петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:47

Ова година најтоплија у историји модерног мерења

Подаци Светске метеоролошке организације показују да је глобална температура за 1,2 степени Целзијусових виша од просека пре индустријализације и да је 2016. трећа рекордна година заредом
Аутор: Јелена Кавајауторак, 15.11.2016. у 18:31
Најмлађи широм света расхлађују се трчећи у фонтанама (Фото Ројтерс/Е. Муноз)

Све више температуре на глобалном нивоу и екстремне временске појаве као последица тога показују да ће човечанство осетити ефекте климатских промена раније него што се очекивало, упозоравају научници.

Према прелиминарним подацима ова година биће најтоплија откако се врше модерна мерења и трећа заредом која је оборила тај рекорд, наводи се у извештају Светске метеоролошке организације (СМО), објављеном на глобалном самиту о клими који се одржава у Мароку.

Температура је ове године за 1,2 степени Целзијусових виша него у периоду пре индустријализације. То је опасно близу зацртаном максималном повећању од 1,5 степени из споразума постигнутог прошлог децембра у Паризу, преноси „Гардијан”.

Пацифички феномен „Ел Нињо” подигао је температуре почетком 2016. године, али су најјачи фактор глобалног загревања и даље човекове активности – емисије штетних гасова.

„Још једна година, још један рекорд. Ефекат снажног ’Ел Ниња’ је прошао, али топлота од загрејане планете остаје. Због промене климе учестали су временски екстреми. Врели таласи и поплаве који су се некада догађали једном у генерацији постали су чешћи”, рекао је Петери Талас, генерални секретар СМО.

Према анализама ове организације, која делује при Уједињеним нацијама, глобално загревање изазвано деловањем човека изазвало је најмање половину екстремних временских појава последњих година.

„Ово као да је порука мајке природе. Баш када је један од два највећа светска загађивача угљен-диоксидом изабрао за председника човека који негира да се клима мења и који је запретио да ће се повући из Париског споразума, природа нас подсећа да она има коначну реч”, прокоментарисао је климатолог Мајкл Ман са америчког Пен универзитета.

Ове године је рекордно врело било у Преторији у јануару (42,7 степени), у Мае Хонг Сону на Тајланду у априлу (44,6 степени), у Палодију у Индији у мају (51 степен), а у Митриби у Кувајту 54 степена у јулу. Делови руског Арктика су такође искусили рекордно загревање, за седам степени изнад просека.

Прогнозе за 2017. су да ће то бити још једна топла година, али вероватно не рекордна због тога што је „Ел Нињо” прошао.

Добра вест из Марока је да је емисија угљен-диоксида на глобалном нивоу незнатно порасла за последње три године после више деценија снажног раста. Главни разлог је то што Кина сагорева мање угља. Упркос томе, концентрација угљен-диоксида у атмосфери је прошле године прешла праг од 400 на милион честица и наставиће да расте.

СМО у анализи користи три водеће базе података: од британског хидрометеоролошког завода, америчке свемирске агенције НАСА и америчке Националне администрације за океане и атмосферу (НОАА), за период од 1880. године до данас. 


Коментари6
57776
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Sebi-slične (self-similar) slučajne procese je otkrio hidrolog Harold Edvin Hurst, a matematički su ih opisali Mandelbrot i nezavisno Kolmogorov. Hurst je do ovoga došao posmatrajući nivoe reke Nil kod Kaira. To je jedan od retkih klimatoloških podataka koji ljudi beleže duže od stotinak godina (koliko se mere temperature). Nivo reke je beležen tokom mnogo stotina godina u nazad. Ono što je otkrio su dugi periodi odstupanja nivoa reke od srednje vrednosti, te trendove porasta ili smanjenja koji su trajali i više desetina godina. Podaci o kojima se u ovom tekstu govori su statistički beznačajni da bi se bilo kakav zaključek izveo. Jednostavno za slučajni proces tog tipa je potreban mnogo veći uzorak (tokom većeg vremenskog perioda) da bi sa pouzdanošću utvrdilo da li dolazi do neke anomalije u ponašanju parametara. Sve ovo je samo marketing i plaćena nauka.
Naucnik
Naucnik (produzenje). Razni lobiji (posebno oni vezani za tzv. 'obnovljive izvore energije') aktivno promovisu pricu o globalnom zagrevanju. Njihovi razlozi nisu neka "ljubav prema covecanstvu", vec licna korist. Uostalom, njihove propale projekte posle otkupljuju zemlje kao sto je Srbija (novac izdvajaju gradjani, medju ostalim i na svakom racunu za struju postoji naknada za finansiranje "obnovljivih izvora energije"). Na mrezi se moze naci interesantno predavanje hrvatskog akademika, prof. Vladimira Paara bas o ovoj temi. I na kraju, treba se setiti da je u Srbiji, tacnije u Beogradu, na BU radio covek koji se zvao Milutin Milankovic, i koji je dao nemerljiv doprinos nauci, i to bas ovoj temi. Njegovo delo je najznacajniji doprinos srpske nauke svetskoj nauci.
Naucnik
Sa pricom o tzv. "globalnom zagrevanju" treba biti izuzetno obazriv. Razloga ima mnogo. navescu samo neke: 1) (mini) periodi zagrevanja i hladjenja periodicno se ponavljaju, i zavise od aktivnosti Sunca (osnovni suncev ciklus traje oko 11 god.). Tokom ovih perioda mogu se opaziti manje fluktuacije temperature zemljine atmosfere. 2) Vece temperaturske razlike nastaju usled promene nagiba zemljine ose (na sta uticu planete suncevog sistema, posebno Jupiter). Ovo utice na REDOVNU smenu hladnih perioda (ledenih doba) i toplijih. Poslednje ledeno doba zavrsilo se pre nekih 12000 godina. U medjuvremenu, temperatura na planeti NIJE konstantna, tj. pojavljuju se hladniji i topliji periodi. Naime, poznato je da je Grenland u ranjem srednjem veku imao znatno topliju klimu nego danas. Nesto kasnije (17. vek) severna polulopta je oko deceniju bila u mini-ledenom dobu. 3) Nazalost nauka (kao drugi) danas trci za novcem, a to je idealna podloga za lobiste i razne obmanjivace.
Dragan Jaćimović
Sjajno opažanje... Sve je to zbog POHLEPE i patološkog odnosa prema moći i novcu najbogatijih...
Саша Јовановић
Стиже казна због похлепе. Штета за све биљке, животиње и добре и скромне људе. Кад нисмо умели да чувамо овако диван кутак Свемира... Друге прилике неће бити.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља