понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.11.2016. у 12:00 Маријана Богдановић*

Баш сам вољан на колегиницу

Човек је одвајкада језиком објашњавао реалност, али ни језик не остаје дужан: врло је живописан и сликовит у описивању човека и његове природе, од далеке прошлости до данашњих дана
Ћирилично иницијално писмо ВИШЊИЦА 02 (Дарко Новаковић)

Одшкринемо ли врата језичке прошлости, пронаћи ћемо драгоцена сведочанства о поимању света људи у неким минулим временима. Изнаћи ћемо праву ризницу података о некадашњем начину живота (обредима, обичајима, чиновима и сл.), о претходним социјалним, друштвеним и културним приликама − уопштено, о пређашњем погледу на свет српског народа. А како је наш народ некада мислио и говорио о човеку, открићемо кроз призму застарелих фразеологизама − устаљених израза који су се некада користили, али у савременом језику више нису активни.

Човеков однос према другим људима описан је на веома сликовит начин: ако се удварате или указујете посебну пажњу женској особи, некада бисте рекли да правите кур. Застарели фразеологизам бити вољан на некога користио би се пак да означи да волите некога и да сте му јако наклоњени. Родитељи девојке неретко умеју вашу љубав да бране, праве сметње и неприлике, што би се у прошлим временима исказало изразом − ићи попреко коме. Вероватно би је изгрдили и оштро прекорили, тј. ишчатали би јој буквицу. А ако је пак дошло до теже казне, тада би се користио израз повалити на клупу, што је значило иши„бати, избатинати“. У оваквим ситуацијама могао се у прошлости употребити и израз – вршљати трње над нечијом главом, са значењем обе„сно и самовољно поступати са неким“.

И за изражавање различитих човекових активности у употреби су били разноврсни, живописни фразеологизми: ако сте имали неки спор, на пример, са комшијом можете очекивати да ће он учинити зваће, тј. позвати вас на суд, односно тужити суду. У тој ситуацији такође би се рекло да вам је комшија учинио петиљ, тј. тужио вас због неизмиреног дуга. Ви можете дати позор на судски позив, тј. обратити пажњу на њега или пак можете са лица места појурити, брзо побећи, што би наш народ некада рекао − кику на ветар пустити. А ако баш решите да се уклоните, тј. да одете у свет, у туђину, знајте да би у прошлости говорили да сте пошли свету са видика.

Како су некада биле описане човечије психичке и физичке особине? Ево овако: за онога ко је пунолетан и зрео казало би се да је своје добе. Такве особе су обично људи од речи, а некада би се рекло − људи од беседе. Ако пак необично и упадљиво изгледају, наш народ би говорио да су као из вертепа.

С друге стране, за расипника, оног ко немилице троши и упропашћује иметак причало се да би потрошио (изјео) и доту свете Ане, односно да му не би дотекла дота св. Ане. У случају да уме да се снађе у свакој ситуацији, чак да надмудри некога, рекло би се да уме дати ответ ђаволу. Понекад се може догодити да такве особе немају никакве уљудности, што би се у прошлости исказало изразом − чинити на влашку.

Напослетку да видимо како је наш народ описивао различите ситуације и стања у којима се човек може наћи.

За некога ко животари, тј. једва се одржава у животу говорило се да води душу. У том случају он обично пада некоме на терет, на нечије издржавање, односно − пада на гребене. Ситуација у којој човек живи од нечије милости некада је сликовито илустрована и изразом − висити о нечијем туру.

Све старе изразе којима се описује човек нисмо исцрпли од кона до кона (тј. „од краја до конца“), али врата језичке прошлости морамо привремено затворити. За крај ћемо потцртати једно: човек је одвајкада језиком објашњавао реалност, али ни језик не остаје дужан: врло је живописан и сликовит у описивању човека и његове природе, од далеке прошлости до данашњих дана.

*Институт за српски језик САНУ,
докторанд Филолошког факултета УБ

Коментари5
81083
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда Звонце
Баш данас је после мониторинга имплементиран пројекат сензитивног запошљавања жена после едукације о старт ап селф бизнису. Већ нисам сигуран којим се језиком говори у Србији!?
Драган
У праву си. Велики допринос кварењу српског језика и увођењу страних речи дају новинари и политичари. Треба донети закон о употреби исправног језика у медијима и државним органима и институцијама.
mane
E koliko bi njih, jezickih poznavalaca danasnjih, trebalo " povaliti na klupu".
Bosa S
Treba nam vise tekstova tipa "Kako se duinguje biznis?" Odgovoran odnos prema Srpskom jeziku i to prvo u kuci, pa na ulici, skoli itd. Nevjerovatno je koliko nepravilno prevedenih, iskrivljenih rijeci se ustalilo i koristi se sve vise. Od filoloskog fakultete ocekujem da pokrene i vodi inicijativu borbe za odrzanje srpskog jezika. Godine negativnog publiciteta prema Srbima su dovele do toga da se mi stidimo svog jezika, istorije, kulture. Mi treba da se ponosimo i taj ponos da se inicira od mladih bas sa ovog fakulteta.
Миодраг Миленовић
Било је задовољство прочитати овај садржајан, занимљив и духовит текст!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља