петак, 28.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

За српску науку 28 милиона евра

Пројекат Антарес Института Биосенс из Новог Сада освојио прво место у најјачој европској конкуренцији
Аутор: Сандра Гуцијаннедеља, 20.11.2016. у 22:00
Из лабораторије новосадског института (Фото Биосенс)

У конкуренцији од скоро 200 пројеката из целе Европе, у којима су учествовале најјаче европске научноистраживачке институције, попут универзитета из Оксфорда и Кембриџа и Института Макс Планк, укључујући и 22 институције из Србије, Институт Биосенс из Новог Сада освојио је прво место у Европи у оквиру најпрестижнијег позива Европске комисије Хоризонт 2020 – Тиминг.

Лепу вест, не кријући одушевљење, у току ноћи јавила нам је проф. др Весна Црнојевић Бенгин, руководилац пројекта и један од идејних твораца Института Биосенс, одмах након што у стигле честитке од премијера, о чему ће бити речи наредних дана и на конференцији за медије, вероватно у Влади Србије.

– Кроз више фаза такмичења које су се одвијале у последње две године, пројекат Антарес Биосенса освојио је убедљиво прво место, испред свих ЕУ земаља, и то као једини финансирани пројекат ван ЕУ. С буџетом од чак 28 милиона евра, од чега 14 милиона представљају бесповратна средства ЕУ, а 14 милиона национално суфинансирање које је већ обезбеђено, Антарес за циљ има да развије Биосенс у Европски центар изврсности за напредне технологије у области одрживе пољопривреде – објашњава за наш лист др Црнојевић Бенгин.

Како додаје, кроз развој два најперспективнија сектора Србије – ИТ и пољопривреде, Антарес се фокусира на развој одрживе пољопривреде као најзначајнијег сегмента домаће индустрије, трансфер иновација из истраживања у привреду и убрзан економски развој земље. Партнери Института на овом пројекту су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Холандски институт ДЛО – водећа светска институција у области савремене пољопривреде.

– Уз отварање око 150 нових радних места у науци, задржаће се најбољи млади стручњаци у земљи и привући најбољи истраживачи из иностранства. Кроз посебан програм подршке малим и средњим предузећима за повезивање домаћег ИТ сектора и пољопривреде, Антарес ће промовисати Србију као централну тачку истраживања и иновација целог региона, а Биосенс као један од водећих европских научноистраживачких института посвећен савременим примењеним и тржишно оријентисаним истраживањима у области пољопривреде и хране – каже наша саговорница.

Да подсетимо, „Политика” је прошле године међу првима обавестила српску јавност да ће научници Биосенса учествовати у изградњи сонде коју ће Европска свемирска агенција послати на Јупитер 2022. године. Вест је стигла у току посете овом Институту наше екипе и некадашњег министра просвете др Срђана Вербића. Истраживачи из Новог Сада далеко су догурали у односу на период када су читаву причу почињали из просторија Факултета техничких наука у Новом Саду, пре скоро 10 година. Тада их је било троје, а данас је у центру, који се налази у „паметној згради” Ректората Новосадског универзитета, запослено 68, углавном младих научника. Њихов тим чине и повратници из иностранства, али и истраживачи из других земаља.

Биосенс је најмлађи научни институт у Србији, који је за кратко време освојио чак 13 пројеката Европске комисије и постао регионални лидер у области развоја и примене напредних ИТ решења у пољопривреди. За оне који нису упознати, Хоризонт 2020 је оквирни програм Европске уније за истраживања и иновације, а акција Тиминг (Teaming), намењена је развоју научних истраживања са циљем подршке иновационом потенцијалу држава учесница.

– У току прве фазе пројекта Антарес, која је трајала од јуна прошле до јуна ове године, ЕК је уложила близу 500.000 евра у израду детаљног бизнис плана Института Биосенс. Пројекат ће трајати седам година, од 2017. до 2024. године – објашњава др Црнојевић Бенгин.

У плану је изградња нове зграде Института Биосенс у кампусу Универзитета у Новом Саду, набавка најсавременије научноистраживачке опреме, пажљиво одабране да помогне остварењу друштвене улоге Института кроз оснивање Националног центра за интегрисани надзор пољопривреде и Колаборативне земаљске Сентинел станице. Биће основан Биосенс акцелератор за подршку домаћим малим и средњим предузећима и истраживачима који желе да своје резултате преточе у предузетничке иницијативе.

– Осниваћемо и демо фарму за експерименталну потврду научних решења Биосенса, али и за упознавање пољопривредника, МСП, великих компанија и других крајњих корисника са предностима савремених технологија. Оснивањем дељеног истраживачког погона, свим заинтересованим странама на недобитној основи биће омогућен приступ научноистраживачкој опреми Биосенса – наводи ова научница само део планова.

Биће основан и Биосенс регионал, иницијатива која повезује научноистраживачке организације из региона, фокусиран на развој нових технологија за примене у пољопривреди, са циљем стварања критичне масе истраживача и инфраструктуре неопходне да се одговори на изазове одрживог развоја региона.

Овај институт до сада је омогућио 1,7 милиона евра бесповратних инвестиција у 13 домаћих малих и средњих предузећа, најуспешнији је учесник из Републике Србије у ФП7 (Седмом оквирном програму) и Хоризонту 2020, програму Европске комисије, јер је привукао око 10 милиона евра бесповратних инвестиција. Друштвена улога Института јесте да кроз развој научних истраживања повеже 10.000 људи који раде у домаћем ИТ сектору (махом као јефтина радна снага) са пољопривредом као главном граном индустрије у Србији.


Коментари26
e9372
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Филип Раке Вукајловић
Администратору: Шта Вам је то, побогу, засметало у мом синоћном коментару? Истина? Свима саветујем да погледају шта се то данас студира на Факултету техничких наука у Новом Саду. Од укупне суме новца од 15.893.369,00 евра који су, према недавном извештају Вере Дондур, српски истраживачи добили да координирају у оквиру ФП7 програма, у Нови Сад је отишло скоро тачно половина: 7.562.368,00 евра. Изгледа ли то икоме нормалном логично? Европа препознаје „квалитет“ у српској научној провинцији, у Новоме Саду. С пуном свешћу тврдим да је неразумно много кредитних пара, као и „европских“ а у ствари наших пара, уложено у Војводини са доста провидним циљем: да се утврди, охрабри и ојача корпус аутономашко-војвођанске, у суштини својој завидљиво-провинцијалне, интелигенције испод просечног нивоа квалификација и мршавог знања.
Филип Раке Вукајловић
Свима саветујем да погледају шта се то данас студира на Факултету техничких наука у Новом Саду. Од укупне суме новца од 15.893.369,00 евра који су, према недавном извештају Вере Дондур, српски истраживачи добили да координирају у оквиру ФП7 програма, у Нови Сад је отишло скоро тачно половина: 7.562.368,00 евра. Изгледа ли то икоме нормалном логично? Европа препознаје „квалитет“ у српској научној провинцији, у Новоме Саду. С пуном свешћу тврдим да је неразумно много кредитних пара, као и „европских“ а у ствари наших пара, уложено у Војводини са доста провидним циљем: да се утврди, охрабри и ојача корпус аутономашко-војвођанске, у суштини својој завидљиво-провинцијалне, интелигенције испод просечног нивоа квалификација и мршавог знања.
rake receiver
Što se tiče studiranja imate pravo, ali je na drugim mestima stvar još gora. Da postoje razni ciljevi i to je tačno, ali ne treba unapred uopštavati. Kako ste izmerili da li je "nerazumno mnogo" je upitno, ali je činjenica da neki ljudi nešto rade, a bilo bi još bolje da su cifre veće barem sa faktorom 5 i više. Srećno.
Препоручујем 0
Unterfanger
Zahvaljujem se B.Đeliću na kreditu koji je uzeo za razvoj nauke u Srbiji. Ono što je kasnije delimično izostalo je sinhronizovana akcija koja bi dovela do podizanja ukupnog nivoa svesti društva i stvaranja novih dobara kroz zajedničke napore svih. Ključno pitanje je koliko ljudi u RS bi bilo spremno da se odrekne sopstvene koristi zarad razvoja društva - predlažem komentatorima da misle o tome.
ana savin
Ovo što se dešava sa sredstvima za nauku nije mimoišlo ni sredstva data za kulturno nasleđe.Božidar Đelić je uspeo da obezbedi 6,5 miliona za obnovu Golubačke tvrđave da bi ona postala žrtva nesavesnih i neodgovornih upravljača ,nadzora, i nestrušnog izvođača radova tako da je rok istekao sredstva su samo delimično iskorišćena a otvoren je samo novi tunel i deo puta. Ministar Ljajić je na vreme obavešten o svemu što će se dogoditi i tvrdio je da se ne može menjati loš izvođač a što je najgore potpisao je memorandum koji ne predviđa promenu izvođaća on i dalje može loše da radi i omogućava krađu sredstava i uništava tvrđavu. Toliko o brizi za razvoj društva.
Препоручујем 4
Питање за Сандру
Поштована, Када је реално да очекујемо конкурс за нове пројекте и под којим условима? Са поштовањем,
Dario
Vlada RS bi morala ozbiljno da razmisli o podrsci od 14 miliona evra koje treba da ulozi. BioSense je do sada doneo novac od EU projekata, dakle dobri su menadzeri, ali njihovi naučni rezultati su daleko od tome proporcionalnog (lako se proveri an SCOPUS-u ili Web of Science). S druge strane, u Srbiji postoje akreditovani instituti i Centri izuzetnosti, čiji su naučni rezultati prepoznati formalno uz dodelu ovog statusa, ali je podrška i finansije koje dobijaju od države zaista minimalna ili, često, nikakva! Gde je tu strategija?
Za centre izvrsnosti, ali
Centri izvrsnosti su nam preko potrebni, ali Neki "centri izvrsnosti" su cista prevara, rezultat kvazimenadzerske gimnastike radi pridobijanja drzavnog novca. A gde je izvrsnost? Kolege u Novom Sadu su demonstrirale izvsnost na medjunarodnom konkursu, hjde Vi to uradite.
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља