четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:30

Штокавске збирке речи

Грађа Речника САНУ чини највећу и најпотпунију збирку лексике савременог српског језика
Аутор: Др Стана Ристић*недеља, 20.11.2016. у 14:10

На основу Упутства које је уз Позив за прикупљање речи из народних говора објављено 1899. године започет је обиман посао ексцерпирања речи из народних говора и писаних извора од краја 19. до краја 20. века.

У новоосновани Лексикографски одсек Српске краљевске академије почеле су да пристижу збирке речи из различитих подручја целокупног штокавског дијалекта. Њихов обим варира од неколико десетина и стотина речи па чак до 250.000 речи. Уз записану и акцентовану реч скупљачи су наводили примере употребе и давали објашњење значења, а у неким случајевима и цртеж предмета којом се реч означавала. Највећи број збирки речи сакупљен је из источнохерцеговачких,  шумадијско-војвођанских и призренско-тимочких говора, а у мањем броју били су заступљени други говори, што је у каснијем прикупљању плански попуњавано. Збирке речи у речничкој грађи (њих око 300) представљају примарни извор за лексикографско описивање говорних и уопште културно-језичких специфичности различитих крајева у којима се говори српски језик. Будући да потичу из различитих периода српског језика, збирке речи у грађи за Речник САНУ представљају велику културну, лингвистичку и етнографску вредност.

Грађа ексцерпирана из писаних извора обухвата период од 1780. године, тј. од  Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, па све до најновијег времена (најновији ексцерпирани извор објављен је 2012. године). Како би ова грађа из књижевног језика презентовала све области људског живота, као и грађа из народног језика, у њеном формирању и ексцерпирању нарочита пажња је поклоњена заступљености извора како из свих функционалних стилова (књижевног, публицистичког, административног, научног, религијског, разговорног и др.) тако и свих жанрова (проза, поезија, драма, путописа, извештаји, репортаже, фељтони, беседништво, биографија, педагогија, религија, култура, социологија, политика, привреда, војна област, етнографска грађа, Свето писмо и теолошка грађа; научна и стручна дела из различитих области: астрономије, зоологије, ботанике, физике, медицине, филозофије, историје, естетике, етика, права, закона, агрономије; бродарства, риболова, лова, кулинарства и др.

Прву целину књижевне грађе за Речник САНУ чине књиге штампане од почетка 19. века до Првог светског рата. Овај део речничког фонда садржи дела писаца класицизма, предромантизма и романтизма који су, својим лексичким и стилским иновацијама, највише заслужни за развој и култивацију модерног српског књижевног језика (Д. Обрадовић, Ј. С. Поповић, В. С. Караџић, П. П. Његош, С. М. Сарајлија и др.). Истовремено, извори из овог периода садрже и бројне научне списе (из области религије, социологије, привреде, ботанике и зоологије, војне области, права и др.) који фиксирају ране етапе развоја научних терминологија у другој половини 19. века у Србији.

Другу целину књижевне грађе чине књиге штампане између два светска рата, од 1918. до 1940. године. Ради се махом о делима српских писаца који припадају авангарди и модерни (М. Црњански, И. Андрић, С. Винавер, И. Секулић и др.), као и о преводима класика светске књижевности (Достојевски, Шекспир, Данте, Леопарди) а преводиоци су позната имена из књижевности и преводилаштва (Д. Станојевић, С. Пандуровић, М. Глишић, Ј. Максимовић, С. Миличић и други). У грађу су уврштена и дела која се издају у оквиру значајних издавачких подухвата (едиција Наша књига Геце Кона). Поред тога, у овом делу грађе приметан је знатан прилив периодике књижевне, социолошке, политичке и забавне садржине која знатно обогаћује културу употребе српског језика (часописи Српски књижевни гласник (нова серија), Нова Европа, XX век и др.).

Трећи део књижевне грађе РСАНУ чине књиге и листови и часописи који обухватају период после Другог светског рата (1945) до данас. Поред белетристичких дела, превода и часописа, у овом периоду излазе бројни речници (синонима, страних речи, жаргона), стручне терминологије и енциклопедије којима се попуњава грађа Речника САНУ и обогаћују лексички и терминолошки фонд савременог српског језика.

У прикупљању и формирању грађе за Речник САНУ приметан је стални напор да се избалансира грађа према различитим критеријумима како би се што целовитије представио лексички фонд српског књижевног и народног језика. И тај део задатка успешно је решаван од самог почетка до данас, тако да грађа, која обимом обухвата око шест милиона картица и пола милиона речи, данас представља најрепрезентативнији корпус савременог српског језика, и то по свим најважнијим параметрима: територијалним (обухвата читаво подручје  штокавско дијалекта који је у основи српског језика),  временским (обухвата дуги период од два века у развоју савременог српског језика), функционалностилским (обухвата писана дела свих функционалних стилова и жанрова) и тематским (обухвата све области људског живота које су заступљене како у писаним изворима књижевног језика тако у сакупљеним  збиркама речи народног језика).

Сва ексцерпирана грађа из књижевног и народног језика исписана је на папирним листићима (фишама). Већина листића исписивана је руком (десетине различитих рукописа) различитим бојама мастила, различитим писмима (ћирилица и латиница, укључујући и тзв. стару графију), део грађе на листићима је куцан на писаћој машини или је фотокопиран, док има и листића на којима су налепљени исечци из ексцерпираних речника или збирки речи. Поред онога што је на листићу исписано, наведене графичке карактеристике листића имају архивску вредност, а и веома су битне самим лексикографима у њиховом раду.

Истовремено са пристизањем исписане грађе у Одсек, запослени сарадници Одсека су радили на њеном организационом и техничком сређивању; на планирању попуњавања грађе из народних говора и из нових типова писаних извора.

Тако гледано у целини грађа Речника САНУ чини највећу и најпотпунију збирку лексике савременог српског језика која представља значајно сведочанство не само о његовим општејезичким, терминолошко-стручним и дијалекатским особеностима, него и о друштвено-историјским, културним, етнографским и другим особеностима српског народа у његовој новијој историји. Она даје увид у то како се говорило, писало и мислило током два века нашег постојања.

Другим речима, ова грађа представља национално благо које треба сачувати и ставити на увид широј научној и заинтересованој јавности на начин и у формату који се данас у информатичкој ери очекује. Нека нам као пример послужи и брига о овом националном благу у време Другог светског рата када је грађа Речника САНУ 1944. године била смештена у трезор Народне банке да би се заштитила од бомбардовања.  

*Институт за српски језик САНУ


Коментари7
f201e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

катана
@Tomislav - иронично је да данас Срби сматрају реч "свеучилиште", или "посланство" хрватским изразима, али не "смеће" или "након", "поклон" (у смислу "дара"), "домовина", итд. Али иронично је и да је НДХ била "независна" а не "неовисна". Данас је, ипак, много више хрватских израза у српском него обрнуто, а о хрватској латиници и да не говоримо. Дакле, постепено стапање српског у хрватзски, започето Вуковом реформом, наставља се пуном паром јер прихваћена митоманија тврди да је све што је хрватсо у ставри "српско", па не игра улогу.
Tomislav K
Opet štokavska mitologija. Ponovimo: srpski je štokavski i torlački, dok je štokavski i srpski (uz hrvatski itd.). "Štokavske zbirke reči" nema previše smisla budući da je masa hrvatskih riječi štokavskoga korijena, no ne spadaju u srpski leksik. Istina, bilo je prožimanja, u hrvatski je iz spskoga ušlo "sveučilište" i još ponešto; također, bilo je i obratnih primjera. No, u spski jezik ne spada niz riječi poput sadra, velepromet, himba, tijekom, suće/sućina, tečaj, vrijednosnice, ladanje, latice, križar, dvojba, prinosnik, ... a sigurno ni niz turcizama koji su odlika bošnjačkih muslimanskih govora.
Мислим стварно
@Tomislav K Досадан си више и напоран са том новохрватском школом "хрватског" језика. То овде никога не занима, како не увиђаш?
Препоручујем 0
петар михајловић
Овај, а како се на народном језику каже ”ексцерпирати”?
катана
Изводити
Препоручујем 3
Pera Peric
Poštovana prof. Ristić, Vuk je rođen 1787. godine.
035
Мислим да писац не сматра савременим текстове пре Доситеја и Вука , нема сумње да их познаје .
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља