субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Српски траг у Кримском рату

Од 600 српских добровољаца, њих десетак је стигло до Крима и учествовало у одбрани Севастопоља, где су добили највиша руска војна одликовања и у лето 1856. вратили се у отаџбину
Аутор: Бојан Билбијауторак, 15.11.2016. у 10:05
„Одбрана Севастопоља” Василија Нестеренка (уље на платну) (Фото: vnesterenko.ru)

Русија и Србија вековима су се бориле у разним ратовима као савезници. Најчешће су руски добровољци учествовали у сукобима на Балкану, али постоје и трагови о учешћу Срба у ратним дејствима на страни Русије. Управо се 30. марта навршило 160 година од Париског мировног споразума, којим је окончан Кримски рат (1853–1856). Српски добровољци истакли су се у ратним операцијама на Дунаву, као и за време чувене „Прве одбране Севастопоља”, током Кримског рата.

Руски историчар Сергеј Пинчук Галани, потомак грчког борца који је ратовао на страни Русије у Кримском рату, представио је своју књигу „Кримски рат и одисеја Грчке легије” недавно у Београду. Кроз две запажене промоције, на Сајму књига и у Руском дому, Пинчук је представио учешће Срба у овом сукобу који је личио на мали светски рат. Против Руског царства тада су наступили Османска, Француска и Британска империја, Краљевство Сардинија, Кавкаски Имамат, Кнежевина Абхазија и војска Черкеза, уз активну „пријатељску неутралност” Аустријског царства и монархија Пруске и Шведске. Уз Русе су стали Грузини, Грци, Бугари. И, наравно, Срби.

– Први пуцњи у Кримском рату одјекнули су у доњем току Дунава 1853, али је руска влада сматрала да ће се све завршити само демонстрацијом силе. Турци су, такође, у прво време чекали да њихови савезници ступе у рат. Тако је првобитни руски план полазио од ових претпоставки и подразумевао је отварање „словенског” фронта. Турска армија требало је да буде разбијена на терену. Након тога би уследила опсада Видина и очекивање да ће Срби деловати с бока и у позадини. Николај Први је рачунао да би то довело до свеопште побуне балканских хришћана – истиче за „Политику” Пинчук Галани.

Руски пуковник Иван Оклобџија (1821–1880), пореклом Србин, изнео је идеју да се устанак у Србији, Босни и Црној Гори искористи као маневар за одвлачење пажње.

– У то време је територијом Црне Горе и Србије прошао талас незадовољства против Турака, али су стране дипломате улагале максимум напора како би окренули становништво против Руса. У Санкт-Петербургу су одлучили да се ограниче на сондирање ситуације на Балкану и јачање кулоарске дипломатије, али је Николај Први, под утицајем генерал-фелдмаршала Ивана Паскевича и јавног мњења, све више нагињао укључивању балканских Словена у ратна дејства. Он је команданту руске војске на Дунаву, артиљеријском генералу Михаилу Горчакову, наложио да ово питање размотри. Горчаков је сматрао да Срби и Бугари, који су већ служили у армијама подунавских кнежевина Влашке и Молдавије, треба да сачињавају језгро добровољачких формација – наводи наш саговорник.

Горчаков је тврдио да су Срби и Бугари „храбри и добро пуцају” и предложио да се у ове јединице упуте најбољи официри и подофицири да их подучавају тактици. Планирано је формирање само једног батаљона који би се састојао од четири чете, али је број батаљона повећан на осам. Попуњавање чета вршило би се по етничком принципу, од „људи једног племена, Грка, Румуна, Срба и Бугара, не мешајући их између себе”. Руска влада повећала је плате припадницима ових формација и преузела обавезе у вези с „бригом о породицама убијених, као и о осакаћеним и њиховим породицама”.

Према речима руског војног историчара А. Петрова, „Србија је дала око 600 својих грађана који су дошли као добровољци”. Срби су служили у коњичком воду под командом заставника Ђорђа Јелића, бившег припадника аустријске војске пореклом из Црне Горе. Грчки и словенски добровољци учествовали су у копању ровова, служили у караулама и одбијали сталне нападе башибозука и Липованаца (руских старовераца из Добруџе). Срби су служили такође и у аустријској војсци, подсећа наш саговорник. За време руске опсаде Силистре, на данашњој граници Бугарске с Румунијом, Аустрија је напала с бока. Срби су у напад „ишли уз роптање, говорили да је грех ићи против Руса и да ће се они сви до једног предати њима”, указује Пинчук.

Руски историчар Владимир Ломански у својој књизи „Србија и јужне словенске провинције Аустрије”, наводи Пинчук, записао је о периоду Кримског рата следеће: „Од почетка ратних дејстава, за Србију је главни задатак био очување постигнутог положаја уз помоћ неутралности. Српска политичка елита покушавала је да балансира између проруских опредељења већине и страха од губитка независности. Када се на граници са Србијом појавио аустријски извиђачки корпус, однос према Русима толико се променио да је амбасадор Мухин морао да буде повучен. Ко је могао да помисли, негодовао је фелдмаршал Паскевич, да ће у Србији човек (Александар Карађорђевић), који је васпитаван у нашем корпусу, да постане наш непријатељ. Он је учинио да народ, који је скоро 150 година био уз нас, и само у нас се уздао, сада нас омрзне.”

