понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.11.2016. у 10:45 Зоран Радисављевић
ИНТЕРВЈУ: БОЈАН ЈОВАНОВИЋ, антрополог

Зло под маском добра

Наша природа је јединствена, али је изложена сталним и неизвесним променама, због чега нас добри људи изненаде – лошим поступцима, а оне које сматрамо рђавим – добрим делима
(Фото: Милан Тимотијевић)

Бојан Јовановић (1950), наш познати антрополог, песник и синеаста, дипломирао је и докторирао етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београду и стекао звање научног саветника. Објавио је велики број стручних и десетак песничких књига. Издавачка кућа HERAedu из Београда објавила је недавно његову нову студију „Антропологија зла”. Само спознавање разлике добра и зла, каже аутор, не спречава људе у њиховој склоности да испољавају лоше намере, потчињавају се злу и показују спремност да га чине.

Тема зла, више од било које актуелне теме, истичете у књизи, има приоритет због значаја за људски опстанак. Колика је снага зла?

Она је сразмерна човековој немоћи да се супротстави негативитету оличеном у људској агресивности, било да је жртва или починилац зла. Та немоћ је показатељ суспензије културних и моралних принципа што омогућује непосредно манифестовање егоистичких тежњи да се сопствена корист оствари наношењем штете другом. Зато суочавање са злом чини човекову позицију упитном у тражењу правог одговора у контексту сопствене кривице и одговорности за његово постојање у свету. Када се оно размахне, онда се људском фасцинацијом њиме исказује немоћ која уместо супротстављања одводи приклањању злу.

Како се зло све испољава и како се оно најпре препознаје?

Манифестно се испољава у свим аспектима људског постојања, али је битно уочити да су психолошки и социјални корени зла знатно дубљи и да потичу од негативитета који се, попут малигних ћелија, непрекидно ствара. Ми не можемо у потпуности свесно да сузбијамо јављање непожељних емоционалних и мисаоних импулса, јер су они несвесни и ирационални, али их можемо обрадити и деактивирати, овладати њима, преобразити их и прихватити као део нас у непрекидном самоспознајном индивидуационом процесу током којег потврђујемо и јачамо свој духовни имунитет.

Да ли је то прича о Богу и ђаволу?

Борбу супротности у себи и свом окружењу човек је концептуализовао дуалистичком сликом света. Како је религија примарни референтни оквир тумачења и разумевања појава, ове супротности су представљане у виду натприродних ентитета који након хришћанства оличавају Бог и ђаво, али се показало да је реалност света и људске природе другачија од овог концепта.

Може ли зло да надвлада добро и угрози опстанак света?

Искуство нам казује да би зло, привремено, могло да преовлада, али, никад досад, није успело да манифестно потпуно загосподари људским светом. Међутим, данас се оно прикрива, па се у контексту преокренутих вредности и радикалног лицемерја јавља под маском добра.

Чиме се зло храни, одакле црпи снагу?

Зло се храни човековом слабошћу, осећањем немоћи и страхом да се супротстави и савлада искушење негативитета који угрожава његову слободу и постојање различитости као услова животног и људског опстанка. За разлику од зла, које увек настоји да се утемељи на себи – уништавањем другог, његова супротност допушта и толерише и оно што га доводи у питање. Зато је, у односу на злочин, за доброчинство потребно знатно више храбрости и снаге.

Јесу ли ратови, који се воде у читавом свету, инструментализација зла?

Ратови се покрећу са циљем да донесу корист победнику, а учине штету пораженом. Та корист се представља као добро и у њеној сенци остаје зло учињено пораженој страни. Међутим, релативизација ратничких циљева, који брзо откривају и своју другу, прикривену страну, показује да су они првенствено средство зла.

Да ли је мржња продукт зла, а љубав доброте?

Мржња је узрок злу које производи нову мржњу. Уколико знамо и да разочарење у љубави доводи до мржње, јер се најдубље мрзи онај који се некад волео, онда се суочавамо са природом емоције као енергијом чије изражавање у позитивном или негативном виду не претпоставља њихово постојање на различитим половима. Будући да може брзо да се преобрази, емоционална енергија је, у ствари, на истом полу, док супротни пол карактерише њено одсуство. Тиме долазимо до адекватног разумевања добра и зла, првенствено као антропоцентричних појмова који не означавају деловање натприродних сила у нама или у свету, већ наше мисли и поступке насталих и учињених зависно од мотива и околности. Наша природа је јединствена, али је изложена сталним и неизвесним променама, због чега нас добри људи изненаде – лошим поступцима, а оне које сматрамо рђавим – добрим делима.

У недавном рату, у операцијама „Бљесак” и „Олуја”, убијени и масакрирани Срби, кажњавани су додатно, онако мртви. Откуда толика мржња?

У осветничкој мржњи није довољно само убити непријатеља, већ га и посмртно казнити, масакрирањем његовог тела. Мржња према Србима испољена у поменутим операцијама има своје историјско порекло и својеврсну традицију: од идеологије Анте Старчевића, преко злодела хрватске „вражје дивизије” над српским цивилима у Мачви, у Великом рату, и геноцида над Србима у НДХ, у Другом светском рату, до Маспока. Означени као сметња успостављању етнички прочишћене државе, Срби су постали мета бруталног истребљења. Како су претходни злочини остајали некажњени, хрватски сепаратизам је са новом енергијом мржње и започео обнављањем те злочиначке традиције.

У народу се каже: „Свако зло – има своје добро”. Може ли од зла бити и неке користи?

Од појединих, малих зала може бити неке користи. Али пословице преувеличавају неке истине до неприхватљивости, јер уколико зло поништи саме претпоставке живота, онда се са становишта жртве не може говорити о никаквом добру које доноси такво зло. Можда негативно историјско искуство, попут геноцида, може бити превентива од понављања, али такав позитиван ефекат зла претпоставља и огромну цену којом је он плаћен, што затамњује и сваку помисао на могућност да се означи као неко добро.

Коментари3
9e0ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља