недеља, 21.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:28
ПОГЛЕДИ

Трамп: победа либерализма над тоталитаризмом

Кандидат републиканаца понудио је повратак изворним вредностима. И, поштовањем строге процедуре, освојио је власт. Шта је демократија и либерални поредак него управо то?
Аутор: Мирољуб Јевтићсреда, 16.11.2016. у 08:15
Новица Коцић

Нема сумње да наслов овог текста намеће питање: Чекајте, о чему се овде ради? Зар није супротно? Ваљда би текст требало насловити: ,,Трамп – победа тоталитаризма над либерализмом”?

Али није грешка. Наслов је оно иза чега аутор ових редова стоји, и за шта има доказе. Пре свега, суштина либерализма је у ономе што један од његових ,,гуруа” Џон Стјуарт Мил одређује на следећи начин: ,,Никада не можемо бити сигурни да је мишљење које желимо да угушимо погрешно, па чак и кад бисмо у то били потпуно уверени – угушити га било би зло.” Из ових речи произилази да свака идеја, буквално свака, док је на нивоу слободно изнете мисли и на демократски начин спроведене политичке акције, легална је и корисна. Показује шта се од кога у друштву може очекивати. Тако да нису потребне обавештајне службе да би се схватило шта би неко могао да уради, јер он то слободно говори.

У складу с тим, јасно је да је свака идеја легална. Па и ако је екстремна. Док су САД, Велика Британија, Француска и земље које су их следиле поштовале ово правило све је код њих цветало, или су неизбежне штете биле најмање могуће. Таква врста либерализма се развијала у изразито монокултурним друштвима. Или су мањине, каква је нпр. јеврејска, биле бројчано толико безначајне да су прихватале такав систем вредности јер је гарантовао њихову слободу.

Све се променило кад се услед развијања индивидуализма распала породица и наталитет почео да ce стрмоглављује. У исто време, технологија се толико развила да је глад за радном снагом била неутољива. А ње, услед смањеног рађања, није у земљама либералне демократије било у довољном броју. Зато су те државе отвориле границе за усељенике који су са собом почели да доносе сасвим друкчију и, култури домицилних држава, често супротстављену културу.

Поменуто правило Џона Стјуарта Мила почиње да се односи и на њих. Али оно сада ствара проблеме који су у време монокултурних држава били незамисливи. Тако нпр. муслиманима почиње да смета храна домаћина. Њима ресторани где се служи свињетина непријатно миришу. А поготову им непријатно мирише алкохол. Они се прво буне у себи. Али како постају бројнији, што због високог наталитета, што због усељавања нових мухамеданаца, њихова негодовања против алкохола, свињетине, голишавих жена итд. постају гласна, затим све гласнија и на крају се често претварају у сукобе с домаћинима. То добија такве димензије да муслиманима почиње да смета и крст на заставама скандинавских земаља.

Домаћини почињу да бивају назадовољни, јер им у њиховој сопственој кући неко одређује како да се понашају. У неким крајевима САД енглески језик постаје дискриминисан. Тако настају проблеми који стварају ограде између досељеника и домицилног становништва које јачају из дана у дан.

Политичка, културна и привредна елита која то види, а усељеници су им потребни, и то све више, нема другог излаза него да некима ускрати права. Како су усељеници у томе захтевнији па и агресивнији, естаблишмент почиње да им попушта. Из школских и јавних кухиња избацује се свињетина, на јавним местима ограничава се алкохол. Да би предупредили реакције домаћег становништва, одступа се од идеје Мила о слободи речи. Али суптилно. Сви говоре да су Милова и сличне идеје мисли водиље, али их у пракси све више ограничавају, лимитирајући право домаћем становништву да изрази своје протесте. Тако се у име демократије све више почиње институционализовати политичка пракса која ограничава слободу појединца и самим тим и саму демократију.

У све поре власти, али и у културну елиту полако почиње да се увлачи тоталитарни начин мишљења и понашања, који се све више претвара и у политичку праксу. Као резултат тога многе идеје и политичко понашање које негује домицилно становништво постепено се забрањују, а намеће им се нешто што нема никакве везе с демократском праксом коју државе наводно примењују. Владајућа елита се заварава да ће домицилно становништво то прихватити. Кад се побуни, о томе ни речи. Штампа то апсолутно игнорише или забрањује извештаје који би да говоре о томе.

Зато су анкете показале да ће победити госпођа Клинтон. Као резултат тога јавља се Трамп. Он нуди повратак изворним вредностима. И шта се збива? Поштовањем строге процедуре он осваја власт.

Шта је демократија и либерални поредак него управо то?

Професор универзитета, уредник часописа ,,Политикологија религије”


Коментари20
5b24f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Uborevich
Retko dobar clanak o dinamici razvoja unutar savremenih demokratija,koji zbog brzih demografskih i geopolitickih promena izazvanih pre svega migracionim kretanjima,postepeno prerastaju u Orvelovu sliku sveta.
politička korektnost
ako ćemo pravo, prvo je ovo počelo sa ženama(danas je to prešlo u neku vrstu religije), zatim rasama i sad muhamedancima.
Matija Soskic
Bez obzira sta Dzon Stjuart Mil ili autor teksta kazu, liberalizam ne moze da opravda rasnu, laznu i diskriminatorsku retoriku Donalda Trampa koju je javno prezentovao biracima u predizbornoj kampanji.
Neznalica
Kaže autor teksta pozivajući se na Mila: "Из ових речи произилази да свака идеја, буквално свака, док је на нивоу слободно изнете мисли и на демократски начин спроведене политичке акције, легална је и корисна." Lepo zvuči, ali Profesore hajde tim aršinom da merimo kako je Hitler došao na vlast. Koliko ja znam prvi korak mu je bio "demokratski" i nacisti su ušli u nemački parlament. I šta se iz toga izrodilo? Više nije bilo pomoći. Da ne bude zabune, i ja sam navijao za Trampa.
Konstantin
Ма јок. Требало би: победа национализма над либерализмом, левичарством и тоталитаризмом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља