четвртак, 23.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:11

Двеста питања за судије

Да ли ће будуће судије бити биране незаконито?
Аутор: Мирослава Дерикоњићсреда, 16.11.2016. у 08:04
Драгомир Милојевић: Одлука о расписивању конкурса донета пре него што је почела примена допуњеног Закона о судијама (Фото Танјуг)

Избор кандидата за судије које се први пут бирају на ову функцију почео је, чини се, непоштовањем закона. Кандидати за 58 судијских места, иако Закон о судијама то прописује, неће полагати тест на основу којег би се утврдила њихова стручност и оспособљеност за обављање ове функције. Уместо писане провере знања, стручност и оспособљеност кандидата за судијски посао, утврђиваће чланови комисије Високог савета судства (ВСС) која спроводи овај избор.

Чланови Алумни клуба Правосудне академије објашњавају да је тестирање кандидата прописано допунама Закона о судијама које су ступиле на снагу још у децембру 2015. године, а примењују се од 1. септембра ове године.

– Конкурси за избор судија који се први пут бирају на судијску функцију расписани су 2. и 7. септембра ове године. То значи да су приликом избора, који је почео јуче када су обављени први разговори са кандидатима, морале да се примењују прописане допуне Закона о судијама којима се предвиђа полагање писаног теста. Поменутим допунама, прописано је да ВСС мора да утврди програм и начин на који ће кандидати бити тестирани, односно како ће проверити њихову стручност. Предвиђено је да то буде уређено правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира на ову функцију. Прописано је да он буде донет у року од 90 дана од ступања Закона о судијама на снагу, односно најкасније до 29. марта 2016. године – наводе наши саговорници. С обзиром на то да још не постоји правилник кандидати за судије бираће се на основу одлуке ВСС из 2009. године која не предвиђа тестирање кандидата или полагање испита на којем ће се утврђивати њихова стручност.

ВСС данас о правилнику
На дневном реду данашње седнице ВСС наћи ће се и предлог правилника о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира на ову функцију. Драгомир Милојевић потврдио је за „Политику” да правилник који ће разматрати чланови ВСС предвиђа да на сајту овог тела буде објављено 200 питања од којих ће кандидати за судије „извлачити” 50.

– И овога пута ће, на жалост, бити примењивани субјективни, уместо објективних критеријума приликом одабира кандидата – оцењују наши саговорници.

ВСС је формирао радну групу чији су чланови радили на састављању правилника. На последњем састанку, одржаном 3. новембра, према незваничним информацијама, постигнут је начелни договор како ће он изгледати.

– Правилник предвиђа да на сајту ВСС буде објављено 200 питања од којих ће кандидатима сигурно „доћи” 50. То значи да ће сваки кандидат моћи да научи одговоре и на тесту оствари максималан учинак. Када пред комисију ВСС дође више кандидата са истим, максималним бројем бодова освојеним на тесту, опет ће се одабир вршити по субјективним критеријумима. Зато је предлог да се, евентуално, кандидатима каже из којих ће области бити питања, а не тачно која ће да буду. Тако би објективно могло да се утврди колико кандидат зна и колико је стручан и оспособљен за обављање судијске функције – наводе наши саговорници.

Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда и Високог савета судства, каже за „Политику” да је одлука о расписивању конкурса донета пре 1. септембра, односно пре него што је почела примена допуњеног Закона о судијама.

– На крају крајева, савет је тај који ће утврдити да ли је нешто урађено супротно закону. Полазници Правосудне академије који су завршили почетну обуку у овој правосудној установи а који указују на незаконитости, раде то из уско личних интереса. Требало би да постоји њихова колегијалност са помоћницима који су дуже од њих у судовима – каже Милојевић.

Председник ВСС наводи и да судије, откако је он на челу највишег судског тела, нису биране на основу субјективних критеријума, а своје тврдње поткрепљује податком да помоћници који су у последње време изабрани за судије постижу најбоље резултате у раду.

– Србији недостаје око 200 судија. Ми смо ова два конкурса расписали да бисмо што брже попунили упражњена места. Ако се настави са опструкцијама, нове судије неће бити изабране, а самим тим ни судски систем неће радити како би требало – закључио је председник ВКС и ВСС.


Коментари16
8f578
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Oni koji treba da štite zakon i pravdu pokazuju kako se to zaobilazi i ne poštuje. Šta onda očekivati od funkcionisanja pravosuđa pod njima, ne sa njima već pod njima? Ko su ti privilegovani, da li oni za koje nije bitno šta i koliko znaju ali su spremni da odrađuju prljave poslove i navodno presuđuju u predmetima u kojima su velike cifre u pitanju i zvučna imena, privilegovana i nedodirljiva? Čak i u Ustavnom sudu sede oni koji žmure pred sramnim zakonom kojim se reketiraju penzioneri i pljačka njihova imovina, a penzija je lična imovina. Da li su to ti, umreženi i oni koji i ne znaju za pravdu i poštenje i koji će samo da služe partiji i njenim kadrovima kako bi i buduće generacije alavih uzurpatora života u Srbiji prolazili na sudovima kao oni koji su rukovodili pljačkaškim privatizacijama? Spisak se mora objaviti jer je to presedan, kako bi ljudi bar znali od koga da se čuvaju, kao i veštaka koji za 100 EUR lažiraju medicinske dijagnoze. Neka se svakom zna cena, a i cena diplome.
Mitar
Da se ne lažemo na Akademiju se ulazi preko veze, pa s obzirom na to da imaju prednost pri izboru unapred se zna ko će biti sudija i znamo ko upisuje akademiju. Velika je razlika prisustvovati simuliranom sudjenju na Akademiji i rešavati životne i stvarne probleme u predmetima koje obradjuju stručni saradnici u sudovima i tužilaštvima. I zato, prednost bi trebali da imaju stručni saradnici koji imaju stvarno a ne zamišljeno iskustvo.
Marni
Da se akademija upisuje preko veze znaju svi koji nikada nisu ni pokusali da je upisu niti znaju kako uopste izgleda prijemni ispit. Samo vicu u glas da je preko veze, a ustvari ih mrzi da spremaju prijemni ispit koji nije nimalo lak! To sve pricaju prepodobni saradnici koji jako dobro znaju kako izgledaju konkursi na kojima su primljeni i kome duguju svoje mesto (pamti pa vrati). Za razliku od saradnika, akademci nikome ne duguju svoju poziciju i zato se pokazalo da su mnogo slobodoumniji i sa pravom se ocekuje od njih da ce svoje odluke donositi u skladu sa svojom savescu. Ako se uspostavi sistem napredovanja i biranja koji pociva na objektivnim kriterijumima niko vise nece morati da se "zaduzuje" i da "zaduzuje" uslugama one koji o tome odlucuju. Drage kolege saradnici, razmislite da li biste voleli da vam sude nasi pravosudni znalci koji su na svoja mesta dosli onako kako vi zelite...
Препоручујем 10
Argumentum a contrario
Vi očigledno ne znate ili zanemarujete da je veliki broj akademaca potekao iz reda stručnih saradnika u sudovima i tužilaštvima. Mnogi od njih su bili zaposleni na neodređeno vreme. To su oni saradnici koji su bili dovoljno hrabri da testiraju svoju znanje... I zato su zaslužili prednost... Osim toga, i akademci su raspoređeni u sudovima i tužilaštvima i "obrađuju" iste predmete kao saradnici. Da li ste vi pokušali da upišete Akademiju? Da li imate bilo kakav dokaz za tvrdnju da se na Akademiju "ulazi preko veze"?
Препоручујем 7
Dragan
Sve sudije počev od US, VKSS, VSS, UpS, pa na niže otpustiti i izvršiti lustraciju a potom nezavisno telo koje predloži narodkoji verujte dobro poznaje pravosudni sistem i gde su problemi u pravosuđu, počne sa izborom sudija, Ne treba biti pravnik da bi se znalo odabrati ko zaslužuje a ko ne da bude sudija, i same sudije bi imale šta da kažu o svojim kolegama, sve na proveru pa čak im brojati i brok krvnih zrnaca ako treba, samo tako možemo imati dobro sudstvo, kome treba apsolutnu nezavisnost od političke i izvršne vlasti. Jedino odgovaraju narodu , Ustavu i propisanim zakonima kojih se moraju držati ko pijan plota dok su određeni zakoni u pravnom prometu, nikakvih proizvoljnih tumačenja ne sme da bude niti može da se primenjuje slobodno mišljenje sudije u tumačenju nekog člana zakona.Tada će mo imati jednak zakon za sve.
Живојин
По овом правилнику испада да је лакше решити тест за судије од укрштенице из новина, имајући у виду да се решења из укрштенице објављују у наредном броју. Какав правилник, такво и правосуђе.
'Ајде да се лажемо
Уназад више година, а задњих нарочито, за судије су биране потпуно некомпетентни кандидати. Предност су имали полазници правосудне академије и уопште се није ценило то што су сарадници годинама радили тај посао, те да су практично судије које раде судијски посао за сарадничку плату. Такође, прећутно је правило да сарадник, иако је сарадник у вишем суду дуже од десет године, не може бити изабран за судију вишег суда уколико није прошао први степен, а онда се не изабере за судију првог степена, већ се бирају правници из органа управе или из пропалих фирми. Нека ми неко онда објасни, како да сарадник из вишег суда, икада постане судија? И даље, није ли срамота да некога ко је положио правосудни и на месту сарадника ради дуже од 10 година, сада подвргавате некаквом тесту? Шта онда значе оне оцене које добијамо сваке године?
Novak
Niste jasni da li se "unazad više godina" biraju polaznici Pravosudne akademije ili pravnici iz organa uprave ili propalih firmi. Tačnije, kontradiktorni ste. Pravi podatak je da se u protekle dve godine na mesta pravosudnih funkcionera biralo preko 90% sudijskih i tužilačkih saradnika, a samo 5% polaznika Pravosudne akademije. Šta sada kažete?
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља