Сремски Карловци – Карловчанин Стјепан Седер осмислио је музеј у знак сећања на подунавске Швабе, покренуо Фестивал куглофа и издаје једини медиј на немачком језику у Србији, часопис „Фенстер”. Ипак, каже да у његовим венама тече најмање немачке крви.

„Мајка ми је Српкиња, а отац Немац рођен у браку Немца и Хрватице. Тек ми је прадеда чистокрвни Немац”, објашњава Седер, један од ретких чувара културног наслеђе подунавских Шваба.
Прича нам да у Сремским Карловцима и данас живи велики број житеља немачког порекла. Томе сведоче презимена која се могу видети у телефонским именицима попут Мерц, Рајнзигер, Мулер, Шварц... Међутим, Седер каже да је мало оних који уопште говоре немачки језик.
„Знате, у Сремским Карловцима живи око 15 националних мањина, а оних који се изјашњавају као Немци према последњем попису свега је 72. Имајући у виду презимена на која наилазимо њих је много више, али су се с временом асимиловали и нису сачували свој језик”, прича Седер.
Није одувек било тако, све до Другог светског рата Немаца је било око 12 одсто и држали су до свог наслеђа. У Војводини су живели вековима. Населили су Панонску низију почетком 18. века, а у Сремске Карловце 1739. године стигле су 52 немачке породице. Ту су, прича нас саговорник, основали Швапско сеоце.
„Насељени у Панонску низију како би одбранили Аустријско царство од османског напада, али и попунили царску касу. Са собом су донели и своје навике, развијену технологију, напредну пољопривреду…”, упознаје нас Седер са подунавским Швабама.

                                                                    Фото лична архива

После Другог светског рата Немци у Војводини су прогањани и ликвидирани. Већини је конфискована имовина, док су поштеђени само припадници НОБ-а, и они који су били у мешовитим браковима или из њих потекли.

„Али чак и када су испуњавали те услове имовина би им била национализована. Тако им је, према подацима професора др Николе Гаћеше, одузето око 600.000 хектара. Одузимане су им фабрике, мануфактуре, бродови, па су у великом броју напуштали земљу и одлазили у Немачки и Аустрију. На тај начин државе се одрекла висококвалификоване радне снаге и одличних пословођа – додаје наш саговорник.

Како је изгледао живот подунавских Шваба Седер је дочарао у музеју, Завичајној кући у којој је представио дом једне скромне породице из друге половине осамнаестог века. Ту је изложен аутентичан намештај, ношње, али и алат уз који су лакше крунили кукуруз, правили вино, прали веш…

„Када сам чуо да се продаје та кућа, помислио сам како ће онај ко је купи да је сруши. Одлучио сам да је сачувам, па сам је уз финансијску помоћ једног пријатеља купио. Будући да су зидови и подови од блата, а кров од трске, морао сам да је поправим. Сада је спремна да издржи још 300 година – прича Седер, иначе правник у пензији.
Овај јединствени музеј у Европи посећују ђаци који у Сремске Карловце долазе на екскурзију, штићеници домова за старе, али и групе студената туристичких факултета из Немачке и Аустрије. Стјепанова жеља је да доведе воду до музеја, а када финансијски услови дозволе направи и ресторан у којем би се служили немачки специјалитети – вајсвурст, фишпан, штрудле, ташци уз незаобилазно пиво и шнапс, како се на немачком каже ракија. И наравно, из локалпатриотских разлога – карловачко вино.

Док то не оствари, пакује примерке „Фенстера” да их пошаље пут Бразила, Аргентине, САД, Аустралије и смишља како да унапреди Фестивал куглофа, на којем се у пролеће излажу антиквитети, уметничка дела, вина и, наравно, куглоф.