петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Укоричено сећање на уметност љубави и позоришта

Четрдесет година брака и блиставих каријера Миленка Маричића, професора Факултета драмских уметности, и костимографкиње Мире Чохаџић сажето је у две књиге које је као прилог историји и брану од заборава приредио њихов син Гордан Маричић, драматург и професор античке књижевности
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 13.11.2016. у 13:30
Породица на летовању у Новом Винодолском 1965. године (Фото лична архива)

Само ретки заљубљеници у позориште и сведоци велике љубавне приче између Миленка Маричића, професора Факултета драмских уметности, и костимографкиње Мире Чохаџић знају да је кум на венчању ових уметника требало да буде редитељ Бојан Ступица.  Међутим, када је освануо 28. октобар 1960. године, Маричићу су јавили да је Ступица мало дуже славио у кафани претходне ноћи и да није баш у „форми“ да кумује на венчању.

„Доведите ми првога кога пронађете у позоришту“, завапио је Миленко. И тако је Предраг Лаковић постао кум овом уметничком пару, чији је брак потрајао пуних 40 година.

Ову анегдоту нам је испричао Гордан Маричић, драматург и професор античке књижевности на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду, који је дуго одолевао наговорима пријатеља да причу о животу и богатој уметничкој каријери својих родитеља смести међу корице књига. Када је схватио да родитељима дугује литерарни спас од заборава, одлучио је да изда две књиге, заправо збирке сећања, писама, интервјуа, цртежа и фото-успомена на живот својих родитеља. У књизи под називом „Желим да никада не престанем да радим“ приказан је живот Мире Чохаџић, док је књига „Један ме је дечак тражио” посвећена Миленку Маричићу.

– Миленка и Миру је у Београдском драмском позоришту упознала заједничка пријатељица Тања Бељанова, а чини се да је то била љубав на први поглед. Отац и мајка су били партнери и на сцени и ван ње и на оба плана су савршено функционисали. Имали су срећу и привилегију да стварају у земљи у којој се култура веома вредновала и у којој је било много посла за уметнике. Били су у браку пуне четири деценије. Преминули су 2002. године, у размаку од два месеца – са сетом говори Гордан Маричић.

За своје детињство, које је провео на Студентском тргу, Бановом брду и у Палмотићевој улици у Београду, каже да је било налик детињству његових београдских вршњака, али да је истовремено било – потпуно различито. Јер, оне глумце и редитеље које су његови другари виђали само на телевизији или у позоришту, он је сретао у својој дневној соби. – Сећам се да сам се једном практично сударио са Мирјаном Карановић испред улаза своје зграде. Ја сам истрчао из стана у 9.45 и затекао Миру, која је требало да дође на читајућу пробу код мог оца у 10 часова, како вежба текст испред зграде. Дошла је раније, али није хтела да звони, јер је поштовала време и договор. Међутим, иако се у нашем дому стално одвијао неки „театар“, најлепше успомене из детињства ипак ме вежу за летовања у Новом Винодолском, родном месту мог оца. Тамо је имао породичну кућу, где смо проводили летње распусте.  Ти летњи месеци била су јединствена прилика да цела породица буде на окупу 24 часа дневно – присећа се Гордан Маричић.

Иако је његов отац био професор на факултету и редитељ у позоришту, мајка је била та која је радила у „три смене“ јер је била једна од најтраженијих југословенских костимографкиња. Тешко је и претпоставити број певача и глумаца којима је Мира „узимала меру”. Гордан се сећа да је за њу посебан изазов представљала израда костима за серијал  „Игре без граница“ – костими и маске морали су да истовремено да буду и предимензионирани и атрактивни, а такмичари да се у њима осећају слободно и да се лако крећу.

Радила је костиме и за дечје серије, али и за бројне емисије забавног програма, као што су „Максиметар“, „Седам плус седам“, „У сну сан“...

Аутор је костима у култним филмовима као што су „Ко то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“, „Давитељ против давитеља“, „Танго Аргентино“, „Туђа Америка“, „Анђео чувар“... Креирала је костиме за 42 позоришне представе. Иако је на Телевизији Београд радила пуних 40 година и била десна рука Јовану Ристићу, Тимотију Бајфорду, Александру Мандићу и Здравку Шотри, никада није била примљена у стални радни однос.

Миленко Маричић је заједно са Предрагом Бајчетићем, Мињом Дедићем и Владимиром Јевтовићем чинио „велику четворку“ професора ФДУ који су формирали легенде нашег глумишта. Од  Маричића су глумачки занат, између осталих, учили и Александар Берчек, Петар Божовић, Драган Јовановић, Небојша Циле Маринковић, Никола Ђуричко, Мирјана Карановић, Иван Бекјарев и Ђурђија Цветић. Осим што је био изврстан педагог, Маричић је био и плодоносан редитељ, који је сарађивао практично са свим београдским театрима.

Гордан Маричић је професор античке књижевности на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду. Иако су многи од њега очекивали да након завршене средње школе одмах упише Академију драмских уметности, Гордан скромно каже да са осамнаест година о себи није препотентно размишљао као о драмском писцу. Драматургију је уписао тек када је завршио Филозофски факултет, а данас подједнако ужива у раду са студентима и писању драмских текстова.


Коментари4
10926
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

hajde molim te...
o pokojnicima sve nalepse...ali da su toliku ulogu igrali u drustvenom zivotu!? jos ova "velika cetvorka"!?osrednji profesori ...a milenko je bio poznat kao konfliktivna licnost.
Lili
Jesu bili velika četvorka.... Ko li je tebe učio na FDU?
Препоручујем 3
Maja Milic
Hvala na tekstu i knjizi.
Milenica
Hvala na ovom tekstu jer sam tek nakon čitanja ovih redova saznala nešto više o ovom bračnom paru koji me je pratio kroz čitav život. Njihovom sinu želim sve najbolje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља