понедељак, 27.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:02

Нова храна у Србији без контроле

Док у радњама здраве хране купујемо чиа семенке, гоји бобице, спирулину… ЕУ штити потрошаче строгим стандардима за декларисање и начин употребе ових производа
Аутор: Јелица Антељ, Ивана Албуновићуторак, 15.11.2016. у 08:04
(Фото Пиксабеј)

Србија ће, уз све друге стандарде, на путу ка Европској унији морати да донесе и правилник о такозваној новој храни. Ови прописи су у ЕУ усвојени пре годину дана, а почињу да се примењују крајем 2017. године. Шта је нова храна већ се увелико полемише широм света иако су се те намирнице и без прописа одомаћиле и на нашем тржишту. Чиа семенке, гоји бобице, спирулина, маца, уље коријандера и други додаци храни одавно су састојци разних дијета, а нутриционисти их препоручују као магичне додатке исхрани. Рафови такозваних продавница „здраве” хране препуни су производи латинских назива.

У Европској унији нова храна је дефинисана као она која се није конзумирала у великој мери пре 1997. године, када су усвојени и први прописи о њој. У ту групу намирница, осим нове, спада и иновативна храна у чијој се производњи користе нове технологије и производни процеси, као и традиционалне намирнице које се конзумирају ван Европске уније. На пример, недавно су као нова храна одобрене беланчевине семенки уљане репице и уље добијено из семена коријандера. У ЕУ је од 1997. године до 2014. поднето око 170 захтева за одобравање, а тек 90 њих је добило одобрење. Међу њима су, на пример, чиа семенке, храна произведена уз помоћ најновијих технолошких иновација, као што су термички обрађени млечни производи ферментисани бактеријама. Ту је и „салатрим” – маст смањене енергетске вредности, уље добијено из микроалги, воћни сок произведен технологијом високог притиска...

Наноматеријали у храни
У новој уредби је наведено да се храна произведена уз помоћ наноматеријала мора практично двоструко контролисати. Наиме, потребно је одобрење за наноматеријале као састојак хране, а онда се контролише и храна добијена на овај начин и њихову сигурност процењује Европска агенција за безбедност хране.

Интересантно је да је према искуству Хрватске за одобравање неке нове намирнице потребна сагласност Министарства здравља.

Др Даница Зарић, директор ИХИС Нутриционизма, каже за Политику да би Правилник о новој храни могао да олакша употребу те хране потрошачима, али и контролу инспекцијама.

– Та храна мора бити безбедна за потрошаче, али и адекватно означена. Србија би тим правилником прихватила и ЕУ Регистар нове хране и то би знатно допринело увођењем реда међу производе управо у продавницама „здраве хране”, каже Зарић.

Како објашњава, у продавницама здраве хране можемо пронаћи уље семенке биљке чиа. Према одлуци ЕК од 13. септембра 2013. г. у ЕУ то уље се сврстава у нову храну. Параметри квалитета су јасно прописани. Допуштена количина, ако се употребљава као храна у мастима и уљима, јесте до 10 одсто, а као додатак исхрани може да се користи до два грама на дан.

– Слично је и са уљем из семена коријандера, које је одобрено као нова храна још 8. новембра 2011. године, са тачном спецификацијом масних киселина које улазе у састав уља. Може да се користи само у додацима исхрани и то у највећој допуштеној дози од 600 мг по дану, каже наша саговорница.

Код нас се ови производи увелико купују и конзумирају без икакве контроле и препоруке о дозвољеном уносу у организам.

Зарићева верује да би наша хармонизација прописа са ЕУ у области законодавства хране била много бржа када би се оба Министарства мало растеретила посла и део обавеза пребацила на Агенцију за безбедност хране или Одбор који је већ заиста неопходно основати. И то не само зато што на то обавезује Закон о безбедности хране, него и то што оба Министарства због недостатка људства, новца и свих ресурса све теже и спорије раде посао.

У Европској унији „нова храна” дефинисана је као она која се није конзумирала у великој мери пре 1997. године. Од тада поднето око 170 захтева за одобравање, а тек 90 је добило одобрење за промет на тржишту. И то најпре одсека за здравство  

С обзиром на то да су први прописи у области нове хране стари већ две деценије, на нивоу Европске уније је постигнут договор да се они ажурирају, не само због све већег броја захтева, него и потребе за скраћивањем поступка добијања дозвола које су до сада трајале око три и по године.

Како се наводи у извештају Европске комисије из новембра прошле године, новом уредбом је управо то постигнуто, а омогућена је и бржа испорука сигурне, иновативне хране, уклањају се препреке трговини и осигурава се висок ризик безбедности тих намирница. Како је планирано, Европска агенција за безбедност хране ЕФСА ће контролисати процену ризика за захтеве који се односе на нову храну и предлагати која од њих се сматра сигурном. Иначе, ова храна ће се, како је планирано, одобравати само ако не представља ризик за јавно здравље или ако није непримерене хранљивости у односу на сличне намирнице, што би потрошаче могло довести у заблуду.

И инсекти под контролом
У свету се инсекти често употребљавају у исхрани. У Европској унији они су обухваћени дефиницијом нове хране као састојци хране изоловани из животиња. И делови инсеката као штио су ноге, крила, глава такође су у уредби, а новом храном могу се звати и цели инсекти уколико се пре 1997. године нису употребљавали у исхрани европских потрошача.

Како би се олакшала трговина традиционалном храном из земаља ван ЕУ, која се у Европи сматра новом храном, новом уредбом је уведен и примеренији поступак процене. На пример, ако се ова храна кроз дугачак временски период показала као сигурна за конзумирање и ако државе чланице ЕУ и ЕФСА сматрају да она не представља ризик по потрошаче, доноси се одлука о њеном стављању на тржиште уз детаљне информације које је прате.

У јавности је постављено питање да ли државе чланице могу да забране или одобре ове намирнице независно од ЕУ, али, како стоји у извештају Европске комисије, то није могуће.

Наиме, Уредбом о новој храни утврђене су усклађене мере за одобравање, што значи да када се прехрамбени производ одобри за тржиште ЕУ, он се може продавати у свим државама чланицама. Међутим, држава може обуставити или привремено забранити у случају да утврди да је она ризична за здравље. Надлежни обавештавају Европску комисију која у том случају спроводи истрагу о заштитним мерама.

 


Коментари7
d40a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smb
skoro neprimetno stoji u tekstu "da bi se rasteretila ministarstva... treba agencija... propise donosi drzava, i ona je odgovorna. opet neko tera "vodu na svoju vodenicu". pomagaci su spremni samo da ih drzava pozove... na srecu nema para pa ce "opterecena ministarstva" ipak morati da rade njihov posao. neko misli da treba... nista strasno, narod ima toliko para da ne zna sta ce vise sa tim, jedna agencija manje vise nije to nista... pozdrav.
MILOSRDNI ANDJEO
Ove biljke su daleko manja opasnost od GMO!Za ove PRIRODNE proizvode,problem moze biti samo previsoka cena!A zasto GMO nema seme,ako je to IDEALNA hrana buducnosti?TO je dokaz da se u laboratoriji moze da napravi modifikovanj zivot,ali ne i da se nastavi na poljima!A to modifikovano SEME se posle mora uvoziti od "Montesanta",a sada "Bajera"!I to je mnogo veci problem od zelenog caja,kinoe,spiruline,mace i drugih prirodnih biljaka iz Azije i Juz Amerike!
Spasko
Zoran matorac@ nije neosporno sto su mnogi tako odrastali na domacoj hrani, vec ovo vreme Koje je sada .Upravo zbog novih proizvoda ne samo u zdravoj hrani vec mnogostruko uvoznoj a Jos vise zbog nasih domacih . Da se zna Sta je" Srpsko i domace " i obavezno da pise BIO kako BI mu cena bila trodupla vec za izvoz . Veoma je zanimljiva kontrola ishrane nakon sto oprasise osiromaseni uranijum za celu Srbiju.
FORum LIvii
Nova hrana je stvar pomodarstva i globalizacije. Nasa kuhinja je bogata hranom koja ima iste sastojke i hranjivu i vitaminsku vrednost kao nova hrana. Bundeva , sipurak , trnjina , dren , kupina , dudina, borovnica, kiseo kupus , tursija, projano brasno , heljda, ulje od domace konoplje ,ulje od tikve i bundeve, semenke od suncokreta , semenke od tikve i bundeve , orah , badem, lesnik ,mekinje, cajevi od lekovitog bilja(rtanjski caj), ... Srbija raspolaze bogatstvom koje treba biti revalorizovano.Potrebno je raditi na popularizaciji domace hrane , zastiti od zagadjenja i uvrscivanju iste u spisak Evropske komisije radi zastite ali i radi mogucnosti plasiranja ovih proizvoda na trziste EU !
Spasko
Kontrola i inspekcija ishrane je potrebna ne samo u radnjama zdrave hrane vec kompletno u svim prodavnicama ustanovama,fabrikama koje proizvode i prodaju hranu . To je trebalo pokrenuti u " Svim ograncima izmedju ostalog i ishrane ' i bez EU potrazivanja i uslovljavanja tako se svoj narod cuva i stiti .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља