субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 20.11.2016. у 12:27 Дејан Алексић
НОВИНЕ ЗА ПРЕСТОНИЧКЕ БИЦИКЛИСТЕ

До краја идуће године 120 километара стаза

За нешто више од 12 месеци љубитељи двоточкаша ће са уживањем моћи да крстаре Савском, Немањином, Кнеза Милоша, Калемегданом, Сланачким путем... - У уличицама које повезују велике саобраћајнице, брзина кретања аутомобила биће ограничена на 30 километара на час
Бициклистичка веза Бранков мост према Поп Лукиној (Фото: М. Величковић)

„Када претичу на градским улицама, аутомобили прилазе бициклистима на двадесетак центиметара. Tо је изузетно стресно. Поготову за бициклисте који нису највештији. A када возимо тротоарима, где се осећамо безбедније, тада се пешаци буне што им заузимамо простор”, сажима Зоран Буквић, председник удружења „Улице за бициклисте”, свакодневицу београдских љубитеља ових двоточкаша.

Ово је тек део проблема са којим се суочава нешто мање од једног процента Београђана, колико их је тренутно у престоници привржено овом превозном средству. Последњи њихов протест изазвало је неуважавање предлога да се као обавеза у закон унесе бочно растојање од метар приликом претицања бициклиста.

– Аргумент за неприхватање био је да саобраћајац не може да измери то растојање, а може веома лако. Поготову када је улица широка два и по до три метра. Ту се одмах види колики је размак направио возач који претиче – сматра Буквић.

(Фото Пиксабеј

Бициклистима подједнако смета што је предложено увођење рефлектујућих прслука.

– Увођење нове мере нема смисла уколико се не поштује стара. Према нашим истраживањима, тек десет одсто бициклиста има предње бело и задње црвено светло, а ипак није било неког озбиљног кажњавања због тога – истиче Буквић додајући да је ипак највећи проблем београдских бициклиста недостатак инфраструктуре и недовољна безбедност.

Трасе које масовније користи он и други градски бициклисти налазе се у старом језгру престонице. Управо баш тај део града, на основу сугестија бициклиста, до краја наредне године требало би да добије епитет „бициклистички”. План градске власти је да 120 километара на важним саобраћајним трасама претвори у стазе за двоточкаше. Науштрб коловоза, како истиче за наш лист Милутин Фолић, главни градски урбаниста, биће исцртане бициклистичке стазе и постављена одговарајућа сигнализација. Једино тамо где је неизводљиво да се пренамени део коловоза, ове стазе ће бити рађене на делу тротоара. Али, само уколико се не угрожавају пешаци, додаје Фолић. Ако ови планови заживе, за нешто више од 12 месеци бициклисти ће са уживањем моћи да крстаре улицама Савском, Немањином, Кнеза Милоша, Устаничком, Цара Душана, Калемегданом, Сланачким путем... У уличицама које повезују ове велике саобраћајнице, брзина кретања аутомобила биће ограничена на 30 километара на час, како би и тамо бициклисти били безбедни.

Милутин Фолић: „Наш план је да бицикл постане превозно средство – да се њиме иде на посао, факултет, код пријатеља, лекара... да број бициклиста почетком 2018. достигне пет до десет процената Београђана” 

Овакву стазу већ је добио потес дуг 10 километара, од Аутокоманде до Бањице и од Бањице до Топчидера, а слична веза тренутно се ради између Бранковог моста и Поп Лукине и Бранкове улице.

Један од снова престоничких челника је да бицикл постане масовно превозно средство – да се њиме иде на посао, факултет, код пријатеља, у набавку... да број бициклиста већ почетком 2018. достигне пет до десет процената Београђана. Како би сан постао јава, наредне године радиће се и на спуштању ивичњака код пешачих прелаза, што је била још једна од сугестија бициклиста, али и на постављању стајалишта за бициклисте.

– Следеће године ћемо 120 таквих стајалишта уредити уз судове, општине, пијаце... Уз све објекте где је пуно људи. У наредних неколико месеци расписујемо и конкурс за оператера за систем јавних бицикала. Планирамо 150 станица за јавне бицикле чије ће коришћење у првих пола сата бити бесплатно. И то би у потпуности требало да заживи од 2018 – уверава Фолић.

Стратегија града је да приоритет добију пешаци и бициклисти, а тек онда јавни превоз и на крају аутомобили.

– На Новом Београду имамо мрежу, али тек када се споји са старим делом града имаће пун смисао – закључио је Фолић захваливши урбанисти Јану Гелу, чије су препоруке и савети уграђени у овај план.

 

Највише страдају у предграђу

(Фото Д. Јевремовић)

У приградским насељима бицикл се чешће користи као превозно средство и више је у контакту са осталим возилима. – Бициклисти и пешаци највише „блиских сусрета” имају на Ади Циганлији и код СЦ „Милан – Гале Мушкатировић”

У првих десет месеци ове године ниједан возач бицикла није погинуо, повређено је 86, од чега 21 дете. У истом периоду прошле године смртно су страдала тројица бициклиста, а повређен је 121, указује Драган Богосавац, начелник Саобраћајне полиције у Београду.

– Свима нама је натеже пала смрт деветогодишњег дечака који је погинуо у Младеновцу, када је пао са бицикла и то док је седео на управљачу. До „блиских сусретања” бициклиста и пешака не долази често, али и када дође углавном је реч о лакшим повредама пешака. Такви судари најчешће се дешавају на Ади Циганлији и код СЦ „Милан – Гале Мушкатировић”, док бициклисти највише страдају у приградским насељима, где бицикл користе као превозно средство – каже Богосавац додајући да за њих важе иста правила као и за друге возаче. У случају да саобраћајна полиција заустави пијаног бициклисту, он пролази алкотест, против њега се пише одговарајућа пријава, одређује новчана казна, а по потреби се води и на трежњење у станицу.

– Ретко се, ипак, дешава да полицајци зауставе бициклисте који су у алкохолисаном стању. Колико их има не може се тачно рећи јер се бициклисти воде у заједничкој евиденцији са осталим учесницима који начине прекршај – објашњава Богосавац.

Бициклисти, како каже, највећи број прекршаја начине приликом кретања.

– Такви прекршаји највише се дешавају на аутопуту и то на подручју Вождовца, Савског венца и на Новом Београду. Наш циљ је да такве несавесне возаче склонимо са аутопута, а не да им наплатимо казну – каже Богосавац и напомиње да готово у 90 одсто случајева саобраћајци контролишу бициклисте само када дође до саобраћајне незгоде, а у њој учествује возач двоточкаша.

Као и за све шофере, и за бициклисте постоје правила која морају поштовати.

– Возач бицикла не сме да се креће бициклистичком стазом брзином већом од 35 километара на час, мада нам је проблем да то прекорачење утврдимо јер се оно не може мерити радаром. Ми можемо да интервенишемо ако бициклиста не држи руке на гувернали, уколико има слушалице на оба увета, ако склања ноге са педала, када се закачи за неко друго возило или када носи предмете који могу да ометају у току вожње – објашњава Богосавац.

Законом је предвиђено и да дете млађе од 12 година не сме да управља бициклом на јавном путу. У зони школа може да се вози и деветогодишњак. У пешачкој зони бициклом може да управља и дете млађе од девет година, али ако је под надзором особе старије од 16.

Б. Васиљевић

 

Борису Џонсону ускраћен двоточкаш

На веће коришћење бицикла Београђане би можда могао да приволи градоначелник ако би се повео примером Бориса Џонсона, бившег градоначелника Лондона и садашњег министра иностраних послова Уједињеног Краљевства.

Џонсон је бициклом свуда крстарио – па чак и на посао. На његову иницијативу у Лондону су минулих година почеле да се обележавају посебне траке за бициклисте науштрб оних за аутомобиле. Недавно му је полиција, због важности места на које је именован, ипак препоручила да на посао више не долази двоточкашем.

 

Од „Ла цикловије” до „копенхашког стила”

Посебне улице за бициклисте или затварање саобраћајница за аутомобиле у одређеним данима само су неки од начина којима су метрополе решиле овај проблем, а које је као добре примере урбаниста Јан Гел навео у књизи „Градови за људе”.

„Ла цикловија” је иницијатива која је потекла из Боготе. Сваке недеље у престоници Колумбије 120 километара градских улица се затвори за аутомобиле и оне се претварају у оазе за бициклисте.

У Мелбурну и Сиднеју урбанисти раде стазе у „копенхашком стилу”, где је начело да се бицикли крећу између редова паркираних аутомобила и тротоара.

Ни Њујорк не заостаје. У „Великој јабуци” од 2007. започета је градња 3.000 километара бициклистичке мреже која ће обухватити Менхетн, Квинс, Бруклин и Стејтен ајланд.

У Паризу дуго постоји пракса изнајмљивања двоточкаша. Тај систем обухвата 20.000 бицикала паркираних на око 1.500 станица.

Коментари16
1ed2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Meni kao iskusnom biciklisti ne trebaju ni biciklističke staze, jer vozim po kolovozu uporedo sa automobilima. Staze trebaju onima koji se plaše automobila. A svima nama treba manje automobila na ulicama, da bi bilo više mesta: za bicikliste i pešake, ali i za javni gradski prevoz !.
Буква
На првој слици пешак с кесама у рукама никако није могао да прође а да не иде бициклистичком стазом, или, још горе, да се спусти на коловоз. Цртају нешто и бацају паре. Не може се туда ићи на посао бициклом, и нико неће. Направите рекреативне стазе дуж река и у градским шумама, тамо је највећи број бициклиста, све друго је шминка која ничему не служи. "Аргумент ... је да саобраћајац не може да измери то растојање, а може веома ... Поготову када је улица широка два и по до три метра. Ту се одмах види размак ... – Буквић." - А како ико може икога да претекне у тако уској улици?
Ендру Мартин
Супер идеја ово са стазама. Најзад ће власници џипова имати где да комотно паркирају а не да се муче са местом.
Petronije
ovo bi bilo odlicno... al kod nas je veliki problem sa manjkom javnog prostara. i obicno sve sto sa uradi u saobracaju uradi se pogresno. takvi smo. nemamo nikakvu doslednu saobracajnu politiku,
meh
tesko ce ici sa tim , kada se u Srbiji bicikliste vide kao homoseksualci ili ekscentrici.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља