili da pravdaju, al ti sada nama sipas so na ranu. Geni su cudo to mi je poznato Karlovci su srpski gad i niko vam nebrani nista al vasu tradiciju negujte u vasim kucama Moj bol koji su mi naneli tvoji preci je ogroman zbog mog oca kojeg i nepamtim i bol mnogih drugih srba Karlovcana (Milade Karlovcanke i dr. ) je i tvoja sramota jel svojim ponasanjem kopas po ranama I opet Geni su cudo
Игор Г.
"Леон Давидович, Сале Земунац" Износите нетачне чињенице не би ли умањили број протераних. Несумљиво да је било доста присталица нацизма међу Подунавским швабама, било је и међу Србима, Љотић, Коста Пећанац. Није спорно ни да су сарадници окупатора и дирекни учесници, само ако су злочинци а не тек моболисани, морали бити суђени и осуђени. Не сме се заборавити да је у то време легализована отимачина свега и свачега од стране припадника Личких, Крајишких и иних не србијанских дивизија. Напослетку Тито је колонизацијом начинио прво етничко чишћење са простора Хрватске. Како је рађено све се вратило као бумеранга с Косовом крајем 90-их. Јадан је народ који баштини логоре, етничко чишћење и масовне гробнице. Не дичите се сличношћу са нацистима, бољшевицима и усташама.
Леон Давидович
Све поруке Игора Г. су антисрпска мржња. Џаба је рећи да је прогон Немаца 1945. био одлука снага антихитлеровске коалиције и да Југославија ту није никаква посебност.А оне који су пак ратовали против 7. СС дивизије или памтили њене злочине над цивилима тешко би неко и уверио у разумевање према Немцима. Што се мене лично тиче познавао сам више домаћих Немаца што из мешовитих породица што чистокрвних и још у доба школовања и касније у послу и сви су били добри људи и добри другови Добро су долазили и за пословне везе са Немачком као пре свега природни познаваоци немачког језика итд. И увек се можемо вратити узроку свег тог зла у страдању народа и то ће увек бити једно име Адолф Хитлер.
Препоручујем 0
Beogradjanin Schwabenländle
@ Сале земунац, много се " трудите " , а ништа не знате, само половично знање, и то не само око овог чланка. Само Ви пишите кад волите да пишете, а истина и чињенице изгледа баш и нису тако важни за Вас. Adio !
Сале Земунац
Коначно решење о Немцима и Немачкој је донето на Потсдамској конференцији 1945. године. Ту је одлучено о поступању са Немачком и Немцима широм Европе. Учествовали су Стаљин, Труман и Черчил, кога је заменио Атли после избора у ВБ. Иначе у Југославији је било, по попису из 1931. године, 500 хиљада Немаца. Од тог броја 250 хиљада је побегло са немачком војском 1945. године. По попису из 1948. године у Југославији је било 55 хиљада Немаца. У саставу немачких оружаних снага погинуло је 38 хиљада Немаца из Југославије. Да се разумемо и мени је жао људи, који су морали да напусте своје домове, а нису ниједним својим поступком то заслужили, али таква је била политика према свим Немцима широм Европе после завршеног рата. Сећате се из историје да је све почело са Судетима и одузимањем од Чехословачке, јер су тамо Немци били већина. После рата сви судетски Немци су протерани.
Nemački novinar- slavsta u penziji
Navodi Saleta su dosta tačni. Zaboravio je da pomene, da se veliki broj Podunavskih Švaba dobrovoljno, posle članstva u zloglasnom Kulturbundu (Kulturnom savezu) odmah posle okupacije Jugoslavije, pristupio još zloglasnijoj SS Diviziji "Princ Ojgen" (Prinz Eugen) Njihovi zločini su poznati. Sale greši u navodu o Postamskoj konferenciji. Orobljenim zemljama (Poljskoj, Čehoslovačkoj itd.) je bilo dozvoljeno proterivanja tamošnjeg stanovništva nemačkog porekla u Nemačku, Jugoslaviji nažalost NIJE. Tito je ipak poterao veliki broj Švaba. Malo je bilo onih koji se nisu ogrešili o druge narode u Vojvodini. U logorima je umrlo oko 40.000 Švaba- uklj. žene i decu u borbama Vermahta i SS divizije Pinc Ojgen protiv Rusa i partizana, poginulo je oko 50.000 Švaba. Koliko su oni pobili Srba i drugih naroda, nikada nije zvanično tačno utvrđeno ali svakako više nego što je pobijeno Švaba. Oni su od Nemačke dobili ogromne odštete i danas i potomcvi dobro žive, ali to zahtevaju i od Srbije!
Препоручујем 2
Леон Давидович
Овде нико не помиње једну јако важну ствар, а то је да је највећи део Немаца цивила отишао још заједно са немачком војском. Остао је само део Немаца, а онда су и ти углавном прогнати. Колективно кажњавање Немца било је 1945. присутно у целој Европи и Југославија ту није била никакво изузеће.Забележени су случајеви у Априлском рату где се Немац бори против Немца окупатора. Али са доласком окупатора већина војно способних прешла је на страну Хитлера и зчогласна 7. СС дивизија најбољи је пример. Један дечак из околин Б. Петровца оставио је овакво сведочанство. Када су се пред крај немачке офанзиве Вајс 1 српске избеглице почеле враћати из снежних планина његова породица наишла је на два Немца поред пута. Били су домаћи Немци и говорили су српски. Нудили су чоколадице, али сви су од њих окретали главе. Рођак овог дечака дечак рођен 1941. пружио је ручицу и узео чоколаду. Немци су рекли "Овако ће и нашу децу прогонити". Показали су избеглицама куда да иду како не би страдали од Немаца.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља