Законом о прекршајима подељени смо пре три године на платише и неплатише. На две групе грађана, прва која је уредна и педантна, друга која је аљкава или није при парама да све своје грешке плати.

Фамозним чланом 336 тог закона је тој другој групи онемогућено издавање путних исправа и регистрација возила због неизмирених казни. Ускраћивао се чак и повраћај појединих личних докумената и регистрација предузетничке делатности.

У те сврхе на сајту два министарства постављен је регистар неплаћених казни па је то био мали уступак државе онима који су се опирали кажњавању. Унесеш име, презиме и матични број и одахнеш ако те нема у евиденцији. Тад можеш до шалтера без страха да ће службеница одречно вртети главом.

Али, многи се не служе интернетом, то јест нису вични, па су такви стрепили да ли су или нису у раљама великог брата. Да ли им казне из „Бусплуса” и „Паркинг сервиса” важе или не важе, коче или не коче поступке пред државним органима. Било је мучних сцена кукњава и свађа у холовима полиције где се ваде личне карте или продужују регистрације.

Враћане су неплатише да плате па да дођу поново а цео поступак је компликовао ситуацију јер је важило правило да само онај ко није у казненој евиденцији може да обави посао. Уплатница из поште или банке није била довољна за брисање из регистра већ тек кад „легне” уплата и компјутер то убележи.

Неплатише је омбудсман тада узео у заштиту. Да се због неплаћених казни не може ускраћивати било које право, указивао је он и обратио се Уставном суду. Тиме се, тврдио је, стављају у неравноправан положај у односу на друге грађане.

И да се крши устав. Уколико грађани имају потраживања, она се намирују у законом предвиђеној процедури. А овде држава привилеговано наплаћује своја потраживања уценом, грађанима не дозвољава да остваре неко од својих права која им иначе припадају, а то је право да региструју аутомобил или продуже возачку дозволу.

Надлежни нису крили да је управо због такве праксе знатно порасла наплата казни, и да је буџет пунији.

А онда је пре неки дан стигла вест: члан 336 закона није у складу са уставом, одлучио је после три године Уставни суд. Та највиша правна инстанца Србије којој прети блокада због недостатка кворума судија, обрадовала је неплатише и унела радост у њихове домове.

Платише, на вест могу само да буду љуте јер по ко зна који пут су помиловани и награђени неуредни.

У Уставном суду нису образложили зашто су тако одлучили. Неплатише морају да сачекају да одлука буде објављена у „Службеном гласнику” а то може да потраје, па да похрле на шалтере. За њих не важи државна маркетиншка порука нацији која се врти ових дана на ТВ станицама – „плати да ти се добрим врати”.

У целој причи не треба заобићи важан податак да су сви учесници, и творци закона о прекршају и омбудсман и Уставни суд део истог државног апарата. Тумачење и још понешто је различито.