четвртак, 23.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:33

Злочин негирања злочина

У предлогу измена Кривичног законика нашло се и једно потпуно ново кривично дело – „оспоравање геноцида и других тешких кривичних дела против човечности“, које се дефинише као један од облика кривичног дела расне и друге дискриминације
Аутор: Милан Шкулићчетвртак, 17.11.2016. у 08:15

Већ дуго траје рад на изменама Кривичног законика Србије. Почело се са идејом о променама у вези с неким кривичним делима против привреде, а у финишу израде Нацрта закона о изменама и допунама Кривичног законика унесене су велике новине у погледу кривичних дела против полне слободе. Ово је изазвало велику пажњу јавности, а понеко се забринуо да то ствара могућност кривичне одговорности и због „масног вица“.

Сада, суочени с Предлогом Закона о изменама и допунама Кривичног законика, чини се да потпуно неочекивано расту потенцијали вербалних деликата у нашем будућем законодавству. Наиме, у предлогу новела нашло се и једно потпуно ново кривично дело.

Ради се о кривичном делу „оспоравања геноцида и других тешких кривичних дела против човечности“, које се у предлогу дефинише као један од облика кривичног дела расне и друге дискриминације. Ово дело би чинио онај ко јавно одобрава и негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или међународног кривичног суда.

Није спорно да „језик кости нема, али кости ломи“. Некада се речима чини и кривично дело. Постоји и низ озбиљнијих кривичних дела која се могу учинити вербално. Једно од њих би могло бити и негирање геноцида. Слична дела постоје у неким другим државама. Најтипичније је кривично дело које је у Немачкој познато под жаргонским називом – „Аушвиц лаж“. Ко у Немачкој негира холокауст, тј. геноцид над Јеврејима, чини то кривично дело, које је скопчано с немачком историјом и нацистичким „мегазлочином“. Занимљиво је да неке државе које су биле на страни победника у Другом светском рату немају такво кривично дело. Један веома контроверзни енглески историчар Дејвид Ирвинг, не само да у својој постојбини објављује књиге којима изражава сумњу у холокауст већ и одлично зарађује таквим оспоравањем, јер то у Великој Британији није кажњиво. Тамо је слобода говора „светиња“.

Нико нормалан не може бити „слеп и глув“ на оспоравање геноцида и других тешких међународних кривичних дела, јер се то често своди на ревизију историје, а заборав важних историјских лекција може довести и до понављања историје, понекад и у најкрвавијем облику. Зато не може начелно бити спорно инкриминисање негирања геноцида и у нашем законодавству, али се поставља питање да ли је то у Предлогу новела кривичног законика урађено на адекватан начин.

Оспоравање геноцида и других тешких међународних кривичних дела би само по себи требало да буде кажњиво, само ако се то чини у намери изазивања националне, етничке, расне или верске мржње. Ово је веома важно, јер неко може из стриктно научних и стручних разлога полемисати и са правним квалификацијама у правноснажним пресудама, али ако то чини без намере изазивања мржње према људима због њихове припадности одређеној групи, тада то не би требало да буде кривично дело. Иако су судске пресуде често значајне за историју, судови ипак не могу ексклузивно да „пишу историју“ својим пресудама, које би биле некакве „свете краве“, чија би се „непогрешивост“ чак штитила и кривичним правом. На пример, без обзира на пресуде Хашког трибунала, данас најпознатији стручњак за геноцид професор Вилијам Шабас тврди да је употреба речи геноцид за злочин у Сребреници погрешна и „екстравагантна”.

Обрнуто, да ли је правично да се геноцид искључиво везује за правноснажне пресуде? Заборављамо ли ми сопствену крваву историју и своје жртве? Зар би било коректно, оправдано и нормално да у Србији постоји кривично дело негирања геноцида, а да за такво дело не одговара неко ко би на пример оспоравао геноцид над Србима учињен у тзв. НДХ ?

Зашто би био проблем да се у новој инкриминацији чак стриктно наведе и усташки геноцид учињен у тзв. Независној Држави Хрватској, слично као што се у неким законима наводи „холокауст“? Могуће је и да се нова инкриминација, уз уношење намере која се своди на „говор мржње“, допуни формулацијом да се може радити и о геноциду који је „историјски неспорно утврђен“. Кад је реч о масовном геноцидном страдању Срба, али и Јевреја и Рома у тзв. НДХ, то је наш дуг историји.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду


Коментари23
36765
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kiss Me
A da se prvo dokaže genocid u NDH ? Jer ako je bio plan "trećinu pobiti, trećinu... " to i nije genocid pod kojim se podrazumijeva uništenje kompletne "zaštićene grupe". Možemo eventualno govoriti o genocidu na određenim područjima no i to nije skroz jasno gdje i kako, kad Srbi u NDH tj kasnije u SRH nisu nigdje izbugili većinu u mjestima gdje su istu imali prije rata i navodnog genocida? U nekim mjestima su čak i iz manjine prešli u većinu (Glina, Udbina... ) Pa kako je to moguće?
Nikola Nesic
Vrlo tanka teorija. Sta cemo sa 45 godina SFRY, gde smo prihvatili, odnosno izuzeli se stava o genocidu. Potom jos deset godina napora Miloseviceve vlasti da pokaze da je sad SRJ sukcesor nekih vrednosti SFRY. Budimo realni srbi imaju bogatu istoriju, ali su aljkavi u njenom cuvanju. Koliko imamo realno verzija za pokret Draze Mihajlovica, ili dogadjaje pre Kragujevackog streljanja, ulogu Tita u II ratu? Kako pomenete istorijski dogadjaj, srbi se podele u bar dve grupe, i to uglavnom ideoloske?
milica
Nama nisu potrebni neprijatelji sa strane, jer ih već imamo i previše unutra. I ovaj zakon je plod delovanja nekih lobija i ucena iz EU. Duboko verujem da će pobediti razum i primeniti se rešenje koje predlaže drŠešelj, koji je ipak stručnjak za Međunarodno krivično pravo. Jedino ne mogu razumeti zašto se pri izradi nacrta ovakvih zakona ne mobiliziraju vrhunski pravni autoriteti u našoj zemlji, već neki anonimusi. Nisam pravnik ali logično razmišljam i ne vidim kakva je svrha ovog zakona, osim da ćemo opet sebi zadati autogol i pričiniti velike štete celoj naciji, ne računajući činjenicu da se nam oduzima sloboda govora i mišljenja. Za boga miloga prestanimo više da radimo protiv svojih intresa!
Milić
Bravo profesore. Ne sme čovek da ima svoj stav,tj.mišljenje. Tako beše u vreme UDBE. Što Vi rekoste, neko će svoj stav zaštiti i zakonom.Bem ti slobodu govora. I ono o masnom vicu(mislili ste o političkom) je odlično. Da sam nešto mlađi, zbog takvih kao Vi studirao bih Pravo.
Dragan Pik-lon
Sve u svemu Srbiji nije potreban ovaj zakon.Jer oni koji negiraju Jasenovac ili Ausvic i ne zive u Srbiji.Nego negde drugde.Samo ovde pisu komentare.Dok bi se taj, novi zakon, odnosio na Srbe i njihovo kaznjavanje u slucaju da nesto kazu o Srebrenici-laznom mitu.Jer je nelogicno da bi iko iz Srbije negirao Ausvic ili Jasenovac!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља