среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

И палачинке зближавају наставнике и родитеље

Према проценама одељењских старешина, у појединим школама чак 40 одсто родитеља игнорише или одбија позиве за сарадњу
Аутор: Сандра Гуцијанпонедељак, 21.11.2016. у 22:05

Иако су и ученици и родитељи високим оценама вредновали сарадњу са одељењским старешином (8,5 и девет на скали од један до десет), школска свакодневица широм Србије указује на то да у учионицама ипак нешто „шкрипи”. Како би се побољшала сарадња родитеља и наставника, Mинистарство просвете, науке и технолошког развоја је са Уницефом и Педагошким друштвом Србиjе објавило водич за одељењске старешине „Kорак напред у сарадњи школа и родитеља”.

– Водич се ослања на резултате истраживања, праксу у нашим школама и у свету и на анализу законске регулативе, а пун је препорука, примера, добрих решења из Србије и иностранства – каже председница Педагошког друштва Србије Биљана Радосављевић.

Најпре је анкетирано 600 родитеља и 362 основаца и средњошколаца из 10 градова (Сомбор, Суботица, Нови Сад, Крагујевац, Краљево, Пожаревац, Ваљево, Ниш, Врање и Београд), а формиране су и фокус групе у којима су учествовале 103 одељењске старешине основних и средњих школа из Београда, Ниша, Ваљева и Краљева. Добијени су подаци како одељењске старешине сагледавају и процењују свој рад, тешкоће и препреке са којима се суочавају и прикупљени су предлози за унапређење њиховог рада.

Како је закључено, у свакодневној школској пракси велики број одељењских старешина своју улогу своди на чисто административну функцију – вођење евиденције, „сређивање” дневника, информисање родитеља о успеху и понашању ученика на родитељским састанцима и „отвореним вратима”.

С друге стране, одељењске старешине су посебно нагласиле проблем незаинтересованости родитеља. Већина наводи да, упркос томе што их позивају да прате рад свог детета и учествују у животу школе, родитељи једноставно не долазе. У старијим разредима тај проблем бива све израженији. Према проценама одељењских старешина, у појединим школама чак 40 одсто родитеља игнорише или одбија позиве за сарадњу.

Зато су истраживачи, педагози и психолози питали и једне и друге како да се сарадња побољша.

Родитељи су нагласили да им као видови сарадње највише одговарају телефонски разговори, СМС и и-мејл (68,2 одсто) као и „отворена врата” (67,3 процента), односно индивидуални облици сарадње одељењског старешине и родитеља. Они су предлагали да учествују у добротворним акцијама (29,9 одсто), у различитим пројектима (23,5), у организацији излета и екскурзија (22,6), у настави (19,9), у раду стручних органа школе (12,7), организацији ваннаставних активности (17,2), у културним манифестацијама школе (17,6 процената).

Како би се унапредила сарадња са родитељима, одељењске старешине су препоручиле: заједничке излете, заједничке посете културним манифестацијама, прославе рођендана, уређење учионица, прављење палачинки, модне ревије, приредбе, спортске турнире, предавања родитеља, едукативна окупљања уз дружење (на тему пубертета, дроге, насиља...).

Водич је богат примерима добре сарадње школе и родитеља, како из наше земље, тако и из света. На пример, у ОШ „Вук Караџић”, у Бачкој Паланци, родитељи су били предавачи током одређених наставних јединица из народне традиције, ликовне културе, енглеског језика и историје. Родитељима је тако отворена могућност да реализују сопствене идеје путем наставе, наравно, у оквиру плана и програма школе. Највећи део ученика (93 одсто) изразио је задовољство тим искуством и начином рада.

Ту су и савети за бољу сарадњу наставника и ђака, а стручњаци препоручују ових пет златних правила за успешну одељењску заједницу: 1. слушајте пажљиво када ваши ученици говоре (не критикујте их, не прекидајте их, не примајте то што говоре лично) 2. користите гестове пријатељства (не претите прстом, гледајте их у очи, раширите руке са длановима на горе...) 3. зовите их именом које воле 4. постављајте питања уместо да их критикујете (говорите љубазно и не вичите) 5. кажите им насамо (а не пред свим ученицима), оно што бисте волели да промене у свом понашању.


Коментари9
8a898
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сања И
Проблем у лошој комуникацији између ученика, родитеља и наставника само је последица лошег статуса знања, образовања и лепог васпитања у друштву. Не смемо да се заваравамо да палачинке могу то да поправе.
biće veselo
Deca su naše najveće bogatstvo,ali i ovo su deca Summerhilla,prvo sloboda,pa od te puste slobode,psihijatri će da ih vode...
Завида
Родитељи да предају? Професори да иду на посао родитеља да раде док ови предају, може? Наведена златна правила могу да важе само у високообразовним институцијама где се успоставља однос између две пунолетне особе које су свесне шта је колегиални однос и ауторитет. Пропагирање успостављања другарских односа пошто колегијани односи нису могући између малолетних лица (ученика) и пунолетних особа (учитеља) је у најмању руку безобразно, јер је циљ урушавање ауторитета а самим тим и образовног система као основе здравог и напредног друштав. Зато и нетреба да нас чуди шамарање и друго поигравање са професорима, другари се туку и поигравају једни са другима успостављајући хијерархију па зашто би "друг" професор био искључен из друштва кад је својим понашањем тражио да постане члан и не само то него да буде први у друшвеној хијерархији. Учитељи и професори морају имати јасну границом према ученицима и родитељима градећи ауторитет на знању, стручности и правичности.
Sasa Trajkovic
Potpuno pogresna percepcija kao i uvek od sume tesko je videti drvo u Srbiji. Nastavnik je profesionalac on naravno trerba da ima izvesni stepen empatije ali i da sacuva objektivnost, dok je roditelj emotivno veyan ya SVOJE dete i cestone osetljiv za probleme druge dece dakle iskljucuje se bilo kakava objektivnost. Apsurd je da roditelj koji ima licni i emotivni motiv da prati razvoj svog deteta bojkotuje cas Odeljenske zajednice ili se oglusuje na poziv razrednog staresine da se otvoreno razgovara i resi problem a onda se licemerno odgovornost prebacuje na nastavnika. Ko ima i treba da ima veci motiv ali i odgovornost za dete nastavnik sa trideset ucenika u odeljenju ili rodotelj sa sopstvenim detetom?
mirjana
" odelenjske stareshine"???Od kad promena???To su bile i trebalo bi da ostanu "razredne stareshine"!!!Roditelji josh nisu shvatili koliko je njihova saradnja ,interes i podrshka vazna u uspehu razreda njihove dece!!!
Miodrag
Određeni razred u školi može imati i jedno odeljenje i više njih. Starešina (kako to vojnički zvuči) je odeljenjski, nije razredni. Poznat je i po tome što ga disciplinski gone i smanjuju mu platu ako neko od njegovih kolega iz Odeljenjskog veća nije obavio svoj deo posla (nije upisao naziv udžbenika, prosek pisanog zadatka, datum kontrolne vežbe, planiran i ostvaren broj časova u toku nastavne nedelje). Nastavi li se presipanje iz šupljeg u prazno, poslom odeljenjskog starešine baviće se samo onaj ko bude morao.
Препоручујем 4
Самерхил
immobil Занимљиво је да толико способни нисте савладали писање српским језиком/ћирилицом на рачунару ...
Препоручујем 0
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља