понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 16.11.2016. у 22:04 Ана Тасић
ПОЗОРИШНА КРИТИКА

Неиспевана песма слободи

„Деца радости”, текст Милена Марковић, режија Снежана Тришић, Атеље 212
Катарина Жутић у представи „Деца радости” (Фото Ж. Јовановић)

За драмски текст „Деца младости“ Милене Марковић можемо рећи да је поетско-драмска епопеја узаврелог романтичарског духа која исписује рођење, стасавање и смрт уметника, рокенрол песника. У седам сцена се приказује живот неприлагођених дечака и девојчица, потомака добростојећих, политички прилагођених родитеља. Тема њихових генерацијских сукоба одражава послератну историју нашег друштва, конфликте различитих погледа на свет, борбу конзервативизма и либерализма. Посебна вредност комада је његова еруптивна поетска снага, необичан стил вешто исплетене лирике и епике, нежности и вулгарности, обмотаних дирљивом наивношћу која зачињава слике из живота бескомпромисних прометеја. Расплет који доноси родитељско надживљавање њихове крхке деце индикација је опште друштвене пропасти, симболичког тријумфа прошлости, односно пораза будућности.

Миленина пробојна поетска драматургија, нарочито овај комад који носи посебно лични печат и необуздану рокенрол енергију, захтева одговарајуће луцкасту, опојну, магичну режију. Сценско тумачење Снежане Тришић није такво. Оно не иде у корак са тим поетским вихором драме, преовлађујуће је суво, предвидиво и површно, често банално реалистичко, због чега кочи провалу поетског надахнућа на сцени. Интерпретација овог комада захтева унутрашњи занос и зачудну, маштовиту, разиграну лирику сценских решења, а не коришћење спољашњих, илустративних средстава, што је у представи најчешћи случај. На пример, постављање великог плаката култног албума „Пакет аранжман“ у позадини, или натписа Робне куће Београд.

Стилизована решења која су предвиђена у дидаскалијама драмског текста, на пример долазак покојног Сеоског учитеља у раму за слике, пренесена у представи делују кабасто, неуклопљено у базично суву поставку. Слично неспретан исход у представи има и помало експресионистичка сцена троструког порађања када се жене наизменично деру, лежећи на леђима. Марковићкином поетском стилу извесно више одговара суптилност средстава, а не таква спољна, предиректна грубост.

Сценографија Дарка Недељковића је сведено и стилизовано мултифункционална, на пример, степенаста платформа по потреби мења значење, у првој сцени означава гробље, у другој кафански сто итд. Костими Маје Мирковић су такође функционални, одговарају значењима ликова.

Глумци су са трудом и неоспорним квалитетом извајали ликове, или више (архе)типове, који граде ову епску поему сахрањених идеала. Но, због одсуства кохерентности целине, непронађеног адекватног сценског израза набујале поезије речи, њихови наступи само спорадично прораде, повремено донесу искру неке дирљивости. Бојан Жировић заводљиво игра наратора, Анђела екстазе, као неку утвару, бестелесно биће које постојано прати генерацијске успоне и падове. Горица Поповић као Песникова мајка је брижна, мада и дистанцирана, Катарина Жутић је маркантна као Ратникова мајка, попут Амазонке је тврда и самоуверена. Марко Гверо је убедљиви Песников отац, официр, Ненад Ћирић је народни херој, отац Златног дечака, Милица Михајловић његова жена, Миодраг Крстовић је писац дисидент и Принцезин отац, Радмила Томовић је његова размажена жена балерина... Међу децом је посебно упечатљива игра преталентоване Јоване Гавриловић која представља нежну и луцкасту Принцезу, сугестивно су дати и Муза (Милица Трифуновић), као и Златни дечак (Марко Грабеж). Филип Хајдуковић као Песник има убедљиву физичку појаву и допадљив певачки наступ, док је у драмском погледу блеђи.

Најузбудљивији делови представе су песме, од заиста дирљивог, душецепајућег певања Песникове мајке („Проћи ће...“), преко Песниковог грлатог јецаја за животом („Мама, дај ми да живим...“), до његове љубавне песме Музи (композиторка Ирена Поповић). У тим певаним сценама профункционише сирова јачина поезије текста, тог реквијема за песнике чији су романтичарски идеали изгорели у свету који брзо стрмоглављује идеале. У сећање нам пристижу речи Нила Јанга: „Боље је сагорети него избледети“, сурова идеја водиља многих бунтовника, друштвено неприлагођених уметника, деце радости за коју другог пута вероватно и нема.

Коментари6
44487
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš Vasić
Da li neko može da mi objasni zbog čega se kritičarka sebi obraća u množini...
Citateljka
Hvala Lektorki na objasnjenju, ali zar pravila ne mogu da se menjaju? Ovakav izraz se cini vec dosta arhaicnim, mozda je doslo vreme za promene...
lektorka
Zato sto su takva pravila u medijima, lektori odredjuju da se tako pise.
maja
Red klišea, red banalnosti, pa muzički predah i tako u krug tri sata. Ne sećam se kada sam odgledala lošiju predstavu.
jovana popovic
xaxaxa...ovo mora da je neka biljanina drugarica ili biljana licno. puce od zavisti :-)
Milena Perovic
Добро написано, слажем се са изреченим ставовима, представа је мени била превише статична, нарочито други део који се отегао преко сваке мере, много боље је могло да се уради.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља