четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 23.11.2016. у 08:15 Чедомир Антић
ПОГЛЕДИ

Када су студенти марширали

Пре двадесет година, један уморни, остарели, подељени народ устао је у часу клонућа

На данашњи дан (22. новембра) пре двадесет година почео је један од најмасовнијих и најдуготрајнијих студентских бунтова у историји Европе. Током четири месеца рад Београдског и других државних универзитета у земљи (осим Приштинског) био је паралисан плебисцитарном вољом студената и већинском солидарношћу професора.

Један народ осуђен, изопштен и гоњен неправедношћу великих сила, утонуо у безнађе санкција, суровост тираније и одвратност рата, смогао је снаге да стане против власти која је погазила слободу и демократију. У часу када се Милошевићев режим по цену предаје Српске Крајине определио да легализује ратни профит и жртвује националну слободу зарад власти партије – један уморни, остарели, подељени народ устао је у часу клонућа.

Уз помоћ САД и ЕУ режим је организовао савезне и општинске изборе као фаворит. Променио је услове бирања у години избора. Поделио опозицију, запуштено и запостављено Косово и Метохију легализовао као резерват мртвих изборних душа из кога је жео 400.000–500.000 гласова непостојећих присталица. Упркос свему, након што је однео другу највећу победу у својој каријери, после другог круга општинских избора, Слободан Милошевић се суочио са уједињењем малих, гневних људи. Тада су у петини општина победили опозициони кандидати из коалиције „Заједно“. Реч је о четрдесет највећих градова и општина у земљи, у којима је живело две трећине становништва. Талас одушевљења захватио је оне који су слободу чекали од 1941, и друге изневерене и увређене ратом из 1991. или издајом 1995, па треће који нису гласали за СПС са жељом да социјалистички председник буде шеф групе милионера и отац српског скарфејса... Експлозија националног задовољства и пркоса изазвала је ужас у социјалистичкој и јуловској олигархији. Режимске судове су поплавиле жалбе режимских чланова изборних комисија који су само неколико дана раније потписали записнике. Као и у свим диктатурама и овде је опозиција оптужена да је фалсификовала изборе, грађани су позвани да излазе на изборе све док не победи пожељна страна. Три године раније тако је и Крајини наметано вођство да је одведе у пропаст.

Народ је широм Србије устао против ове неправде и током 88 дана протестовао мирно улицама наших градова. Трпео нападе полиције, одолео покушају режима да изазове грађански рат и коначно извојевао готово пуно признање своје изборне воље.

Народне демонстрације пратио је студентски протест. Током 119 дана београдски универзитети су стали. Протест је трајао свакодневно. Био је мирољубив, родољубив, одлучан... Иако је омогућена настава уколико присуствује макар пет студената по години, режим на већини факултета чак ни то није успео. На факултетима је трајао демократски живот, објављивано је на десетине новина и часописа, масовне протестне шетње биле су параде патриотизма, мира, духа... Остаће забележено да су студенти у десетинама хиљада дочекали 24. децембар 1996. и помогли да не дође до сукоба између 300.000 гневних Београђана и 50.000 са свих страна дошлих или доведених Милошевићевих присталица. Од 19. до 27. јануара 1997. полиција је покушала да трајно заустави студентски бунт. У Коларчевој улици седам дана и осам ноћи једни насупрот других стајали су полиција и хиљаде студената. Срби су извојевали хиљаде битака за слободу. Ови бескрвни Термопили били су заветни бој демократије. Напослетку пред патријархом, студентима и литијом од стотинак хиљада грађана која је прошла тим путем на Св. Саву, школску славу коју је власт те године била забранила у школама, кордони су се уклонили. Студенти су издржали напад полиције на Бранковом мосту, покушај упада на факултете и коначно дочекали признање народне воље, оставке ректора који је студенте назвао фашистима и студента проректора (зашлог у четврту деценију) који је пропустио да их заштити.

Из протеста је никла читава једна генерација научника, уметника, инжењера, чиновника... У једном тренутку после петог октобра двадесетак вођа протеста били су у владама, скупштини, на челу округа и општина... Поход НАТО-а против наше земље и општа корупција спречили су нову генерацију да боље и више допринесе. Данас нас памте више по од Сједињених Држава злоупотребљеном Отпору и касније неколико ситних али незаситих мушких политичких старлета.

Ипак, један завет је остао. Завет Отаџбине, слободе и демократије. Нушић је написао да је Отаџбина мисао и вера које су бесмртне. Пре двадесет година вера је за трен имала доказ, а мисао добила свој облик... Тако је било некада давно, тада је било, биће поново... Док буде српског народа.

Напредни клуб

 

Коментари45
92c9d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Antipropagandist
Ne znam da li je kolumnista istoričar,analitičar,akter ili propagandista a čini mi se da je najbliži ovom zadnjem.Da je i nepristrasni analitičar uočio bi da je levica nastupala u više kolona/pogrešno/DESNICA u jednoj koloni.Ovi poslednji došli su na vlast u mnogim sredinama a levica je imala više glasova ali podeljenih.REZULTATE takve pobede veoma"dobro" OSEĆAMO poBDP-u zaposlenosti,obrazovanju,zdravstvu,prihodima/sem novokapitalista/rasprodaji,zavisnosti od stranog kapitala,zapostavljenoj i uništenoj industriji.Ne manjkaju nam samozvani analitičari koje bi mogli po prekobrojnosti i izvoziti pa i istraživače javnog mnjenja čiji rezultati zavise od očekivanja naručilaca.
Ceda Velja
Treba uvesti odlikovanje "Studentska spomenica sa Zelenim vencem" za sve one koji su preziveli golgotu prelaska preko Terazija!
Nesa
Sve je tacno...samo nije naveo koliko je dolara isplaceno u kesu preko Americke Ambasade i USAID -a liderima protesta i liderima stranaka.Kad bi to objavio e onda bi to bilo super. Amerikanci imaju na wikiliksu objavljeno i stejt departmentu sve objavljeno , to je stavka u budzetu za promociju demokratije i ljudskih slododa....milioni dolara su dolazili svake godine a najvise 2000te iz Budimpeste.
Deda Djole
1996 godine, desetine hiljada ljudi su svakog dana izlazili, protestvovali. Sa balkona ih je pozdravljala stara teta Olga. A 5 oktobra 2000 je na ulicama Beograda bilo milion ljudi. Jos toliko ih je mozda bilo po drugim mestima Srbije. Srpskom narodu je bilo dosta Slobe, dosta Mire. Ja ne razumem da neko danas place za njima. Utrite suze, IDEMO DALJE !
Demos Cratein
Na desetogodišnjicu 5. oktobra gledao sam na B92 govor Miloševićev poslednji govor kao predsednika i sve je pogodio šta će nam se desiti ako ne odbranimo slobodu i nasednemo na propagandu DOS-a. Lepo nas je upozoravao ali mi nismo hteli da ga poslusamo i pobunimo se protiv izborne krađe. DOSOVCI su spalili glasačke listiće čim su provalili u Skupštinu da se izborna kradja ne bi mogla dokazati a koju su posle poharali. Fin neki svet je to bio.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља