среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:41

Голобоси и боце бригогоње

Док су Змајеви књижевни савременици радије сами ковали речи, Змај је речи сковане по тим моделима тражио, и налазио, у спонтаној комуникацији са говорницима српског језика
Аутор: Др Ненад Ивановић*понедељак, 21.11.2016. у 14:05
Ћирилично иницијално писмо КАЛЕНИЋ (Драко Новаковић)

Међу великанима српске културе који су, током 19. и 20. века, скупљали језичку грађу за велики Речник књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности (данас: Речник САНУ) налази се и име песника Јована Јовановића Змаја (1833?1904). У изворе за Речник САНУ Змајева збирка је заведена под насловом: „Збирка речи из разних крајева, а поглавито из Војводине“. Уз збирку стоји податак да је у речничку грађу уврштена између 1898. и 1902. године.

Скупљањем речи у народу Змај се нарочито бавио током последњих деценија свог живота. Јован Скерлић у Историји нове српске књижевности спомиње да је Змај још 1896. године поднео Матици српској збирку од око 3.000 народних речи под насловом Градљика за што потпунији речник српског језика. Историчар српског романтизма Миодраг Поповић даје и опис Змајевог бележења народних речи: „Последњих година Змај се интензивно бавио записивањем народних речи којих није било у постојећим речницима: Вуковом, Броз-Ивековићевом и речнику Југославенске академије знаности и умјетности. Кажу да се на његовом примерку Вуковог речника налазило исписано на хиљаде речи за које ни Вук није знао.“

Пребацивање тежишта израде великог речника српског језика на Академију, које се одиграло крајем 19. века, окренуло је Змаја као скупљача ка новооснованом Лексикографском одсеку Српске краљевске академије. На скупу Академије одржаном 1897. године Змај је изјавио да „има знатну збирку речи народних и да ће је радо уступити Лексикографском Одсеку“. Ускоро је Змај доставио Одсеку збирку од 502 речи из разних српских крајева. До 1900. године његов лексикографски прилог већ садржи око 6.000 речи, да би, у наредне четири године, овај број нарастао на 8.225 речи.

Змајев рад на скупљању народне лексике резултовао је једном од обимнијих и боље израђених збирки у грађи за Речник САНУ. На жалост, збирка није сачувана у целини: по приспећу у Лексикографски одсек, речи су исецане, лепљене на картоне и разврставане по речничкој грађи у азбучном реду. Лексикографи који израђују Речник САНУ и данас у својим секцијама налазе листиће исписане Змајевом руком.

Као лексикограф, Змај је развио посебан метод прикупљања народне лексике, који стоји у вези са његовим поетским сензибилитетом и песничким програмом. За разлику од већине других скупљача, он се није оријентисао на лексику једног дијалекатског подручја, већ пре на необичне, индивидуално сковане и креативно употребљене народне речи. Због тога је списак места по којима је Змај скупљао речничку грађу шаролик: поред Карловаца, Ирига, Футога, Сремске Каменице, срећу се и речи из Београда, Панчева, Земуна, Жаркова, као и речи из Црне Горе и Херцеговине. Са друге стране, речи из његове збирке у Речнику САНУ најчешће се квалификују на сродан начин: као покрајинске, али и као необичне, индивидуалне, нераспрострањене или „народске“.

Читајући примере који се јављају као потврда појединих одредница у збирци често налазимо објашњење контекста у коме је Змај дошао до тих речи. Тако, на пример, уз реч башкара у објашњењу стоји: „Један Бошњак мухамеданац у пливници није хтео да се купа где сви други пливају, већ је искао за себе ’башкару’”; уз реч ватрење читамо: „’Ах, ових дана имам неко ватрење!’ – рече ми једна болесница у Футогу“; а уз реч дудало стоји: „Једном детету у Раковцу донесем неку свиралицу, звиждаљку ли, а после ми је мати његова приговарала: ’Донели сте му то дудало, па сад хоће да пропишти мозак’”. Уз изенгерити се стоји: „’Сви му се прсти изенгерили’, рече ми госпођа М. приповедајући о неком који пати од ревматизма.“ Уз одредницу монопоље забележено је следеће: „Тако је рекао за монополску зграду један сељак из Жаркова.” Уз одредницу беспалац стоји: „Познавао сам момка који није имао палац на десној руци, па су га звали Прока беспалац“; а уз одредницу врзиновац стоји: „’Упропастиће се овај мој врзиновац’, рекла ми је гђа М. Б. мислећи на свога сина, тужећи се – да много троши.“ Именица миланчић засведочена је следећим примером: „Миланчић зову кашто у Србији сребрн новац од пола динара. Зову га и стопарац“; глагол баркати примером: „Читав сат смо се баркали по мору“; а глагол изједвачити примером: „Једва сам изједвачио сто динара од толике силне вересије“. У Змајевој збирци остале су забележене и бројне сложене речи: бригогоња (добро вино, у пр.: „А ја им онда изнесем једну боцу мог бригогоње“), голобос („Куд сам пристао овако голобос?“), озлопрсити се (добити болове у прсима, у пр.: „Има већ месец дана како сам се озлопрсио – рече ми један Земунац“) итд.

На изложеним примерима видљиво је да Змај појашњава случајеве употребе појединих речи описом ситуација у којима је до те употребе дошло, што представља уобичајен поступак при бележењу оказионализама и неологизама (индивидуално скованих и нових речи). Змајево интересовање за ове речи и контекст у коме су настале везано је за програм језичког развитка који су током друге половине 19. века неговали књижевници епохе романтизма. Поменути програм, поред осталог, одликује пракса богаћења књижевног (пре свега песничког) језика речима које, у творбеном и значењском смислу, одговарају моделима народног језичког стваралаштва. Међутим, док су Змајеви књижевни савременици радије сами ковали речи, Змај је речи сковане по тим моделима тражио, и налазио, у спонтаној комуникацији са говорницима српског језика. Стога његова збирка пружа добру слику о иновацијама у развоју народног говорног језика с краја 19. и почетка 20. века (а уз то даје и увид у многе биографске моменте из Змајевог живота).

Змајев прилог грађи за Речник САНУ представља важан филолошки допринос епохе позног романтизма развоју српске лексикографске и језичке културе.

*Институт за српски језик САНУ


Коментари2
8de9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav K
Ovo je zanimljivo, no pitanje je koliko razne kovanice spadaju u ovakav rječnik. Za to se rade rječnici dijalekata, čak govora pojedinih krajeva i mjesta. Sigurno i u srpskom postoji niz takvih rječnika; ja sam za hrvatski imao u rukama rječnik govora otoka Vrgade (to je kod Šibenika), pa varaždinskih govora, pojedinih mjesta u Lici itd. To su lokalizmi, i obrazovana osoba ne razumije više od 5% natuknica u takvim rječnicima. Ovaj Zmajev doprinos ima kulturnopovijesnu važnost, no rekao bih da je to za neki specijalistički rječnik.
катана
А шта је са торлачким? Или то није српски који је гурнут на периферију како би Вуков књижевни језик био ближи хрватском?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља