Затеченост победом републиканца Доналда Трампа показала је јуче на састанку министара спољних послова Европске уније не само да не постоји озбиљан заједнички став према будућем америчком председнику, коме се већина европских чланица није надала, него да не постоји ни усаглашена спољна политика у Бриселу.
Колико је све климаво у седишту бриселске администрације видело се још у недељу навече, када је шефица спољне политике Федерика Могерини организовала неформални састанак током вечере. Представници неких чланица су критиковали њену одлуку да сазива хитан састанак поводом резултата демократских избора њиховог кључног савезника. Наиме, било је планирано да министри дан касније одрже редован месечни састанак у Бриселу, чија је главна тема требало да буде Турска.
Министри спољних послова Британије, Француске и Мађарске нису присуствовали овом ванредном окупљању. Како је известио „Еурактив”, портал близак бриселској администрацији, Могеринијева је коментарисала одсуство британског министра спољних послова Бориса Џонсона рекавши да је ваљда нормално за земљу која је на референдуму одлучила да напусти ЕУ да је не занимају разговори о будућности односа ЕУ и САД.
Образлажући Џонсонов изостанак са ванредног сусрета, британско министарство спољних послова је навело да не види потребу за одржавањем ванредног састанка у недељу (Џонсон је присуствовао јучерашњем редовном састанку у Бриселу) због тога што избори у САД нису одржани напречац, него је одавно познато када се одржавају.
У саопштењу је с великом дозом неразумевања за фрустрацију која се осећа у делу ЕУ због резултата америчких председничких избора наведено да је „спроведена демократска процедура, да је ступио на снагу прелазни период и да ће Британија радити са актуелном и будућом администрацијом како би обезбедила најбоље позиције”.
Француски министар спољних послова Жан Марк Еро (такође дошао на редован јучерашњи састанак) оправдао је изостанак са вечере „веома важним састанком” у понедељак рано ујутру са новим генералним секретаром УН Антонијем Гутересом.
А мађарски министар спољних послова Петер Сијарто, још један од оних који се нису одазвали хитном позиву Могеринијеве, него су послали амбасадоре, изјавио је да је састанак „сасвим преурањен”, као и да је базиран на „фрустрирајућим и хистеричним изјавама које су потекле из Европе” поводом Трампове победе.
„Док не будемо знали ко ће бити задужен за америчку спољну политику, док Бела кућа не сачини и не објави своје економске и спољнополитичке приоритете, такав састанак је потпуно губљење времена и ја не знам о чему бисмо могли да разговарамо”, рекао је Сијарто. Изјава његовог премијера Виктора Орбана у тренутку Трампове победе је била далеко од фрустрираности: он је Трампову победу назвао „одличном вешћу” и доказом да „демократија још постоји”.
Сијарто је циљао на упозорење председника Европске комисије Жан-Клода Јункера да избор Трампа за америчког председника ризикује да поремети односе САД и Европе, као и на његов позив будућем америчком председнику да се што пре изјасни о питањима попут глобалне трговине и политике везане за климу и будуће односе са НАТО савезницима. Ова његова изјава наишла је на отворену критику неколико представника чланица, док неки други нису критиковали Јункера, али су захтевали да се „спусти лопта”.
Пољски министар спољних послова Витолд Вашчиковски изјавио је да без обзира на то што новоизабрани председник САД „није анђео”, он није „ни дете са посебним потребама” да би се тражили посебни односи са САД, пренела је јуче америчка агенција АП. Он је у недељу навече у Бриселу рекао да се Трамп не може додати на листу проблема ЕУ, јер „Европа има много проблема, али дефинитивно не са САД”.
Отприлике на трагу става Мађарске и Пољске, Могеринијева је после вечере обавестила новинаре да ЕУ очекује „веома снажно партнерство са САД”, на основама „наших принципа, вредности и интереса” и да су „сви заједно одлучили да сарађују са будућом администрацијом, чак и у првој недељи транзиције”. „То не зависи од нас, него је на будућој америчкој администрацији да дефинише своју позицију”, рекла је Могеринијева објаснивши да је то једини став који тренутно ЕУ може заузети јер „свет иде даље, Европа иде даље, криза се наставља, али и могућности”.
Министар спољних послова Словачке, која председава Савету ЕУ, Мирослав Лајчак је изнео нешто прецизнији став: „Ми разумемо да ће Америка заузети нешто као послован приступ и због тога би требало да буде више Европа са наше стране, али нико није довео у питање исход избора нити нашу спремност да сарађујемо са САД.”
Како су пренеле агенције, белгијски министар Дидијер Рејндерс је бранио сазивање састанка спољних министара, рекавши да састанак није сазван по хитном поступку и Европа није збуњена. „Бизарно би било да се широм света говори о америчким изборима, а да то не раде министри спољних послова”, рекао је он и објаснио да ће ЕУ морати да сачека и види какве ће ставове заузети нова администрација у наредним месецима. „Разговори се сада односе на то како ЕУ може да ојача свој глас у свету”, рекао је Рејндерс.
Своје виђење настојања да ЕУ ојача Могеринијева је изнела у понедељак, поновивши идеју о пројекту јачања европске безбедности „јер је то потребно пре свега грађанима ЕУ”. Шефица европске спољне политике није помињала јачање безбедности ЕУ у контексту Трампове предизборне најаве да САД неће интервенисати бранећи чланице у Европи које не плаћају договорена два одсто БДП-а за своју одбрану НАТО-у, него је навела да глобална стратегија о европској безбедности и одбрани, коју ће представити министрима, не предвиђа формирање европске војске, него структуре која ће деловати заједно са НАТО-ом.
Она је подсетила да је одбрана ЕУ била тема и пре америчких избора и да „има још више разлога да то буде и даље”. Међутим, ни око те идеје није било сагласности, јер је јуче аустријски канцелар Кристијан Керн рекао да не подржава идеју у вези са формирањем војске ЕУ. Керн је поручио да је њему незамисливо учешће аустријске војске у акцији која не би била под командом Аустрије. Министар одбране Ханс Петер Доскоцил је био јасан: „Више сарадње да, али војску ЕУ одбијам.”
На свом редовном састанку јуче министри су затражили од власти у Техерану да потпуно спроведе у дело споразум о употреби нуклеарне енергије у Ирану једино у цивилне, а не у војне сврхе. Како је саопштено, ЕУ ће наставити да покушава да обнови везе са Ираном, као наставак склопљеног споразума о нуклеарном програму, за који је новоизабрани председник САД Доналд Трамп рекао да ће га укинути, пренео је јуче Ројтерс.