недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Слепи од љубави и заслепљени мржњом

И љубав и мржња се, као емоције усмерене ка одређеној особи, метафоризују као заклони који мењају наш доживљај те особе
Аутор: Вања Миљковићнедеља, 13.11.2016. у 09:40

Језичка повезаност човекових емоција и човековог просторног искуства представља проблематику којој је у савременој лингвистици посвећено доста пажње. Когнитивнолингвистички оријентисани истраживачи показали су на примерима из разних језика да се језички обрасци телесног искуства често користе да би се мислило и говорило о емоционалном искуству.

У српском језику је, рецимо, сасвим уобичајено рећи да је неко слеп од љубави или заслепљен мржњом, чиме се, очигледно, осећање љубави и осећање мржње метафорички доводе у везу са физичким стањем обневиделости. Ми ћемо се у овом кратком тексту осврнути на телесно искуство које се препознаје у појмовној основи глагола заволети и заљубити се. Оба глагола, заправо, означавају почетак истог стања – почетак љубави према некоме.

Да ли се, ипак, њихова значења у нечему разликују? Граматички, они су очигледно другачији – заволети је прелазан, што значи да захтева објекат у акузативу, који уз заљубити се није могућ. У великом Речнику српскохрватског језика САНУ ови глаголи су дефинисани готово синонимно, заволети као „везати се осећањем љубави, почети волети“, а заљубити се као „осетити, доживети љубав, заволети“. Ипак, рекли бисмо да заљубити се додатно наглашава стање занесености појачаним осећањем љубави, нешто као већ поменуту метафоричку заслепљеност, што у случају глагола заволети не избија у први план.

Када говоримо о глаголу заволети, неопходно је приметити да се и отпочињање развијања осећања снажне мржње према некоме може изразити глаголом са истим префиксом – замрзети. Зашто се и отпочињање стања усмерене љубави и стање усмерене мржње изражава баш префиксом за-? Префиксом за- се, како показује једно од истраживања које аутор овог текста спроводи у склопу своје докторске тезе, упућује на физичке ситуације постављања заклона испред некога или нечега, што се, рецимо, види код глагола заклонити, заградити, забарикадирати и сл. Физичко заклањања одражава се и на човеково визуелно искуство.

Наиме, када некога заклонимо, он нам постаје видљив искључиво кроз тај заклон, односно његова визуелна представа зависи од самог заклона – ако је заклон, рецимо, црвенкаст, заклоњеног ћемо видети у црвенкастом тону. У том смислу, заволети и замрзети су, заправо, метафоричка остварења управо тог визуелног обрасца: када некога заволимо, ми почињемо да га доживљавамо кроз метафорички заклон љубави који смо поставили испред њега. Исто тако, када некога замрзимо, ми смо, у метафоричком смислу, испред њега поставили своју мржњу и кроз ту призму га сагледавамо. Слично је и са глаголом зажелети (некога или нешто), само је емоција кроз коју метафорички „гледамо“ некога или нешто – жеља. Са друге стране, глагол заљубити се позајмљује другачији оквир из нашег визуелног сазнања.

Поред тога што физички заклон можемо поставити испред неког објекта, заклон је могуће поставити и испред себе, чему одговара управо глагол заклонити се. Када се заклонимо нечим, наше целокупно видно поље сужено је тим заклоном – свет иза заклона није доступан нашем погледу или је доступан кроз структуру самог заклона. Глагол заљубити се (и истозначни глаголи који се користе у неформалном, разговорном стилу, као зацопати се, заћорити се и сл.) метафоризује управо такав чулни сценарио. Супротно од глагола заволети, који је подразумевао метафоричко постављање љубави испред онога кога волимо, у случају глагола заљубити се љубав постављамо испред себе самих. Како смо се сада заклонили љубављу према некоме, та особа нам је у првом плану, а снажно осећање које проживљавамо, а које има улогу метафоричког застора, заклања нам све остало. Фина разлика између значења глагола заволети и глаголала заљубити се, коју смо у уводу дефинисали, истакнута је, дакле, управо захваљујући ангажовању два различита обрасца визуелног искуства. И љубав и мржња се, као емоције усмерене ка одређеној особи, метафоризују као заклони који мењају наш доживљај те особе.

Са друге стране наспрам заљубити се, чије бисмо значење могли дефинисати као постати занесен осећањем љубави према некоме, не проналазимо глагол који би означавао стање занесености проузроковано осећањем мржње. Изгледа да се у позадини глагола заљубити се налази специфичан културни модел љубави који подразумева да стање заљубљености обухвата читаво човеково биће и може потпуно засенити његов доживљај стварности. Истовремено, могло би се рећи да језик не препознаје аналогни културни модел мржње, односно мржњу разуме само као локализовано, тачно усмерено, а не свеобухватно осећање.

Мржња, према културном моделу чије трагове пратимо у језичкој структури, остаје везана за одређени објекат не обузимајући човека у потпуности и не ширећи се на његов општи доживљај света, као љубав. Иако су то, наравно, културни модели и, као такви, представљају само једну од могућих варијанти човекових доживљаја љубави и мржње, не треба изгубити из вида чињеницу да је језиком баш тим моделима додељена повлашћена позиција у нашем појмовном свету.

*Институт за српски језик САНУ, докторанд Филолошког факултета УБ


Коментари6
d19ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lingvista u pokušaju
Prilično konfuzan tekst, sa krajnje proizvoljnim tvrdnjama, bez ubedljivih dokaza. Prefiks za- u navedenim glagolima (zavoleti, zamrzeti, zaljubiti se) dodat je na pomenute glagole kako bi se naglasilo da se određeno osećanje tek začinje u ljudskom biću: zamrzeti = početi mrzeti nekoga, zavoleti = početi voleti nekoga, itd. U našem tvorbenom sistemu prefiks -za često se dodaje na glagol kako bi se njime označio početak neke radnje ili procesa. Autor bi morao, ako se već ozbiljno bavi kognitivnom lingvistikom, da pokuša da odgovori na pitanje da li je značenje početka radnje ili procesa koje se glagolima pripisuje prefiksom za- motivisano našim prostornim iskustvom i na koji način.
Vukica
Simpatičan i zanimljiv "pogled sa strane" na dve reči (ljubav i mržnja), koje koristimo svakodnevno, ne razmišljajući mnogo o prostornim asocijacijama, koje mogu da izazovu u nama, kao ni o tome da, zbog različitih vizura, na različite načine ovladavaju čovekom. Dobar podsticaj za čitaoce Politike, bar one koji imaju vremena, da se i sami upuste u sličnu avanturu, samo sa drugim rečima.
Tomislav K
Ne znam, ovo ne zvuči najuvjerljivije. Čak bih rekao, ako i jest, da se radi o jednom te istom- uzmemo li ilustraciju autora- o mentalnom stavljanju prizme između subjekta i objekta (neka budu A i B). Ako kažemo da je metafora kao optička leća ispred nas, ili između A i B, to je isto: projiciramo osjećaje i stavove, od A kroz (mentalno) optičko sredstvo prema B. No što je s mnoštvom drugih pojmova: zaslon, zaključati, zaključiti, zahrđati, zauzdati, zapisati, zanoćiti, zaskočiti, zališnost, zakržljati, zaspati,...
Миодраг Миленовић
Читам текстове о језику и, на своју срамоту, морам да признам да многошта не разумем. На своју срамоту зато што сам дипломирао на Филолошком факултету у Београду (југо-светска књижевност), целог свог века се професионално и аматерски бавим језиком (аутор сам неколико књига, многа издања приредио, писао предговоре и поговоре, лекторисао...), а често не могу да рашчивијам о чему то пишу наши лингвисти са Института за српски језик САНУ, докторанди... Далеко сам и од помисли да сумњам у њихово знање, али бих рекао да им мањка способност преношења знања: јасна мисао и разумљиво тумачење. Веома ценим ово што чини "Политика" за српски језик, али бих молио да уредник ауторима скрене пажњу да су новине намењене веома широком кругу људи, а не само групици посвећених...
Д. Збиљић
ЈЕЗИК СЛУЖИ И ЗА НЕ(СПО)РАЗУМЕВАЊЕ. Наша и светска лингвистика прилично поједностављују питање ДЕФИНИЦИЈЕ језика. Тако се, на пример, каже да је основна улога језика споразумевање. А занемарује се, на неки начин, да језик служи и за "н(спо)разумевање".
штетник
Одличнан пример! Рас; раз има двојако значење - прво је, очигледно, расти, друго је оно које проистиче из раста - разићи. Раз-ум је несрећна творба. Не-срећу појмити као супротно од глагола срести. Што се тиче неразума, има га због целовековног посипања пепелом, натурања народу осећаја ниже вредности преко туђинског језика. Пример: „дефиниција“ је реч језика твореног трима државним уредбама да би се разликовао од свог расенског корена (од „варварског“, прасловенског). Речи „дефиниција“ на српском језику одговара реч опис, а изворно (буквално) значи извенац; изведенац; ФиН*=ВиН*;ВеН* - ВиНо, ВеНа, из;уз;по;раз;до-вести.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља