четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 20.11.2016. у 22:05 Сандра Гуцијан

​Информатика је могућа и без рачунара

Поједини стручњаци сматрају да је за ниже разреде довољна табла, креда и мотивација, јер деца до свих података могу да дођу помоћу мобилних телефона
Битно је да се деца активирају, уместо да 95 одсто времена на часу седе и слушају наставника (Фото А. Васиљевић)

Ђаци уче лекције о оријентацији, о сналажењу уз помоћ годова дрвета, маховине и звезде Северњаче, а уџбеник који је штампан 2015. године ни једном реченицом не спомиње ГПС, иако данас готово сваки ученик има мобилни телефон и користи гугл мапе...

Овако је у Српској академији наука и уметности, на недавној трибини о реформи основне школе говорио др Филип Марић с Математичког факултета у Београду. Он није био планирани говорник на овој трибини Одбора за образовање САНУ, јавио се током дискусије из последњих редова. Испричао је како су сва деца у одељењу његове ћерке која иде у трећи разред изгласала да желе изборни предмет „Од играчке до рачунара”. Али, учитељица је одбила резултат „плебисцита”, с образложењем да није оспособљена да држи наставу. Др Марић је решио проблем тако што волонтерски држи секцију трећацима у школи своје ћерке.

Управо је предлог промене концепције техничког и информатичког образовања (ТИО), уз модел будуће деветогодишње основне школе по моделу 3+3+3, изазвао највише полемике у САНУ. Увођење информатике и рачунарства као обавезног, посебног предмета и одвајање од садашњег предмета ТИО, изазвала је пролетос жестоке реакције наставника техничког, потом бурну расправу на Националном просветном савету (НПС), који је тај предлог за сада одбацио, а о томе се недавно расправљало чак и на заседању Скупштине Србије.

– Зашто наставници ТИО немају свог представника у НПС, ако га имају друштва математичара, наставника географије, музичког...? Наши ставови су могли да се чују само захваљујући томе што је председник Савета Александар Липковски дозволио да говоримо на седници на којој се о томе одлучивало – рекао је проф др Слободан Попов, председник Центра за развој и примену науке, технологије и информатике.

Важећи норматив за опремање кабинета за техничко и информатичко образовање писан је још 1987. године и помиње „музејске предмете” попут графоскопа и дијаскопа

По његовом мишљењу, непотребно је дошло до супротстављања ова два подручја, јер „није добро да се на било којем нивоу раздваја техничко од информатике”. Он је објаснио да је до овога дошло јер су се они који нису стручни за ову област „упетљали” у прављење нове концепције и онда су на силу покушали тај предлог да прогурају кроз званичне институције.

– Потребно је формирати експертски тим при САНУ, у који би били укључени и стручњаци завода, привредне коморе, али и наставници ТИО. Тражимо и да се обезбеде савремени кабинети јер школе нису опремљене – рекао је Попов.

Он је истакао и да то не значи да су наставници ТИО против реформе, напротив, и као пример спорости промена навео да је важећи норматив за опремање кабинета за техничко и информатичко образовање писан још 1987. године. Ту се помињу „музејски” предмети попут графоскопа и дијаскопа, у школама одавно превазиђени.

Др Стеван Јокић из Института за нуклеарне науке Винча, који је био иницијатор пројекта „Рука у тесту”, који 2003. уведен као изборни предмет у школама широм Србије, сматра да је данашњим клинцима потребна другачија школа.

– Деца у школи су „палчићи”, углавном све раде с два палца на мобилном телефону, свако дете све информације има у џепу, окренути су култури екрана, гледају слику две секунде, а одговор траже за 15, она буквално живе у виртуелном свету и ако ми наставници то не поштујемо, нећемо моћи да комуницирамо с њима. Ми смо им усадили да уче напамет, уместо да се придржавамо оне реченице „да је боља употребљива него пуна глава” – рекао је др Јокић.

– Тачно је да деца данас доста користе рачунаре, али не за учење. Такође често чујемо да информатика није могућа без рачунара, што није тачно. Нови светски тренд који је кренуо с Новог Зеланда показује да је ученицима у нижим разредима могуће пренети знање без коришћења рачунара – рекао је др Ђорђе М. Кадијевић из Института за педагошка истраживања.

Било је и других учесника у расправи који су заступали став да настава информатике у нижим разредима може да се организује без рачунара – довољни су табла, креда и мотивација...

Чуло се и да 80 одсто онога што професори науче на факултету застари док дође време да се пренесе ученицима, а да за преосталих 20 одсто професор чак и није потребан, јер ђак има могућности да све сазна а да не изађе из своје собе. Многи говорници су рекли и да је потпуно небитно који ћемо модел школе усвојити, битно је да се деца активирају, уместо да 95 одсто времена на часу седе и слушају наставника.

 

Информатика у моделу школе „3+3+3”

У образовном систему типа 3+3+3 информатика се може укључити као општеобразовни предмет од првог разреда. Прве три године предмет би био кроз разредну наставу и учило би се о информационо-комуникационим технологијама на најопштијем нивоу. Следеће три године информатика би била у виду предметне наставе кроз конкретне примере, а последња три разреда би била флексибилна: сви ученици би имали обавезне садржаје информатике, али и могућност избора додатних области. Овај предлог у САНУ су заступале мр Биљана Марић из Хемијско-прехрамбене технолошке школе и и Бојана Сатарић из Средње школе за економију, право и администрацију из Београда.

Коментари43
e1344
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
Ми стално заборављамо да је циљ школског система (осим образовања и васпитања) производња адаптибилног појединца, индивидуе која се уклапа у постојећи политички систем. Према томе, човек се, на врло раном узрасту, учи да решења за све тражи унутар већ постављених правила игре, а никако изван њих. Даље: идеологизован школски систем, без обзира да ли се ради о оном социјалистичком, или овом модерном, европском, убеђује децу да су морал, систем вредности и начин живота родитеља увелико превазиђени, те да су баш родитељи, са свим утварним вредностима нације, обичаја и традиције, кочничари властите деце у ходу ка Врлом, новом свету.
slobodan
veliki je problem danasnjice ta dubioza vezana za informaticko drustvo. Bavim se it-em i odgovorno tvrdim da vecinu racunara danas moze da koristi i neobrazovan covek koji zna bar da cita i pise. Vecinom se savremeni racunari koriste za gubljenje vremena na internetu i zivot u virtuelnom svetu koji odvlaci od realnosti. Ako je dete naucilo da odlicno barata tabletom ne cini ga pametnim, vec znaci da je izgubilo mnogo vremena koje je moglo da iakoristi na nesto pametno. Moje misljenje je da se deci dostupnost tih uredjaja svede na minimum, poznavanje mogucnosti koje pruzaju i opasnosti koje vrebaju. eventualno da se koriste kao pomagala u nastavi. I odrasli ljudi se tesko odupiru tome a kamo li deca koja se razvijaju. Dakle ucite ih da citaju i pisu, da budu ljudi, poznaju kulturu i istoriju zemalja, prirodu oko sebe zivotinjski svet, fiziku, hemiju, matematiku, da prave kucice i oblikuju glinu... Informatika samo kao pomagalo a ne kao oslonac. Korisnije ce im biti dva casa fizickog i jedan informatike, nego tri informatike. Ko zeli da se time bavi kasnije, neka se udubljuje. koristeci gps umesto mahovine za orjentaciju cini decu glupljom ne pametnijom, za koriscenje GPS ne treba mozak, racunar servira sve sto ti treba. Neka nauci da zapamti stvari, da ih povezuje i izvlaci zakljucke, a ne da gugla... Telefone u skolama zabraniti... Racunar sluzi da misli i racuna u mesto vas, zamisljen je da bude alat i pomagalo za nekog ko ume i bez njega, a ne cilj u zivotu i da odvlaci paznju od realnosti...
Џејми Шеј
Koga cete informaticki da opismenjavate kada nema dece? Ona deca koja slucajno odrastu u Srbiji odlaze glavom bez obzira. Da li beze od "politicke ili intelektualne elite", medju kojima su i akademici, vise nije vazno.
Радојко
И деца су почела да се мрште кад чују да иде "нова реформа школства". Ни ми сами немамо појма шта би деца требало да уче, па им уводимо изборне предмете. Не стимулишемо их да размишљају: предложене теме есеја су "Један дан на распусту". Склоност да минимизирамо интелектуалну стимулацију и не подстичемо децу да мисле није намерна, то је остало као зла навика из комнистичких времена када појединац није требало ни да мисли. Не умем да поправимо суштину, па се бавимо формом. Не научимо их ни да уче. 3+3+3, и сви проблеми ће нестати! Купимо рачунаре, и све ће бити ОК! Сналажење уз помоћ годова дрвета, маховине и звезде Северњаче могу да науче само у школи, а да гуглају или прочитају ГПС локацију на телефону знају и сами, за то не морају да иду у школу. А и шта ће им сналажење са ГПС, ако буду живели од онога што од нас науче, сигурно неће нигде путовати.
Jovan
Zaista ne mogu da shvatim da skole ne mogu da opreme jedan kabinet sa racunarima, i ne mogu da se slozim da je moguce informaticko opismenjavanje sa kredom I tablom. Zivimo u vremenu kada je informaticka pismenost neophodna I ne smatram prihvatljivim "virtuelne" modele opismenjavanja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља