петак, 18.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Ниш вечити дужник „песничком принцу”

Аутор: Тома Тодоровићсреда, 19.03.2008. у 22:00
Нови власници: родна кућа песника у Улици Љубе Дидића (Фото С. Лазаревић)

Ниш – Када је недавно у Градској већници песникињи Марији Шимоковић уручена традиционална награда „Бранко Миљковић”, овогодишња добитница изразила је јединствену жељу – да посети родну кућу или спомен-собу „песничког принца”, по коме је и име престижног признања. Нажалост, град Ниш и њени домаћини нису могли да јој изађу у сусрет и услише жељу. И то само из једног разлога: у Нишу тренутно не постоји ниједно обележје које би подсећало на великог песника.

Зашто град Ниш ни после 47 година од смрти Бранка Миљковића нема достојно обележје највећем песнику рођеном у овом крају и свакако једном од најпознатијих Нишлија свих времена. У Народном музеју, где је својевремено постављена спомен-соба Бранка Миљковића, немогуће ју је посетити јер је више од две године „под кључем”. У овој градској установи, суочени са великим проблемом простора, али и одуговлачењем са изградњом неопходног и новог музејског здања, били су приморани да уклоне поставке Миљковићеве, али и спомен-собе књижевника Стевана Сремца који је био професор у нишкој гимназији и који је у својим делима овековечио живот Ниша на крају 19. и с почетка 20. века. 

Наметнуло се логично питање: шта је са родном кућом песника Бранка Миљковића? Она и дан-данас постоји, на истом је месту у Улици Љубе Дидића 9, у Нишу, недалеко од парка Чаир. У њој живи данас старица Дивна Ранђеловић, која је са, сада покојним, супругом Стојаном још давне 1956, од песникових родитеља, пред пресељење у Београд, купила њихову породичну кућу. Ранђеловићи су је платили 800.000 ондашњих динара.

Песникови родитељи, отац Глигорије и мајка Марија, иначе родом из Заплања, краја испод Суве планине у општини Гаџин Хан, прешли су да живе у престоници, где је од 1953. на студијама филозофије био њихов Бранко. 

После трагичне смрти Бранка Миљковића (наводно се обесио у Загребу 12. фебруара 1961), његови родитељи поклонили су граду Нишу и Народном музеју све што је било песниково: радни сто и намештај, гардеробу, библиотеку са око 450 наслова, преписку са пријатељима, велики број фотографија, Бранкове рукописе, исечке из часописа у којима су објављиване његове песме... Највећи део онога што је остало иза песника којег је „убила прејака реч” налазио се у поставци у спомен-соби у Народном музеју. Нажалост, ни то се данас не може погледати.

Награда „Бранко Миљковић” додељује се већ 37 година, између датума његовог рођења и смрти. Заслужио је Бранко Миљковић другачији однос свог родног града (рођен је у Нишу 29. јануара 1934), у којем је написао и објавио прве стихове, где су остале његове љубави и велики пријатељи, школски другови, из којег је отишао са великом надом. Бранко је пронео Ниш у свету, а град му и поред тога остаје и даље вечити дужник, без достојног обележја.


Коментари0
5f8ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља