среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:14

Момак девојку залудео, а девојка њега опчинила

Рашчлањавање речи води ка бољем познавању језика
Аутор: Др Ненад Ивановић*уторак, 22.11.2016. у 15:05

Широј јавности мало је познато да је књижевник Јован Стерија Поповић (1806–1856), песник збирке „Даворје“ и писац позоришних комада „Тврдица“, „Покондирена тиква“ и других – био један од најзначајнијих теоретичара српске лексикографије у 19. веку. Захваљујући научном раду у овој области, Ј. С. Поповић се може сматрати зачетником савременог метода анализе значењски сродних речи (синонима) у српском језику.

Стеријино лексикографско дело везано је за Друштво српске словесности (данашњу Српску академију наука и уметности) које је основано 1841. године, а у периоду од 1844. до 1847. године Стерија је активно учествовао у стварању његовог филолошког програма. О томе највише података дају записници са седница Друштва (изд. Архива САНУ, 2011) одакле сазнајемо да се Стерија у то време активно бавио лексикографским пословима: израдом терминолошког речника, прикупљањем лексичке грађе из различитих крајева Србије, као и њеном стручном анализом и обрадом. У датом контексту, филолошки рад Ј. С. Поповића представљао је одговор на први задатак Друштва српске словесности, који је његовим Уставом из 1845. дефинисан као „ображавање Српскога језика и распрострањавање наука на Српском језику“.

Године 1847, у првој свесци Гласника Друштва српске словесности, Стерија је објавио већи број огледа и чланака посвећених научним и стручним питањима која су га окупирала у претходним годинама: обради термина (на„зивословних речи“), покрајинских и дијалекатских речи („српске речи пределне“) и др. Овим је, у идеји, започет рад на изради великог Речника књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности.

Од Стеријиних прилога у Гласнику највише пажње привлачи Покушеније смислосродног (синонимног) речника, оглед из лексикографске обраде синонима у српском језику. Покушеније почиње кратким предговором, у коме аутор образлаже свој приступ анализи синонимних речи:

Речи су знаци – пише Стерија – којима наша поњатија [појмове] изражавамо. Као што се поњатија развијају, тако се и речи плоде, и стално добијају у народу опредељеније. У сваком језику има речи, које се првим погледом чине, да су једнаке; али кад се дуже о њима мисли, примјечава се [опажа се] потајна нека разлика. Тако на пр. добити и примити чини се да значе једно исто, и опет, кад ји’ добро разгледимо, наћи ћемо черту неку, која ји’ по поњатијама одваја. За докучити ову разлику, морамо речи, тако рећи, цепати, означај сваке стално определити, предмете, на које се односе, добро свежбати; и то је задатак смислосродног речника. Оваково разчлењавање речи води нас к бољем познавању језика.

Овај предговор важан је не само за правилно тумачење Стеријиног приступа синонимији, већ и за разумевање односа српске филолошке науке у 19. веку према феномену значења речи у целини. Речи су зна„ци“ који стоје за по„њатија“ (појмове): развој појмова прати пло„ђење“ (умножавање) и опре„дељивање“ (значењско нијансирање) речи које их представљају. Суштина метода лексикографске анализе синонима садржана је у це„пању“ или опре„дељивању означаја речи“ како би се дошло до по„тајне разлике“ између појмова које те речи именују.

Практична разрада теоријских поставки из Предговора изведена је у описном делу Покушенија смислосродног речника. Прво што пада у очи јесте да овај део Покушенија подсећа на многе модерне речнике синонима. Речнички чланак је подељен на одреднички и описни део; у одредничком делу дат је синонимски низ (нпр. обманути, преварити, омести, завести, опчинити, залудети, надхитрити); док су у описном делу чланка изложене разлике у значењу и употреби између појединих речи у том низу.

Тако нпр. разлику између глагола обманути и преварити Стерија образлаже на следећи начин: обманути значи при„чинити, да ко узме неистину за истину“, док преварити значи при„чинити... да се ко у следству (резултату) обманут нађе“. Када некога обманемо, ми изричемо неистину која може бити и корисна и штетна по саговорника, а тезу да лаж може бити и добра Стерија потврђује следећим примером: ако некога обманемо да је лек који пије сладак, а лек је горак, он ће га попити а наша лаж ће му бити од користи. Са друге стране, код глагола преварити реч је искључиво о оном што је штетно по саговорника: преварио нас је онај ко нам је обећао да ће нам вратити дуг али то није учинио. Или: употреба глагола залудети, према Стерији, подразумева да неко остварује корист на рачун других посредством свог интелекта (као вештији или паметнији); док употреба глагола опчинити подразумева корист коју неко остварује на рачун других посредством својих дражи (као лепши или заноснији). Ову разлику Стерија поткрепљује језгровитим примером: Момак је девојку залудео; девојка је момка опчинила. Или: разлика између глагола испросити и искамчити је у томе што глагол испросити, својом употребом, подразумева јак емоционални ангажман молиоца у остваривању молбе (ис„просити штогод значи жалостиво и са сузама жељу испуњену видити“) – док, са друге стране, глагол искамчити подразумева ситуације у којима неко упорно понавља молбу што за последицу има њено испуњење, али и негативну реакцију мољеног: ис„камчити значи молбом толико досађивати, да се други најпосле и преко своје воље склонио (решио) жељу нам испунити, само да нас се опрости“.

Лексикографска обрада синонима у Покушенију смислосродног речника (од које је овде представљен само мали део) свестрана је, и у неку руку обједињује оно чиме се Ј. С. Поповић бавио у животу: правнички прецизну формулацију (по професији је био адвокат); филозофски продубљену анализу (Стерија се нарочито занимао за филозофију права, коју је током два семестра и предавао на Лицеју); и знање рођеног психолога о тананим нијансама употребе речи, неопходно да би се стварала врхунска књижевност.

У историји српске филологије Јован Стерија Поповић ће остати познат још по једној важној констатацији: да лексикографски рад (раш„члањавање речи“) води ка бољем познавању језика.     ¶

*Институт за српски језик САНУ


Коментари3
bab85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Sreten Bozic -Wongar
Zasto SANU nema nijednog clana od Srba iz Srpske diaspore. Preko 50% Srpskog zivlja je u diaspori ? Medju njima ima osoba koji su postigli isto ( ako ne i vise ) nego njihova braca u Beogradu.
Деда Груја
Докторе, придев (српски), ако није на почетку реченице, пише се малим почетним словом.
Препоручујем 2
Tomislav K
Vrlo interesantno. E sad- ovo što ću napisati je po sjećanju, pa možda u nečem griješim.. No, čini mi se da je Vuk Karadžić, u nekom razdoblju, a s promjenjivim rezultatima, kočio taj rad na srpskoj terminologiji. Znam da se Vuk obradovao Mažuranić-Užarevićevu rječniku iz 1842., no da je stalno prigovarao Steriji i ostalima. I u poznatom nazivoslovnom rječniku za pravnu terminologiju Monarhije iz 1853., Vuk je aktivan, no unekoliko skriven, sudionik hrvatskoga dijela, dok je srpski izradio Božidar Petranović po drugačijim načelima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља