четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:20

Потрошачи мењају куповне навике

Све више купаца у набавку иде у мање трговине свакодневно, уместо ранијих великих куповина у хипермаркетима једном или два пута месечно
Аутор: Јелица Антељчетвртак, 17.11.2016. у 21:40
(Фото Д. Јевремовић)

Купци у Србији све чешће иду у набавку, чак четири до шест пута недељно, што је изненађујуће јер су доскоро практиковали одлазак у велике куповине, једном до два пута месечно. Да су велике куповине прошлост указују и у потрошачким организацијама, истичући да је разлог томе ниска куповна моћ, али и чињеница да купци пазарећи дан за дан имају утисак да штеде. То су потврдили и у великим трговинским ланцима још почетком године када је представница „Меркатора С” изјавила да су приметне промене у потрошачким навикама.

– Купци сада пажљивије купују, мање и чешће иду у куповине у складу са дневним потребама, па сходно томе и ми правимо акције и понуде – рекла је директорка сектора за бригу о корисницима овог ланца.

У „Делезу” кажу да је разлог промене потрошачких навика између осталог потреба потрошача да у што краћем времену обаве куповину и да се радње налазе што ближе месту становања.

– Према нашим подацима у „Макси” потрошачи иду готово сваког дана. Већ више од годину дана бележимо тренд да купци траже модерне супермаркете где могу наћи све на једном месту од свежег воћа и поврћа до свеже рибе и меса – каже Никола Папак, менаџер корпоративних комуникација „Делеза”.

Према његовим речима, хипермаркети имају своје редовне и стабилне купце где се обавља већа породична куповина, а „Темпо”, додаје, чак бележи раст промета.

Овакви подаци односе се углавном на Београд који има и већу конкуренцију у трговини и већи избор радњи различитог формата, док је ситуација у унутрашњости другачија. Како за „Политику” каже Зоран Николић, председник огранка Националне организације потрошача Србије за Крагујевац, купци се тамо више опредељују за веће набавке, пре свега због цена које су у хипермаркетима ниже.

– Те куповине више нису у том обиму као некад – потрошачи пажљиво планирају куповину, а основни разлог је недостатак новца, као и стални, готово неприметни, раст цена. То свакако утиче на укупну куповну моћ потрошача, каже Николић и додаје да се навике грађана у унутрашњости разликују и по томе што они неке намирнице као што су јаја, коре, воће и поврће стандардно набављају на пијацама, а не у великим ланцима.

Просечна месечна зарада по запосленом исплаћена у августу износила је 45.286 динара, што је номинално 1,5, а реално 0,3 одсто више у односу на исти период прошле године.

За покриће нове просечне потрошачке корпе у августу је било потребно 1,5 просечних зарада, а минималне 0,78 просечних зараде.

Статистика је забележила и годишњи раст потрошачких цена од 1,2 одсто (август ове године у односу на исти период прошле).

– Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у августу је, рецимо у односу на јул, забележен раст цена хране и безалкохолних пића од 2,3 одсто, услуга у ресторанима и хотелима 0,5, комуналија 0,2 процента, показује званична статистика.


Коментари17
a76a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neprilagodjena
Prica mi onomad moj komsija Steva da za njega gorivo nije poskupelo.. 'Kako nije? Sta Vam sad to znači..?'-čudim se ja. 'Pa lako.Ja godinama unazad sipam za 1000 din.Sad sto svake godine za te pare sipam sve manje i manje litara-druga je priča...'-odgovori on. Tako i ovo.Presipamo iz supljeg u prazno.Kao kupujemo na akcijama i gledamo da ustedimo kad god mozemo,a ustvari ne ustedimo nista. Niti imam slamaricu,niti stedni racun u banci. Blago onima koji ga (stedeci na ovakav nacin,t.j.kupujuci 'svaki dan na malo') imaju..
ASD
"Просечна месечна зарада по запосленом исплаћена у августу износила је 45.286 динара, што је номинално 1,5, а реално 0,3 одсто више у односу на исти период прошле године. За покриће нове просечне потрошачке корпе у августу је било потребно 1,5 просечних зарада, а минималне 0,78 просечних зараде." i PONOVO LAŽNA STATISTIČKA SLIKA REALNOSTI U SRBIJI
nena
Pijacu izbegavati. Primer sa Kalenica: mandarine prosecno kostaju 130 din, 80m dalje prodavnica Maxi pijaca cena 99 dinara, ako je akcija 85. Na pijaci su posle prvog mraza smrznute i nejestive, u prodavnici ne promrznu.
Ћирилица
У великим маркетима је само мањи број намирница на попусту, успут купите непланиране ствари и потрошите за бензин више него што уштедите на попусту. Дакле, пијаца и снижења у локалној профавници!
Jovo Krčevina
Najracionalnija kupovina je upravo ta na malo i samo onoliko koliko je potrebno tog ili par dana. U Maksiju svega ima i uvek je sveze.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља