На свечаности поводом Дана Српске академије наука и уметности Владимир Костић, председник, истакао је да Академија хода, жури, посрће, трчи, пада или маршира упоредо са овим народом и државом.

– Насупрот интригама, управо је већина од преко 1.450 чланова Академије доносила у Србију потребан дух модерности, демократије и слободе, јавног деловања и повезивања са Европом и светом, где јој је коначно неупитно место. И зато имам слободу да питам: шта је то овој Академији, у свим њеним менама и различитим именима, промакло у ова готово два века, а тицало се средине која ју је изнедрила? Да будем још директнији – на коју су то историјску вечеру наши академици закаснили? И то у временима која су егзистенцијално била неупоредиво тежа и захтевнија од ових наших данашњих. Али, шта је то што ово време разликује од других тренутака са којима се Академија суочавала у претходних 175 година. Не тврдим да је нужно и тачан одговор који се мени намеће, да се ради о времену гротескне сметености, опасних неизвесности и до подругљивости отежаног предвиђања будућности; једноставно, о тренутку ишчекивања на ничијој земљи расцепа епоха, поништавања социјалних уговора данас готово непрепознатљивих друштвених група, а без историјске каузалности. Нема сумње да и над САНУ, као и над целом цивилизацијом, данас стоји сенка Дамокловог мача, а сутра ко зна, можда и сам мач. И да је питање свих питања пред Академијом куда и како даље. Држим да не може оно што је било сврсисходно и кључно пре скоро два века бити и даље једини садржај сврсисходности САНУ 175 година касније. Пејсаж у којем делујемо је промењен – рекао је Владимир Костић.

Поручио је да заинтересовани суграђани треба чешће и слободније да улазе у зграду Академије и користе њене садржаје, „утолико пре што смо једна од ретких научних и уметничких установа која у континуитету нуди просвећене алтернативе актуелној таблоидизираној и примитивизираној стварности”.

– Однос државне власти и САНУ, заснован на разумевању разлика у суштини њиховог деловања, међусобном поштовању и култури искреног (чак и када није пријатан) и сталног дијалога и помоћи (када је то потребно), треба да садржи и сенку дистанце коју налажу интелектуална скепса и политичко несврставање у служби интереса средине која је Академију изнедрила; коначно, другачија, удворничка или априори негативистичка САНУ не би оправдала научне и уметничке основе свог постојања – рекао је између осталог Костић.

Председник Србије Томислав Николић одликовао је САНУ Сретењским орденом првог степена на свечаности поводом Дана Академије наука. Разлози за ово престижно одличје исписани су у историји ове институције, рекао је Николић, а орден ће бити уручен на Дан државности.

У свом говору Николић је нагласио да је српски академик сведок и активни учесник у стварању, очувању, обнављању модерне српске државе.

„Академик је човек од којег очекујемо велика дела на корист и у служби нашег народа. Нама који се у свом послу на другачији начин бавимо судбином Србије веома је важно да у институтима САНУ срећемо људе који могу да нам дају савет, мишљење, научни став, критичку мисао. Будите поносни што питања на која баш од вас тражимо одговоре задиру у све домене постојања и напретка нашег друштва. И будите свесни одговорности за сваки дати одговор”, рекао је Николић.

Академија је овим поводом објавила књигу Василија Крестића и Иване Б. Спасовић „Друштва свога доба” о Друштву српске словесности и Српском ученом друштву, а у галерији Академије приређена је изложба „САНУ 1841–2016”. 

Драмски уметници Гојко Шантић и Небојша Кундачина прочитали су завештања Стерије, Исидоре Секулић, Иве Андрића, Слободана Јовановића, Јована Цвијића, а у музичком делу програма учествовао је академски хор „Колегијум музикум”. У понедељак 21. новембра у Коларчевој задужбини у 20 часова биће одржан концерт симфонијске музике академика САНУ, а улаз је слободан. У уторак 22. новембра у Академији ће бити преређен симпозијум „Историјати одељења САНУ”.