среда, 22.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:08
ЛОВАЧКА ПРИЧА

Господари Змајеве реке

Срндаћ је био на десетак метара од мене, али нисам подигао пушку, нисам имао срца. То је свет који поштујем, а изгледа и они мене јер сам се овде са медведом мимоишао на пет метара и свако је продужио својим путем, без свађе и расправе – вели Душан Броћић, ловац из Гуче
Аутор: Гвозден Оташевићпонедељак, 14.11.2016. у 16:00

Змајева река на Чемерном – Млада крмача тек се беше опрасила и осморо младих, само је три дана како су се испилили, трчкарало је за мајком кроз јесење лишће на Чемерном, чекајући да им „подели” ручак. Спустила се у неприступ, у дну стране коју људска нога не може да савлада, спремна да уколико осети уљеза у близини одмах скочи.

Остављајући ту дивљу породицу враћали смо се узбрдо, па кроз хранилиште, стопу по стопу јер се брже не може. Драган Ђурашевић је одједном пустио корак пожурујући нас, показавши главом на капиталца, крупног и нервозног, како нас посматра са узвишења, удаљеног двадесетак метара.

– Љут је, копа ногама, не треба га дирати – рече путовођа упола гласа и похита.

Кад смо се домогли сигурног терена, Драган прича да вепар има, може бити, око 160 килограма, без сумње је господар своје заједнице и Змајеве реке. У том чопору, каже, живи око 38 свиња са младима, снимљених телефоном.

– Ова крмача прасила се и пролетос у марту, кад је имала седморо. Пре три дана опрасила се баш у оном лишћу где их сад доји, оба пута није удавила ни изгубила ниједно – описује Ђурашевић, који из ивањичког села Луке долази у овај заселак Горњег Дупца, да би хранио дивљач.

Прст упире у висове Чемерног, јужно од села:

– Овај, нама најближи је Мрчајевац од 1.319 метара. Ту извире Змајева река, пролази овде испод и улива се у Лучку, а ова у Моравицу.

Народ, којег иначе нема, својој реци је скратио име у Змајевац, а два народна назива има и друга непредвидива бујичарка, што извире на супротној страни исте планинске падине и путује до Лучана: Бјелица или, ређе, Белица.

Рајским сурдупима и шумом – буква и смрча уз гдекоји граб и јасен – газдује Ловачко удружење „Драгачево” (основано 1902), са укупном површином од 45.345 хектара, продуктивном 42.000, корисном за свиње 10.000 а за срнећу дивљач 15.000 хектара.

– Овде се слободно креће око 600 срна и 80 свиња, а за ову сезону предвиђен је одстрел 34 свиње и 32 срндаћа. Годишња чланарина за чланове је 9.000 динара и они не плаћају одстрел – приповеда Миодраг Ћурчић, управник ловишта.

Змајева река је најјужнија тачка општине Лучани, чак 30 километара удаљена од Гуче, кроз усеке и гудуре. На обали, поред горског друма, отиснуте су стопе срндаћа и свиње иако нагиб изгледа несавладив, око 75 степени. Зверке то лако преброде па други путовођа, Душан Броћић из Гуче, беседи како му се некад учини да срндаћ може да се успење и под углом од 90.

– Један је био на десетак метара од мене али нисам дигао пушку, нисам имао срца. То је свет који поштујем, а изгледа и они мене јер сам се овде са медведом мимоишао на пет метара и свако је отишао својим путем, без свађе и расправе – вели Броћић.

Прави, најбољи ловац у Змајевој реци зове се – вук.

– Кад остала дивљач мирује због невремена, он неуморно лови, користи њихову неопрезност. Главна посластица му је ловачки пас, њега ће заклати увек пре него срндаћа, ако већ може да бира. А у чопору, за ширење фамилије задужени су једино главни мужјак и његова изабраница, док сви други само пазе на младунце.

Броћић нас води до затворене чеке у Змајевој реци, на једном избрешку окруженом шумом. Дрвени видиковац с којег се лепо виде висови Чемерна био је неопходан ловишту кроз које се мувају медведи, вукови и дивље свиње. Одатле ловац посматра бројно и здравствено стање дивљачи, а може и да заноћи јер баш тада шума оживи пошто речене врсте у потеру за пленом крећу тек од сумрака.

У село смо се вратили такође џипом, на окрепу, а у насеобини од 94 куће и 204 душе окупило се више народа него што има Горњодупчана. Бар стотину ловаца пристигло је из свих села Драгачева и још два пута толико намерника јер је, беше субота, овде свечано отваран Ловачки дом који носе име „Миленко Рудинац”, по народном трибуну и мештанину (1953–2015) који је цела века настојао да ово ловиште постане заједничка тековина завичајаца, и простор којим ће се поносити.

– Драгачево у шест својих друштава има 550 ловаца, и стотину ловних објеката, укључујући и фазанерију у Врањици. Све што на овај начин будемо улагали у наш крај вратиће нам се вишеструко – казао је на отварању Слободан Јоловић, начелник Моравичког округа.


Коментари2
0de98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Б. Башта
Mиленко Рудинац, имао сам част да познајем и привилегију да будем у друштву тог великог Човека.
Vida
Pozdrav lovcima koji cene i cuvaju prirodu, koji zimi prehranjuju divljac, koji triput razmisle pre no sto opale, kojima je lov drugarska setnja kroz prirodu a ne pohlepa za mesom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља