субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:39
ДОСИЈЕ: НОВЕ БРИГЕ ПОСЛЕ ПРАВОСНАЖНОСТИ КЛИМАТСКОГ СПОРАЗУМА

Да ли ће Трамп прегрејати планету

Новоизабрани амерички председник прети да ће поништити глобални климатски консензус који је већ ступио на снагу, уз мноштво већ начињених помака ка главном циљу: „декарбонизацији” планете
Аутор: Милан Мишићнедеља, 20.11.2016. у 22:00

Скептици који су тврдили да 195 нација нису, због супротстављених интереса, у стању да се усагласе о било чему, демантовани су 12. децембра прошле године када је у Паризу, после мучног преговарања дугог две деценије, постигнут глобални консензус о споразуму за успоравање климатских промена.

Оптимисти су тријумфовали и сасвим недавно, 4. новембра, када је Париски климатски споразум, који је у суштини договор о спасавању планете, ступио на снагу.

Услов за то био је да га ратификује најмање 55 земаља које заједно загађивању атмосфере доприносе са више од 55 одсто. Кроз први циљ прошло се још почетком ове године, а други је достигнут 5. октобра, када је споразум „оверен” у Европском парламенту.

Процедуру ратификације обавило је досад 97 земаља, међу њима и оне у овом погледу најбитније: Кина и САД које заједно емитују око 38 одсто „гасова стаклене баште”, чије је дејство да су последње три године најтоплије у историји наше цивилизације.

Овако кратак пут од усвајања једног међународног споразума до његове правоснажности – мање од годину дана – досад није виђен и без сумње је тријумф дипломатије, али и победа политичке воље да се данас нешто уради за добро генерација које долазе.

У Маракешу, Мароко, од 7. до 18. новембра одржана је 22. по реду глобална климатска конференција која је размотрила неке политичке, техничке и финансијске аспекте достизања циља да пораст глобалне температуре буде мањи од два степена Цејлзијуса (у односу на прединдустријско доба), са аспирацијом да се ограничи на само 1,5 степени.

Глобални оптимизам је међутим поремећен – остаје да се види и да ли озбиљно уздрман –  9. новембра када је објављено да је нови амерички председник постао Доналд Трамп, који климатске промене сматра „преваром” и „ујдурмом Кине да наруши америчку конкурентност”. Трамп прети да ће повући амерички потпис са париског договора и тиме срушити мукотрпно постигнути међународни консензус.

Да ли ће претњу заиста остварити, или ће и то, као и много тога изговореног у жару кампање, остати само на речима, остаје да се види, али стрепње да Трамп својим потезом може заиста да прегреје планету нису неосноване.

Циљ битке да се њено загревање обузда ионако је претежак, један степен пораста је већ неизбежна реалност, док најновија анализа показује да ће до 2030. количина угљен-диоксида која улази у атмосферу бити за око четвртину „изнад црте”. Има међутим и охрабрујућих трендова у промени досадашње енергетске парадигме и путевима за „декарбонизацију”.

УГАЉ ОДЛАЗИ У ИСТОРИЈУ

Догађа се нешто што је донедавно, иако пожељно, било незамисливо: да фосилни енергенти – нафта и угаљ пре свих – полако, али сигурно престају да буду брига потрошача, постајући главобоља произвођача. Нафта више није валута гарантованог просперитета, њена понуда је већа од тражње што гарантује ниске цене чак и у периоду политичких нестабилности, па и могућност да знатне резерве остану неискоришћене.

Али главна новост је да опраштање света од главног (и еколошки најпрљавијег) енергента индустријске ере, угља, улази у завршну фазу. Угаљ постаје „гориво које изумире”. Ево неколико доказа:

Сосијете женерал, мултинационални финансијски конгломерат са седиштем у Француској, објавио је да од 1. јануара неће више кредитирати индустрију  угља: уместо тога окренуће се финансирању пројеката обновљиве енергије.

Пре овога, сличне одлуке донеле су Бенк ов Америка, Мерил Линч и Креди агрикол. Такође, Финансијски комитет парламента Норвешке једногласно је препоручио Националном пензијском фонду, једном од десет највећих инвеститора у глобалну индустрију угља, да своја улагања у овај сектор повуче.

ОЕЦД, клуб 35 земаља са тржишним економијама, такође одустаје од финансирања извоза опреме за коришћење угља као енергента, што значи да повољни кредити за ову сврху нису више на располагању. Кредите за угаљ неће више давати ни Светска ни Европска банка.

Кина је прошлог јула одлучила да обустави издавање дозвола за нове термоцентрале на угаљ, што је озваничено и у њеном новом петогодишњем плану, те да се окрене обновљивим изворима, у чему је по степену инвестиција већ светски рекордер (на другом месту је САД, док су пратиоци Јапан, Велика Британија и Индија). Кинеске власти су недавно обуставиле градњу 30 нових електрана на угаљ капацитета 17.000 мегавата!

Велика Британија је 10. маја ове године дошла до националног енергетског међаша: први пут у више од сто година откако производња њене струје није замислива без угља, учешће овог енергента износило је – нула одсто. Британце су тог дана неколико сати струјом снабдевале искључиво хидро, нуклеарне, соларне и електране са погоном на ветар. Тамо су иначе у току припреме да се угаљ потпуно елиминише до 2025, а према најновијим проценама тамо ће учешће тог горива у производњи струје ове године опасти за чак 66 одсто!

Шкотска је своје последње електране на угаљ угасила почетком ове године, иако је донедавно била водећа сила у технологији угља.

Немачка планира да енергијом из обновљивих извора до 2050. задовољава 80 одсто своје потрошње

Све у свему, коришћење угља као погона светске економије пало је прошле године на рекордни минимум, али оно што је суштинска вест, то је, како је закључила једна студија ЕОН-а, једног од највећих светских инвеститора у електричну енергију – да „производња струје уз помоћ фосилних горива ризикује да постане тржишно неконкурентна у односу на обновљиву енергију, суочавајући се чак са ризиком да буде сасвим истиснута”.

Потврда овог тренда трансформације енергетских система је и податак да су прошле године међу новоизграђеним електранама први пут више од половине биле оне које користе обновљиве изворе.

Охрабрујућа је и чињеница да земље у развоју данас уз обновљиву енергију већ улажу више од богатог света (ако се у ову групу сврстају и Кина и Индија). Најсиромашнијим земљама је ипак остављена могућност, да у одсуству других опција, граде нове електране на угаљ, али само под условом да су високо ефикасне.

Сматра се да су индустрија обновљиве енергије и приноси на инвестиције у трансформацију индустрије и градова толико велики да завређују пажњу и пословних људи као што је Доналд Трамп. Овим инвестицијама нису више потребни државни подстицаји, што омогућава да овај правац развоја буде прихватљив и врло конзервативним политичким опцијама.

Тиме је питање успоравања климатских промена престало да буде техничко питање и постало правна и политичка обавеза највећег ранга.

СРБИЈА У ОФСАЈДУ

Србија је учествовала на Париској конференцији (делегацију је предводио председник Томислав Николић), споразум смо потписали 22. априла ове године, али ратификација још није најављена.

То међутим не значи да нас се до ратификације Париски споразум не тиче. По  Међународној конвенцији о уговорима (члан 18), земља потписница све до ратификације не мора да чини ништа у корист тог уговора нити може користити повољности које предвиђа, али преузима обавезу да неће радити ни оно што је супротно његовим циљевима. „Чињеница да смо споразум потписали већ врши значајан утицај на ставове Европске уније, не само кад су у питању поглавља 27 (животна средина) и 15 (енергетика), него и у многим другим као што су она о транспорту, људским правима, финансијама… То практично значи да се суочавамо са ситуацијом да ће Париски споразум утицати на цео приступни процес, укључујући и чувено поглавље 35 односа са Косовом”, каже Александар Ковачевић познати аутор у области енергетике.

Он сматра да је Србија у деликатној позицији не само због чињенице да две трећине својих потреба за струјом подмирујемо из термоелектрана чије је гориво неквалитетни лигнит већ да имамо и проблем даљинског грејања, проблем коришћења течних горива, нафте и деривата, а ту је и рафинерија која ће бити изложена истим притисцима као и остале рафинерије у Европи.

Проблем је и у томе што енергетика, као и потрошња горива у транспорту, у великој мери доприносе буџету, тако да фискална стабилност у ствари веома много зависи од фосилних горива.

Због свега овога, оно што, по мишљењу овог експерта, предстоји Србији јесте једна сасвим другачија реформа јавних финансија од оне коју сада гледамо.

Оно што следи потом, то је и сасвим други поглед на инвестиције у енергетику и у саобраћајну инфраструктуру

Наравно, неизбежно је питање каква је у овом контексту судбина пројекта доградње Термоелектране „Костолац”. „Тек треба се сагледа како тај пројекат стоји у односу на обавезе које већ имамо према ЕУ и оне прихваћене Споразумом о стабилизацији и придруживању и чланством у Енергетској заједници”, објашњава Ковачевић. „И Србија и Кина су преузеле нове обавезе у оквиру Париског уговора где Кина као значајни глобални играч има и посебне одговорности.”

Укратко, указује Ковачевић, „Париски споразум и његове одредбе значајно дотичу целокупну развојну стратегију Србије”.

Шта је излаз, како да се ослободимо зависности од лигнита? По Ковачевићу, оно што изгледа као нерешив проблем, има и другу страну.

Пре свега, „наше наводно велико богатство у лигниту добија сасвим друге димензије кад се стави у међународни контекст енергетске ефикасности и конкурентности. Резултат који се добија показује да су наши ресурси веома сиромашни и да имамо недопустиво ниску продуктивност. Коришћење тих ресурса у режиму слободне трговине, било у глобалном оквиру, било у оквиру Европе, гарантује задржавање онога што сада имамо: економско заостајање и сиромаштво”.

Са друге стране, територија Србије располаже натпросечним ресурсима за обновљиву енергију: хидро, геотермалним и соларним потенцијалима, био-масом… Окретање тим изворима и њихово коришћење пружа прилику за развој и запошљавање по темпу који би био изнад европског просека. „Имајући у виду да је Србија развила индустрију лигнита за свега 10 година, не би требало да буде техничких препрека да се ефикасна индустрија темељена на обновљивој енергији развије у сличном периоду.”

Ковачевић подсећа да Париски споразум и пратећи акти финансијских установа нуде нове методе за финансирање таквих пројеката, а ту су и комерцијални инвеститори који се повлаче из фосилног енергетског сектора и траже начина да уђу у оне енергетске пројекте који имају будућност. „Оно што нама недостаје” – закључује – „јесте сагледавање стања у овој области и адекватна политика којом би се омогућила крупна промена у индустрији и самом механизму развоја. Имајући у виду обим државног власништва у овој области, кључ је у политичким одлукама.”Антрфиле

Кери: Спречићемо повлачење

Одлазећа администрација Барака Обаме је одлучна да спречи да новоизабрани председник Доналд Трамп повуче амерички потпис са кључног Париског климатског споразума, изјавио је државни секретар Џон Кери. Непосредно пре ове изјаве, објављена је дугорочна америчка стратегија за реализацију Париског споразума, која садржи план да се до 2050. емисије штетних гасова са америчког тла смање за 80 одсто у односу на ниво из 2005. „Климатски споразум ће преживети Трампа”, сматра и Томас Хејл, професор јавне политике са Оксфорда, наводећи чињенице да процедура отказивања подразумева да оно ступа на снагу тек после истека рока од четири године, као и могућност да нови неки нови председник рератификацију обави самостално, без одобрења Сената.

Главни аргумент је међутим економски интерес сваке нације, па и САД, да споразум примени, каже професор Хејл.


Коментари16
14af8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Извинте
Још ћемо ићи у затвор ако негирамо глобално мен-мејд загревање. Дотле ће да дође
Milos Moskovljevic
Od Trampovog "zagrevanja", pardon, "pregrevanja" planete, najvise gori pod nogama Sorosu i njegovim agentima. Sto se tice autora clanka, posto je omanuo u svojim izbornim prognozama sada se bacio na klimatske da i tu omane.
Shane
Ovo sto vidite ovde, to se desava i u US. Imate Al Gora, koji je neka vrsta Vulina u SR (nije poznat bas kao mislilac), koji je postao najveci "autoritet". On ide unaokolo po svetu, pokazuje fotografije rupe u ozon omotacu, otkravljivanja leda na polovima Zemlje i citira metereologe "naucnike", koji ne mogu da pogode da li ce kisa pasti u petak, a prave prognoze sta ce biti sa Zemljom za 50, 100 g. Ako ne mozes da pogodis kisu u petak, ja bih ti zakonom zabranio da bilo sta predvidjas za 50 godina. Culi ste politicare (Obama at al), koji kazu da 95% 'naucnika' metereologa se slazu da se Zemlja zagreva (1C za 100 godina, sa velikim oscilacijama izmedju; 'ajde da se slozimo sa tim bez veze zakljuckom), a onda dolazi totalno ofrlje zakljucak u kome se kao slazu 95% metereologa-gatara - da je covek u stanju da menja klimu u Svemiru, koriscenjem frizidera, kola i sagorevanjem uglja (O3/CFC)!Jos samo fali da zakonom zabrane ljudima da ispustaju gas pozadi, u svojoj kuci, da sprece zagrevanj.
Shane
Najveci frame kompjuter na svetu je do skora bio u Japanu, a sad je u Kini. Iznenadicete se za sta sluzi: za uskladisenje podataka od svih balona, sondi i osm. stanica za pracenje klime. Naucni je fakat da leptir mahne krilima u Bretani (FRA) i od toga superpozicijom i rezonancom se stvori uragan klase 4 u Floridi, koji cupa drvece i rusi drvene kuce. Metereolozi mogu sa ozbiljnom sigurnoscu da predvide vreme samo za par dana. To znaci - snime oblake, zasicenost, vetar i gataju - vetar ce nastaviti pravo, raniji modeli nam to predocavaju, ali Boga pitaj, moze i u desno, levo... To je kao koriscenje statistike da pogodis, kad ce grom da te udari, kad ces da dobijes milion $ na lutriji itd., koriscenje nauke da utvrdis da li ima Boga, kako je Zemlja nastala u 3 sec Velikog Praska (Nobelovac S. Wajnberg), pre 14 milijardi g. Ima tamo neki cika Nobelovac, koji sve to zna. Necemo ovde da iznosimo dokaze, idi na taj i taj fax pa vidi. Ubaci smece u kompjuter - smece ce izlaci iz kompjutera.
Из мог угла
Последњих година у свету су проблем падавине и поплаве а не високе температуре и суше.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља