Неизвесност која мучи целу планету у погледу економске политике нове америчке администрације Доналда Трампа, а која је највидљивија у јачању долара, стигла је и у Србију. Премијер је већ изјавио да му је то највећа ноћна мора, а несумњиво да ту исту мору дели и министар финансија. Јер, када расте америчка валута повећава се наш доларски дуг па скаче и укупни јавни дуг. Џаба штедња, мање плате и пензије, повољнији зајмови, само једна узлазна крива може да поремети постигнуте резултате јер јавни дуг, због кога је рађена фискална консолидација, поново рате. Економска слика Србије слика се тамнијим бојама, а проблем јавног дуга чини се тежим него што је био јуче или прекјуче.
Колики је наш јавни дуг? Према последњим подацима Министарства финансија на крају септембра износио је 70,8 одсто бруто домаћег производа (БДП). Много? Јесте много, али ипак мање него на крају 2015. године када је тај удео износио 74,7 одсто. Доларски дуг чини 33 одсто дуга, 40,8 одсто је онај у еврима, 21,4 одсто у динарима, док остатак чине остале валуте попут швајцарца.
Посматрајући суве економске податке јасно је да смо за девет месеци смањили дуг. Дубља анализа, међутим, показује, да је мањи дуг мање последица раздуживања, а много више пада долара. Подсећања ради, у априлу ове године наши званичници похвалили су се да је јавни дуг смањен током прва три месеца 2016. за 331 милион евра, са око 25,2 милијарде евра на крају прошле године, на 24,9 милијарди евра. Међутим, и сам министар финансија Душан Вујовић признао је да је дуг мањи због курса, односно јевтинијег долара.
Да ли сада постоји разлог за бригу или се и сада ради само о међувалутним односима, односно вештачком повећању дуга као што се у пролеће ове године радило о вештачком смањењу дуга?
Иван Николић, сарадник Економског института и члан Савета гувернера каже да је за три недеље раста долара у новембру наш јавни дуг повећан за око 350 милиона евра. Не ради се о новом задужењу, новим кредитима што је добро, већ о промени у књижењу, односно рачуноводственој категорији, јер се другачије књиже вредности узетих кредита.
– Ове године ми ћемо имати и номинално и релативно смањење јавног дуга у односу на БДП. То значи да ћемо, упркос јачању долара, задржати садашњи ниво јавног дуга – каже Николић објашњавајући да свако јачање долара значи већи јавни дуг који се у нашем случају исказује у еврима посматрано према БДП-у.
Он указује да је, посматрано у односу на исти период 2015. године, идентичан однос долара и евра. И у новембру прошле године било је најава да ће Америчке федералне резерве (ФЕД) у децембру престати с политиком јевтиних камата и почети да их повећавају што је за последицу имало јачање долара. Већ с почетком 2016. долар је почео да слаби па је и наш јавни дуг ишао у рикверц.
И овог новембра влада неизвесност у погледу децембарске ФЕД-ове одлуке о каматама која је додатно зачињена због неизвесности економске политике нове америчке администрације. Те најаве и очекивања допринели су да је долар ојачао. Николић сумња да ће после децембарске одлуке ФЕД-а долар наставити да јача и очекује да ће се однос долар евро упросечити на ниво из целе 2016. године.
– Задуживањем у доларима ми смо преузели двоструки валутни ризик, јер се динар управља према евру, а однос долар евро је без контроле с наше стране. Само на однос динар евро Народна банка може да утиче – каже Николић додајући да је добро што је нови доларски зајам од Уједињених Арапских Емирата добијен под повољнијим условима и омогућиће да се доспеле доларске обавезе финансирају под повољнијим условима.
По његовој оцени Управа за јавни дуг Министарства финансија требало би да размишља о дугорочној стратегији да се удео доларског дуга смањи, јер нас искуство учи о негативним последицама јачања долара. С друге стране није на одмет подсетити да је задуживање у доларима, уз високу камату, била изнуђена мера у кризним годинама када финансирање државе није имало другу алтернативу.
