понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:46

Пре 60 година привреда кумовала оснивању школе „Дрво арт”

Настала и мењала се на основу потреба дрвне индустрије. – Некад школовала више од 150 столара и тапетара у генерацији, сада их у првом разреду има 30 у комбинованом одељењу
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићсубота, 12.11.2016. у 14:30
(Фото З. Анастасијевић)

Дрвноиндустријска школа сa практичном наставом, како се пре 60 година звала Техничка школа „Дрво арт”, почела да школује будуће столаре у септембру 1956. гoдинe – јер за њима је у то време вапила привреда. Прву генерацију чинила су два одељења трогодишњег заната. Пет година од оснивања, опет на иницијативу дрвне индустрије, школа прераста у четворогодишњу Дрвнопрерађивачку „Момчило Поповић Озрен”.

– Дуално образовање о коме данас говоримо, које бих ја назвала кооперативно, у ствари је некада било далеко развијеније него сад. Наша школа настала је и мењала се на основу потреба привреде. Ђорђе Миросављевић, први директор и један од оснивача, утемељио је ову образовну установу са групом инжењера ентузијаста којима много дугујемо – дочарава Зорица Ђоковић, директорка школе „Дрво арт”.

Из Дунавске улице на дорћолску адресу, Цара Душана 23, школа се доселила пре четири и по деценије, у здање дотадашње ОШ „Јанко Веселиновић”, саграђено 1893. године. И данас живи у одајама тог споменика културе са фасадом у неоренесансном стилу – оронулом и давно дозрелом за обнову. Унутра, доминира шаренило зидова. Ђаци уметници осмислили су и осликали графите који приказују школске смерове: за пејзажну архитектуру, финалну обраду дрвета, обликовање намештаја и ентеријера, столарски, тапетарски…

Овде се не школују само будући посленици дрвнопрерађивачке и шумарске бранше. Пре две године уведен је смер правни техничар за којим влада толико интересовање да би могао да прими и три пута више ђака него што има места. Од ове школске године у „Дрво арту” уче и будући ликовни техничари, а на дрворезбарском смеру нема првака.

– И ђаци који су положили пријемни, обавезан за дрворезбаре и ликовне техничаре, уместо уметничких уписивали су смерове за обликовање намештаја и пејзажну архитектуру. Разлог је што ти профили имају пуно уметничких предмета, али пружају и техничко образовање потребно ђацима да умеју да реализују уметничку замисао – појашњава директорка.

Драстично је опала популарност заната због којих су ђаци својевремено хрлили у учионице „Дрвне”. Седамдесетих година прошлог века као најбоља стручна школа имала је више од 1.000 ђака. Сад их броји 478.

– У златно доба одељења будућих занатлија била су препуна, три столарска и два тапетарска, са више од по 30 ђака чинила су генерацију. У првом разреду, данас, имамо укупно 30 будућих столара и тапетара у комбинованом одељењу. То говори у каквом нам је стању привреда и колико је интересовање ученика за занате. Имамо апсурдну појаву да образовни профили за којима и данас привреда вапи зврје празни, а препуни су смерови који генеришу будуће незапослене. Образовање у трогодишњим профилима значи занат у рукама и може бити прва станица будућих високошколованих стручњака. Један наш наставник, на пример, који је овде прво стекао диплому столара, данас је мастер инжењер обраде дрвета – указује Зорица Ђоковић.

Хиљаде ученика дорћолске „Дрвне” прво радно искуство стекло је у школској радионици. Основне столарске машине у њој датирају из педесетих година прошлог века, али професори тврде да су квалитетније и да раде боље него нове. А на савременој опреми, која заузима читав спрат школског погона, овој кући знања могу позавидети многи произвођачи намештаја.

Пример добре праксе – понос овдашњег образовања

Међународна креативна радионица „Дизајн игралиште” која је винула „Дрво арт” међу примере добре праксе којима се овдашње образовање поноси први пут је уприличена 2009. године. Од тада се одржава сваког марта. У њој ђаци израђују намештај на задату тему од одређене врсте и количине материјала. Стваралаштво приказују вршњаци домаћина „Дрво арта” и њихових гостију: Школе за дизајн из Београда и сродних школа из Мађарске, Италије, Бугарске и Аустрије. Ђачки радови: сто за кафу, клупа за јавни простор, столичица за понети, чивилук, лампа... – прокрчили су пут до највећих овдашњих и иностраних смотри намештаја и дизајна, али и отворили врата еминентних установа културе у којима су дечја дела била експонати. Музеј примењене уметности, рецимо, постао је стални домаћин поставке којом се завршава „Дизајн игралиште”. Умиваонике настале у тој радионици ове године „Дрво арт” ових дана представља на београдском Сајму намештаја, где је редовно учествује последњих осам година. Ђачка ремек-дела у претходне четири године приказана су и на престижним међународним смотрама у Милану, Мадриду, Келну и Сингапуру где су ђаци и наставници „Дрвне” са Дорћола били најмлађи излагачи и једини представници наше домовине.

Значајне године у историји „Дрвне” школе

1974. као најбоља стручна школа добија републичку нaгрaду „25. мaj”

1983. пoчињe да школује кадрове из области oзeлeњaвaњa, цвећарства и пejзaжнe архитектуре зa потребе шумарске привреде

1987. почиње реформу и постаје Школа зa дрвопрерађивачку струку и пејзажну архитектуру „Момчило Поповић Озрен”

1993. мења назив у Техничка школа зa oбрaду дрвета, унутрашњу декорацију и пејзажну архитектуру „Дрво арт” по коме је данас знана

1998. уводи нов уметнички смер – дрворезбар

2005. формира огледна одељења четворогодишњег смера: техничар за обликовање намештаја и ентеријера и трогодишњег заната: столар

2006. улази у другу фазу реформе средњег стручног образовања са огледним профилом тапетар – декоратер

2009. први пут организује креативну радионицу „Дизајн игралиште”

2012. први пут наступа на међународном сајму намештаја у Милану

2014. уводи нови смер – правни техничар

2016. уводи уметнички смер – ликовни техничар


Коментари0
afdda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља