субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Хришћанске цркве жигошу еколошке грехе

Васељенски патријарх Вартоломеј и папа Фрањо посебним порукама обратили су се учесницима 22. глобалне климатске конференције у Маракешу у којима позивају на хитно и свеобухватно решавање проблема заштите животне средине
Аутор: Јелена Чалијасреда, 23.11.2016. у 09:30
(Фото Ројтерс)

Уместо обраћања попут: „срећан рад и Бог вас благословио“, васељенски патријарх Вартоломеј упутио је опомињућу поруку учесницима 22. глобалне конференције о климатским променама у организацији Уједињених нација, недавно завршене у Маракешу.

У њој он упозорава да је крајње време да се суочимо са својим еколошким гресима, али и да је 22 године, колико се већ одржавају ове конференције о климатским променама, недопустиво дугачак период да се одговори на кризу животне средине.

Патријарх Вартоломеј, који је одавно прозван „зелени патријарх“, обраћајући се окупљенима у Маракешу, наводи да је од доношења конвенције у Рио де Жанеиру 1992. године, било много протокола, споразума који су резултирали бројним преговорима и одлукама, али, ипак, иако је пређен дуг пут, помака је било веома мало.

Уништавање природних ресурса је уско повезано са индивидуализмом, људском себичношћу, немаром не само пре ближњем свом, већ и према природи – Божјој творевини, како је апострофирају и васељенски патријарх Вартоломеј и папа Фрањо

„ Двадесет две године је срамно закашњење за владе које и даље спроводе исте политике, корпорације које настављају више да улажу у непоштено представљање себе као заштитника животне средине, него у конкретна решења и појединце који арогантно настављају са истим навикама. После 22 године, коначно је време за све нас да распознамо људска лица промењена еколошким гресима“, наводи се у поруци „зеленог патријарха“.

Климатској конференцији која је разматрала начине да пораст глобалне температуре буде мањи од два степена Целзијусова годишње, обратио се поруком и папа Фрањо. Поглавар свих католика, такође сматра да је деградација животне средине питање које се тиче свих нас и захтева глобални одговор и сарадњу како би смо очували наш заједнички дом. Подвлачећи да је у борби против климатских промена и глобалног сиромаштва солидарност једна од кључних речи, папа Фрањо наводи да проблем не може да буде сведен само на своју технолошку или економску димензију. „Неопходно је и праведно да се у обзир узме етички и друштвени аспект нове парадигме развоја и прогреса“.

Ставови које су изнела двојица верских поглавара у многоме су већ били разрађени у различитим црквеним документима. Питање заштите животне средине једно је од изазова који су хришћанским црквама донеле последње деценије 20. века. На њега оне већ имају у приличној мери изграђен одговор дефинисан кроз различита документа – нека од последњих донета су на веома високом нивоу што показује да одговор на ово питање за хришћанске цркве све више добија на значају. Тако је овог лета, Свети и велики сабор православне цркве на Криту, на којем је било окупљено десет од 14 аутокефалних цркава, међу којима и СПЦ, усвојен документ о Мисији православне цркве у савременом свету. Један део посвећен је и еколошкој кризи за коју се каже да ставља Цркви у дужност да учини све што је у њеној моћи да заштити Божју творевину од последица људске похлепе. Управо она води ка духовном осиромашењу људи, као и уништењу животне средине.

У свим православним црквама 1. септембра 1992. године први пут је служена новоуведена молитва за животну средину

Пре годину и по дана са великом пажњом у свету се читала и дискутовала енциклика папе Фрање „Хваљен буди“ (Laudato si). Енциклика, папино писмо, врста документа који има највећу снагу у Католичкој цркви и обавезујући карактер, имала је поднаслов „ „О бризи за наш заједнички дом”. У њој се снажно осуђује потрошачка култура, богаћење и убирање профита на рачун девастирања животне средине и беспоштедног угрожавања оних делова света у којима живе најсиромашнији. Свет се позива на брзу и заједничку глобалну акцију.

Већ ова два наведена документа довољан су показатељ да две цркве многе аспекте проблема заштите животне средине сагледавају готово истоветно. За њих је он уско повезан са индивидуализмом, људском себичношћу, немаром не само пре ближњем свом, већ и према природи – Божјој творевини, како је апострофирају и васељенски патријарх Вартоломеј и папа Фрањо. Нису потребни само протоколи, државни споразуми, неопходна је  „радикална реевалуација нашег погледа на свет, нови став човечанства према природи и ново разумевање тога како стичемо и користимо материјална добра“, како је то дефинисао патријарх Вартоломеј. Иначе, екологија и заштита животне средине у његовом су фокусу деценијама уназад. Само месец дана пошто је изабран за васељенског патријарха, 1991. године организовао је прву у низу конференција на ову тему. Сматра се и да је управо он први од верских поглавара који је угрожавање животне средине оценио као грех против Бога, човечанства и природе.

У складу са овим новим, еколошким ставовима, понешто је промењено и у црквеној пракси. Године 1992, у свим православним црквама 1. септембра први пут је служена новоуведена молитва за животну средину. Њу је установио васељенски патријарх Вартоломеј. Овај дан сваке године се на свеправославном нивоу обележава молитвено, као дан животне средине. Тој молитвено-еколошкој иницијативи овог септембра придружила се и Римокатоличка црква, показујући да се ради о једном од питања у којем две цркве могу и треба да наступају заједнички. Од недавно, унутар зидина Ватикана постоји „еколошко острво“ – посебан простор у којем се отпад одлаже на најефикаснији начин, у складу са најнапреднијим законским решењима и технолошким средствима. Иначе, рециклирање и коришћење посебних контејнера за различите врсте отпада у Ватикану се спроводи од 2008. године.


Коментари11
93311
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srba, Velika Britanija
Dakle papina 'енциклика' moze da ostane 'енциклика' ali Francisus je nekako postao 'Фрањo'. Ako poglavnik Klajn tako kaze, onda mora da je tako, na radost 'naobrazovane' Srbadije. Ne recikliramo plasticne flase, ali zato vrlo dobro recikliramo kroatizme.
Aleksandar
@Tanasije Pravoslavlje je izvorno hriscanstvo. Svako bira svoj put, da ostane u veri ili da se odvoji. Srbi nisu prodali veru za veceru kad je bilo najteze i ne treba to ni sada da urade ma koliko bilo tesko.
Препоручујем 1
Aleksandar
Pravoslavlje je izvorno hriscanstvo. Svako bira svoj put, da ostane u veri ili da se odvoji. Srbi nisu prodali veru za veceru kad je bilo najteze i ne treba to ni sada da urade ma koliko bilo tesko.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Спас
Ово саопштење требало би да буде уведено у сваку цркву и да се редовно чита као молитва. Само на такв начин је могуће утицати на људе да промене навике и начин мишљења. само човек на вишем степену савести може спасити природу.
Леон Давидович
Ако је планета Земља дело Творца онда они који уништавају природу уништавају дело Творца. Логичан је закључак да се Хришћанска црква томе супротставља. Ако се поштује дело Творца онда то значи чувати природу као заједничко станиште свих живих бића.На жалост егоизам и у овом случају побеђује и природа се немилосрдно уништава.
Asia
Kojestarija. Bogati se i dalje bogate, ekolozi rade kao cistaci deponija, ekonomisti i popovi vode ekologiju itd. Sve je naopako.
zoran stokic
A ko nam to kaže? U gradu Aleksandriji na području Egipta, nalazila se bibilioteka sa oko 1 milion papirusnih svitaka i bila je središte helenističke kulture i nauke. Sadržala je takoreći svo znanja antičkog sveta. Brojni svici rukopisa bili su pisani na gotovo svim tada poznatim jezicima grčki, latinski, aramejski, hebrejski, jezici naroda Mezopotamije, perzijski, arapski, pa i indijski. U biblioteci (Muzeju) se učila matematika, logika, astronomija, fizika, biologija, filologija, filozofija, teologija, istorija... Kada je hrišćanstvo postalo državna religija posle nekoliko godina u doba rimski cara Teodisija I 391. izvršen je DUHOVNI GEONOSID (koji danas sprovodi ID) spaljena je Aleksandriska bilioteka. Ali to nije sve, da bi se stvar zataškala, izmišljena je priča da su muslimani 642. (koji su te godine porazila vizantijsku vojsku u bici kod Heliopolisa) spalili biblioteku; premda mi danas znamo da od 4 veka biblioteka više nije postojala (posle hrišćanskog spaljivanja).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља