Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Путин одбија да Хашки трибунал суди Русима

Прелиминарни извештај МКС, у коме је анексија Крима изједначeна са оружаним сукобом између Русије и Украјине, подстакао је и формално поништавање руске приступнице трибуналу у Хагу
Владимир Путин (Фото Спутњик)

 

Председник Русије Владимир Путин је потписао указ о одбијању Русије да учествује у оснивачком (Римском) статуту Међународног кривичног суда (МКС). Ова вест је одјекнула целим светом иако је одлука руског председника симболична, јер Москва није подлегала надлежностима МКС пошто никада није ратификовала статут споразума који је потписала 2000.

Руско министарство спољних послова (МИД) навело је у саопштењу да МКС није оправдао наде које су полагане у њега и није постао независан правосудни орган са ауторитетом. Иза ове дипломатске реченице крије се заправо незадовољство званичне Москве због, како сматра, једностраности овог суда.

„Према информацијама које добијамо, ситуација на територији Крима и Севастопоља се може изједначити са међународним оружаним конфликтом између Украјине и Руске Федерације”, наведено је у прелиминарном извештају тужитељке, објављеном на сајту МКС, које је пренео Спутњик. Такође се наводи да је сукоб почео „најкасније 26. фебруара 2016”, када је Русија ангажовала војску „како би преузела контролу над деловима територије Украјине без сагласности Владе Украјине”.

„Преузимање управљања над Кримом од стране Руске Федерације се десило без борби. Руска војска је била искоришћена за успостављање контроле над територијом, укључујући украјинске војне базе и владине зграде, и средином марта Влада Украјине је почела да повлачи војне јединице, које су се налазиле у кримским базама, на континентални део територије”, наводи се у извештају.

Фату Бенсуда је такође навела да истражитељи суда активно покушавају да сазнају да ли Русија контролише оружане групације на југоистоку Украјине. „Ако се добије потврдан одговор на то питање, догађаји у том делу Украјине ће бити признати као оружани конфликт уз учешће Русије”, наведено је у том прелиминарном извештају.

„Закон о међународним оружаним конфликтима може се применити и после 18. марта 2014. у истој мери као што ситуација на територији Крима и Севастопоља може бити еквивалентна стању окупације која се наставља”, наводе руски извори.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков је рекао новинарима да је држава донела ову одлуку руководећи се искључиво националним интересима. Русија сматра да је овакво виђење ситуације са Кримом у супротности са реалношћу, пошто је на Криму одржан референдум о издвајању из Украјине у којој су на власт, после државног удара, дошле нове политичке проевропске политичке снаге.

Песков је, како преносе руски медији, такође рекао да је изједначавање присаједињења Крима Русији са оружаним сукобом између Русије и Украјине у супротности са реалношћу. „Таква формулација је у супротности са реалношћу што се тиче наше позиције, а што је још важније, са позиције за коју су се изјаснили грађани Крима на референдуму, када су доносили одлуку о уласку у састав Русије”, рекао је Песков. Што се тиче сукоба милиција на истоку Украјине са владиним снагама, Песков је поновио руски став да је то грађански рат у Украјини, то јест унутрашњи украјински сукоб.

Украјина такође није ратификовала Римски статут МКС.

Руско министарство задужено за спољне односе такође је навело да је МКС неправедно оптужио руске снаге и у случају кратког рата 2008. године са Грузијом, „јер је суд игнорисао агресију Тбилисија према цивилима у Јужној Осетији”. „У овим условима не може се говорити о поверењу у међународни кривични суд”, навео је руски МИД и нагласио да је одлуку донео руски председник. Неповерење у овај суд је илустровано подацима да је за 14 година рада МКС изрекао само четири пресуде и потрошио више од милијарду долара.

Русија се такође нашла под међународним притиском због ваздушних удара у Сирији, када су је шеф НАТО-а и званичници САД, Француске, Велике Британије и Немачке оптужили да бомбардује цивиле и цивилне циљеве.

Међутим проблем са МКС постоји већ дуже време. Русија је сада већ четврта држава која је за мање од месец дана одлучила да прекине било какву везу са овим судом. Крајем прошлог месеца то су учиниле три афричке државе – Бурунди, Јужноафричка Република и Гамбија – незадовољне пристрасношћу овог суда, опсесијом Црним континентом и игнорисањем злочина које чини Запад. Још две афричке државе су најавиле иступање.

„Има најмање 30 држава Запада које су починиле застрашујуће ратне злочине против независних суверених држава и њихових грађана од оснивања тог суда и ниједан ратни злочинац са Запада није процесуиран. Зашто Тони Блер није изведен пред МКС због рата у Ираку? Зашто МКС није одговорио на захтев Гамбије да процесуира ЕУ због смрти хиљада афричких миграната на Медитерану”, питао је министар информисања Гамбије Шериф Боџанг када је ова држава одлучила да иступи из чланства прошлог месеца.

Римски статут МКС је међународни уговор којим је створен овај суд. Потписивање је отпочело 17. јула 1998, а статут је ступио на снагу 1. јула 2002, пошто је 60 држава, колико је било и потребно за функционисање суда, своје ратификације доставило генералном секретару УН. Статут суду ставља у надлежност три кривична дела: геноцид, злочине против човечности и ратне злочине.

Кина, Ирак, Израел, Либија, Катар, САД и Јемен гласале су против Римског статута 1998. године, али су Израел, САД и Јемен ипак потписали статут 2000. године. САД су у време председника Џорџа Буша обавестиле УН да САД неће себе сматрати чланицом суда и да не сматрају да имају правне обавезе због свог потписа, што се уобичајено тумачи као повлачење потписа. Као званичан разлог САД за такав поступак наведен је „страх од исполитизованих поступака којима би могли бити изложени њихови војници”.

Након прелиминарне истраге, МКС је установио да су припадници америчких оружаних снага у Авганистану одговорни за тортуру над притвореницима и да су припадници ЦИА мучили затворенике и у Авганистану, као и у Пољској, Румунији и Литванији.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.