Русија се убрзо нашла у потпуној изолацији и била је принуђена да ратује против коалиције европских држава, што је довело до повлачења с Дунава. Од преко 4.000 балканских добровољаца, остао је мали одред Грка, Срба и Бугара. Пинчук указује да су међу добровољцима с Балкана избијале варнице мржње, што је био предзнак будућих сукоба и ратова. Користећи бројчану надмоћ, Бугари су угњетавали Србе. Руска команда је због тога у марту 1855. потпуно раздвојила Србе и Бугаре, не само на нивоу чета и батаљона, већ и пукова.

– Срби су ипак успели на крају да стигну до Крима, где су се придружили грчким добровољцима. На крају рата, 1856, на Криму се налазило најмање десет Срба. Забележено је, на пример, име подофицира Луке Јелића. Василије Михајловић био је одликован крстом Светог Ђорђа за показану храброст у акцији 5. фебруара 1855, што је био највиши руски ратни орден. Стеван Петровић, приликом јуриша у Севастопољу задобио је тешку контузију 24. фебруара 1855. године – открива историчар Сергеј Пинчук Галани.

Пред сам крај рата, у зиму 1855, у руском Војном министарству донета је одлука о реформисању Легије „Император Николај Први” и дозвољено је да јој приступе официри Бугари, Грци, Власи, Молдавци, Срби и Црногорци. У том тренутку Русија је практично већ изгубила рат. Српски добровољци су одликовани и награђени за учешће у Кримском рату и у лето 1856. вратили су се у отаџбину.


Коментари9
d6645
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сергей Спицын
Спасибо. За память. За помощь в той Войне. Читайте Е.В. Тарле "Крымская Война"
davaj, davaj
Bilo bi najbolje prepustiti Rusima da nam napisu istoriju. Samo da ne kosta puno.
Sotir Gardačić
Omer paša Latas je bio jedan od najvećih vojskovođa u tom ratu. Nakon poraza Rusije u tom ratu raspala se Sveta alijansa koju pravi Srbi nisu podnosili u to doba.
marti misterija
Odakle tebi pravo da odredjujes ko je pravi a ko nije pravi Srbin!!!! kojim to junackim cinom si ti to pravo zasluzio?? ja sam pobornik clanstva Srbije u EU kao jedinom nacinu da vise ne ratujemo. za mene su proruski fanatici koji vise vole rusiju od srbije i od majke i oca najveca posast u ovoj zemlji i u sustini izdajnici nezavisnosti Srbije, a u te ukljucujem i takve kao ti. Ja sam ratovao za Srbiju a kriminalci na vlasti (koji su u Srbiji uglavnom pro ruski orijentisani) su te ratove koristili za licno bogacenje. Dal je sad kristalno jasno? 95 Krajina, 99 Kosovo, za to vreme SRS/SPS sve bogatiji, tako je i danas sa SNS. Cim se pomene Rusija i patriotizam, znam da ce neko da me olaksa za pare i da ce neko da izgubi glavu. Moje dete nece ratovati. Zato sam za EU, kao sto je Srbija izabrala 1855 pa je tada bio najdutzi period mira 1815-1876 i doba procvata i jacanja. Knjige braco knjige a ne zvona i praporci, rece Dositej 1805. Ali to jos nisu svi shvatili!
Препоручујем 10
Sotir Gardačić
@ misterija Vrlo prosto, tada i sada, pravi Srbi su protivnici Unije. Još nešto, ako ste ratovali, niste to sigurno radili za SPS. Nadam se da ćete na kraju da pronađete sami sebe.
Препоручујем 14
Прикажи још одговора
Игор Г.
Још један доказ да од како је света и века постоје тако звани "Пси рата" Иначе Србија је била уздржана у време Кримског рата, што су јој и Руси саветовали. Има и данас оних који за паре ратују, а из Србије су, и у Украјини и у Сирији.
Ivan
Zasto su onda Bugare uvukli u rat? 7000 Bugara je ratovalo zajedno sa Rusima. Da bi posle stvorili veliku Bugarsku.
Препоручујем 0
simplicius
Citajuci o krimskom ratu saznao bi da ni ruski oficiri nisu bili nesto placeni, a kamoli neki dobrovoljci sa strane. Oduvek je bilo ljudi kojima je rat u krvi, na srecu to je veoma mali procenat. Na Donbasu nikakvog placanja nije bilo sve do 2015 kad su poceli da formiraju pravu vojsku, a i sada plate su mizerne cak i za nase uslove, 200-300 dolara. Ko bi ginuo za te pare? U 2014-oj nisu imali dovoljno cizama i uniformi, sve su to sakupljali volonteri u Rusiji i slali.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља