четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:41

​Швендиманове оптужнице призивају изборе на Косову

На изборима највише инсистирају Кадри Весељи и Рамуш Харадинај, за које се сумња да би могли бити међу првима против којих ће бити покренут судски поступак у Хагу
Аутор: Дејан Спаловићуторак, 15.11.2016. у 08:30
Тужилац за злочине ОВК Дејвид Швендиман и косовска министарка правде Дурата Хоџа (Фото Министарство правде Косова)

Страх водећих албанских политичара на Косову и Метохији да ће се наћи на тапету Специјалног суда за ратне злочине ОВК један је од главних разлога зашто се све више спекулише да ће у марту или мају следеће године бити одржани ванредни парламентарни избори. Уколико дође до избора, дијалог Београда и Приштине у Бриселу био би сигурно „замрзнут” неколико месеци, све док се не формира косовска влада. Преговарачки процес под патронатом ЕУ, који је већ запао у кризу због покушаја отимања „Трепче”, могао би бити успорен и пролећним изборима за председника Србије.

И док у остатку Србије још званично није почела кампања за редовне председничке изборе, на Косову је питање ванредних избора актуелизовано после оштрих критика које је председник највеће Демократске партије Косова (ДПК) Кадри Весељи упутио на рачун садашње владе, коју предводи лидер Демократског савеза Косова (ДСК) Иса Мустафа. Ситуацију на Косову додатно усложњава и то што је Српска листа, њихов коалициони партнер, од почетка октобра замрзла учешће у косовским институцијама због незадовољства око закона о конфискацији „Трепче”.

Приштински медији тврде да за изборе највише навијају Кадри Весељи и Рамуш Харадинај, лидер Алијансе за будућност Косова, за које се сумња да би могли бити међу првима против којих ће бити покренут судски поступак у Хагу. Наравно, обојица као разлог за изборе наводе политичке мотиве, а не страх да би главни тужилац Специјалног тужилаштва за злочине ОВК Дејвид Швендиман против њих могао да подигне оптужницу.

Кадри Весељи, који је истовремено и председник косовског парламента, пре око месец дана издејствовао је да се за осумњичене за ратне злочине, али и њихове породице, обезбеди финансијска помоћ из покрајинског буџета. У изјави за дневник „Епока е ре” он је оставио могућност да се одрже превремени парламентарни избори уколико се о томе постигне консензус политичких странака.

„Уколико се постигне договор, нико не може спречити политичке партије да одрже изборе”, казао је Весељи.

Рамуш Харадинај је ове јесени, кад је постало извесно да ће почетком следеће године бити подигнуте прве оптужнице Специјалног суда у Хагу, изненада постао веома забринут за стање на Косову, за које каже да је веома тешко, констатујући да је стрпљење народа при крају и да су ванредни избори најбоље решење за превазилажење такве ситуације.

„Не верујем да ће народ још дуго трпети. Мислим да је за излазак из ове ситуације најбоље одржати ванредне изборе. Добро је да видимо шта народ мисли”, рекао је Харадинај за приштинске портале.

Српска листа је спремна за изборе уколико до њих дође, а заменик премијера Косова Бранимир Стојановић уверава да нико од Срба не бежи од избора. Он сумња да садашња албанска владајућа гарнитура има снаге да спроведе у дело оно на шта се обавезала у Бриселу и коалициони споразум са Српском листом око формирања Заједнице српских општина.

„Албанске партије на власти и у опозицији креирају изборну атмосферу и стиче се утисак да сви имају неки интерес да што пре иду на изборе. Ако се то настави, онда ћемо готово извесно ићи на ванредне изборе у првој половини следеће године. То за нас неће ништа променити, јер се знају наши приоритети, али је готово извесно да ће Бриселски дијалог због тога неколико месеци бити остављен по страни”, наглашава Стојановић.

Он сумња да ће у таквој атмосфери бити настављен дијалог Београда и Приштине, где ће главне улоге имати Александар Вучић и Хашим Тачи.

Стојановић подсећа да су готово све албанске партије против Бриселског споразума и да би у таквој ситуацији наставак дијалога био бесмислен.

Председник Активне Србије Душан Јањић каже да је јасно да ће неко од крупних косовских риба завршити у Хагу, али да је велико питање ко ће то бити. Уверава да су у заблуди албански политичари који сматрају да ће их евентуална функција у косовској власти заштити од судског поступка и одговорности за ратне злочине.

„Нема дилеме да ДСК и ДПК нису довољни да буду у власти и сад се тражи трећа странка која ће ојачати позицију косовске владе из албанског корпуса. Једини који има стабилну подршку је ДПК, али власт нема снагу да спроведе међународне обавезе. Косово има проблем да од када је Тачи постао председник односи у владајућој коалицији шкрипе”, каже Јањић.

Он каже да је идеја да Тачи настави да води разговоре у име Приштине, а да сада тај посао због недостатка консензуса обавља Едита Тахири, која је технички преговарач.

„Када ће бити одржани избори биће питање процене Тачија, Мустафе и међународне заједнице, која сигурно калкулише и са Специјалним судом, али више у смислу да ли би почетак суђења могао умањити рејтинг владајућим партијама. За мене је чудо што се садашња албанска коалиција до сада и толико одржала”, каже Јањић.

Тачи би да број посланика смањи са 120 на 100

Иако се на превремене изборе гледа као на реалну опцију, председник Косова Хашим Тачи је протекле недеље покренуо разговоре с представницима политичких партија о изборним реформама у земљи. Казао је да су најпре потребне законске измене које се тичу начина избора председника државе, одлука између једне или више изборних јединица на Косову, отворене или затворене листе, као и одређивања изборног цензуса – да ли ће он остати пет одсто или ће се смањити.

„Све ове мере треба да учине гласање лакшим и правичнијим. Постоји и могућност смањења броја посланика са 120, колико их је сада, на 100, и доделе по једног места у Скупштини за црногорску и хрватску заједницу”, рекао је Тачи, преноси РТК.


Коментари2
63476
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mitrovic Dragoslav, 1a5dd, Dragan
Specijalni sudovi za zlocine protiv srpskog stanovnistva na Kosovu i Metoxiji su ustvari zamka za, i lukava podvala Srbima, jer ce na taj nacin definitivno osloboditi sve Albance koje Srbi optuzuju za ratne zlocine. Setite se samo oslobadjanja hrvatskih generala koji su licno pocinili zlocine u Oluji. Kaznjavaju se samo Srbi jer dominantni politicki krugovi na zapadu prikazuju Srbe kao genocidni narod i ne mogu da prihvate optuzbe da su saradjivali sa, i pomagali zlocince. Na taj nacin opravdavaju njihovu politiku razbijanja Jugoslavije, podrzavajuci unutrasnje separatiste, sto je na kraju dovelo i do rata.
albanac
kada su isli na ratista nisu se pladili smrti i nece se ni Hagu plasiti, Haradinaj je jednom vec dokazao svoju nevinost i da se borio u odbrani zemlje i svog identiteta vama bi bilo rado da se njima sudi i da bi vi rekli eto ko je zlocinac vi pricate o zutoj kuci o kojoj nikada jos nikada nije ama nijedan dokaz mogoa dati, ali sanjati ili nesto zeliti nije zabranjeno

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља