четвртак, 29.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Да ли ће евро вредети 98 америчких центи

Инвеститори верују да Америка улази у период обнове и изградње, а Европа у сезону потпуно неизвесног политичког ремонта
Аутор: Тања Вујићсреда, 23.11.2016. у 08:30
(Фото Ројтерс)

Евро ће у следећих шест до 12 месеци вредети 98 америчких центи – та процена америчке Сити банке, објављена у „Волстрит џорналу”, подстакла је јуче најновију берзанску кладионицу о даљем кретању вредности водећих валута Запада након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД 8. новембра.

Године 1999, у време када је први пут пуштен у оптицај, евро је вредео 1,1789 америчких долара. Прошлог петка валута монетарне уније ЕУ мењала се за 1,0569 америчких долара, што је његова најнижа вредност у последњих 11 месеци. Истог дана амерички долар вредео је 101,48 јапанских јена – то јест – највише од марта 2003. године.

Америка је у изградњи, а Европа у разградњи? Неочекивани исход америчких председничких избора и сезона потпуно неизвесних референдума и избора у Европи од идућег месеца и током 2017. формирали су код инвеститора нову дилему о даљим изгледима за бизнис на две обале Атлантика.

Несигурни у разрешење загонетке, инвеститори су након првог шока Трамповим избором одлучили да заиграју на долар и посумњају у евро. Колико јуче долар је незнатно попустио с притиском на вредност јена, док је евро једва успео да се уздигне на 1,0598 долара.

Берзански спекуланти примећују да је новембарско проклизавање евра постојано.

Наиме, овог новембра валута еврозоне губи већ десетак дана заредом на вредности у односу на долар, у најдужем непрекинутом тренду од 1999. године.

Тим поводом на глобалним валутним берзама поново је (као и почетком 2015) актуелна кладионица – да ли ће и када америчка валута стићи европску.

На глобалној валутној осматрачници процена америчке Сити банке (98 центи за евро) за сада је усамљена, многи инвеститори сматрају да је паритет долар–евро „врло могућ”, док има и оних који отворено сумњају да ће залет долара – и врло могуће незгодне последице по америчке извознике – дуже потрајати.

Оштар раскорак монетарних политика америчке централне банке (познатије као Федералне резерве) и Европске централне банке – један је од кључних катализатора текућег ћудљивог кретања курса долара и евра, и истовремене плиме инвестиција на финансијском тржишту САД.

Тешко је наћи одговор на загонетку шта ће бити са заједничком валутом ако у Италији, Француској, Холандији и Немачкој на власт дођу евроскептичне партије

По најновијем, госпођа Џенет Јелен, председник Федерални резерви, уочи седнице Управног одбора централне банке САД почетком децембра, најављује – у складу са изборним становиштем Доналда Трампа – да је подизање референтне каматне стопе „ускоро врло могуће”. Са ове стране Атлантика, Марио Драги, председник Европске централне банке, уочи седнице Управног одбора ЕЦБ следећег месеца, наглашава да привредни раст еврозоне и ЕУ још није сасвим охрабрујући, те да највероватније нема места скором подизању каматних стопа – као знака поверења у нови привредни замајац.

Опрез ЕЦБ истовремено прати и загонетка коју инвеститорима не могу да одагнају ни та банка ни естаблишмент ЕУ у Бриселу. А то је: ако на референдуму у Италији идућег месеца и изборима у Француској, Холандији и Немачкој идуће године победе политичке опције које заговарају излазак из система евра, шта би могло да се деси са том заједницом држава и улагањима?

За брзопотезне улагаче далеко већи изазов од решавања политичких загонетки са ове стране Атлантика јесте могући нови баснословни бизнис у Америци, чију нужну реализацију није најавио Доналд Трамп, него још пролетос Америчко удружење грађевинских инжењера (АСЦЕ).

Наиме, уколико Америка до 2025. године не нађе 3,32 билиона долара за неопходне инвестиције у инфраструктури, лишиће БДП суме од око четири билиона долара због мањка продаје, раста трошкова и мањка прихода, процењује АСЦЕ. Ако не модернизује урушену путну привреду до 2025. године, Америка ће се истовремено лишити 2,5 милиона нових радних места. Најјача економија света по процени АСЦЕ има свесно запуштену инфраструктуру: колико лане САД су у јавне инвестиције уложиле само 610 милиона долара – најнижу суму у последњих 60 година, наводи британска штампа.

Глобални инвеститори знају да амерички бизнис – мимо Трампових обећања – одавно прижељкује велика улагања на домаћем терену. Зато долар за сада силовито јача.


Коментари10
5b49a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Panurgije
Amerika ce da troshi na infrastrukturu pare koje ce da zajmi od drugih, ali dolar raste u odnosu na sve druge valute i plemenite metale. Ekonomija Amerike ce da zzivne ako inflacija poraste i Fed podigne kamatne stope. Chudna neka svetska ekonomija. Na chemu li je bazirana pitam se?
Golden Standard
Svajcarska je bila poslednja drzava na svetu koja je napustila Zlatni standard 2000. Ni jedna drzava na svetu nema pokrice svoje valute u zlatu. Pored stotine razloga zasto, jedan je prilicno jednostavan - na planeti Zemlji nema dovoljno zlata da pokrije sve te valute. Sto se tice Amerike izaslisu iz recesije i prestali stampati pare jos pre 4 godine. Za izlazak is krize bile su dve opcije. Jedna je stednja sto je izabrala Evropa i jos je u recesiji ali stampanje para sto je izabrala Amerika i izvukla se iz krize. Istina sporo ali se izvukla. Nemogu svi stampati pare jer ih hiperinflacija moze unistiti. Amerika sebi moze priustiti taj luksuz je ima najjacu ekonomiju na svetu i kad tad se mora pokrenuti. U Decembru amerikanci ce ponovo dignuti Interes Rate sto ce opet ojacati dolar. Ne bojim se ja za Ameriku. Amerikanci znaju sta rade. A sta cemo mi?
Pera
Dolar ce porasti cim skoce kamate u Americi koje su dostigle istorijsko dno. Americi treba inflacija i cim to krene dolar skace. Ne samo da moze biti jednak sa Eurom,nego moze i da se vrati na 2:1 za dolar.
Boban Cvetkovic Nis
Unazad vec nekoliko godina vidi se plan bankarske svetske elite i njihov put ka globalizaciji sveta .On se sastoji u stelovanju cetiri glavnih valuta.U buducnosti treba ocekivati stagniranje evra,jacanje dolara,jacanje svajcerskog franka i dalji pad engleske funte.Sve ove valute,gledano kroz nas dinar trebaju se naci na ravni 125 do 135 din,odnosno trebaju da se ispeglaju i da vrede isto na bankarskom trzistu sa vrlo malim oscilacijama koje vise sluze za igru na berzi.Ide se ka tome znaci da budu uravnotezeni i isti i dolar i evro i funta i franak,i to je put koji u krajnjoj instanci sluzi za uvodjenje jedinstvene valute,elektronski novac i izbacivanje gotovine iz opticaja.Nema veze to sa nicim drugim,globalizacija zapada ide svojim tokom.Ono sto zabrinjava je da na kraju tog puta mora biti izazvan treci svetski rat sa velikim razaranjima da bi iz tog rata se rodio mir na temeljima novog svetskog poretka i davanja presudnog uticaja UN i formiranju svetske vladi.To je zavrsnica procesa.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Перча Контраш, запенили сте се од злурадости, мржње, али и тоталног незнања и писања неистине. Светска привреда је у много бољем стању од Вашег приказа. Да ли сте се мало запитали како стоји привреда у Србији ?
antifasista
Ne postoji svetska privreda uobrazena neznalico. Procitaj clanak. Postoji privreda Srbije, SAD, Svabalenda, Rusije. Ne postoji neka prosecna svetska privreda. Takodje, ti ne mozes nista da pomognes, vec se radi o istinskim merilima, pokazateljima.
Препоручујем 5
Перча Контраш
Можда светска привреда боље стоји, јер је свет велики и само неколико држава напредује. Америчка и европска је у рецесији, поготово ових првих, јер тек после устоличења Трампа за председника очекују раст привреде. Економски и банкарски суноврат започео је за време Регана, а максимум је достигао током Клинтонове и Бушове владавине. Могао би месечно да издвајаш 50-60% од прихода да им помогнеш, као што шиптари помажу "своју ствар" дајући 10% од прихода. Привреду у Србији су уништили отпораши, досманлије и петооктобарци, плаћени од тих истих американаца, којима за евро по комаду продаше неколико хиљада предузећа. Само квака на једним вратима у њима вреди више од једног долара, такви су то трговци народном имовином били. За продају остадоше само ЕПС и Телеком, а руси поштено платише 400 милиона евра зе НИС, губиташа од кога направише профитабилно предузеће. Амерчка привреда ће се опоравити производњом пегли и њиховом продајом на руско тржиште, јер руси не знају ни пеглу да направе.
Препоручујем 5
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља