После вишегодишњих одлагања тек је недавно обезбеђен новац за потпуно реновирање читаоница, каталога и свих просторија за рад са корисницима.
Ових дана су радови у току и трајаће до првих месеци 2017. године. Због тога Библиотека неће у том периоду радити са корисницима.
То је најбоља најава обележавања 175 година рада Библиотеке САНУ која ће 2017. приредити стручне и свечане скупове, као и друге програме.
Библиотека САНУ је почела да ради 1842. године. Тада су Димитрије Тирол и други чланови Друштва српске словесности поклонили књиге и постављен је први библиотекар Константин Богдановић.
Данас Библиотека има око милион и по књига и других публикација. Смештена је у палати САНУ у Улици кнеза Михаила. Две трећине њеног фонда је на страним језицима. Размењује издања САНУ и њених чланова са више од 800 сродних установа у иностранству.
Према законским одредбама уврштена је у пет библиотека које су носиоци јединственог информационог система у Србији. Свакодневно учествује у стварању електронског узајамног каталога COBISS. Израђује библиографије академика и прикупља документацију о њима од оснивања САНУ до данас.
У збирци фотографија налази се десетак хиљада портрета. Има око 2.500 чланова. Они користе читаоницу која је отворена дванаест сати дневно. Тако ради и репрезентативна сала за академике.
Библиотека САНУ примила је четрдесетак легата и личних библиотека: Милана Јовановића Батута, Стевана Бошковића, Милана и Војислава Трола, Николе и Светозара Радојчића, Миодрага Ибровца, Виктора Новака, Милана Будимира, Милана Дединца, Марка Ристића, Љубомира Дурковића Јакшића, Гојка Николиша, Бранка Ћопића, Љубомира Никића, Васка Попе, Данила Киша и других дародаваца.
Поседује инкунабуле, уникатна издања, велику збирку српских књига које су споменици културе и део личне библиотеке Вука Караџића.
На Трибини Библиотеке САНУ приказују се нове књиге и научни зборници које објављују Академија, њени чланови и осам института чији је САНУ оснивач, а у годишњаку Трибине објављују се сви прикази.
