субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:21

Српски језик је занемарен од основне школе до факултета

Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште
Аутор: Марина Вулићевићсреда, 23.11.2016. у 08:23
Градимир Аничић (Фото: Т. Јањић)

Стање језичке културе у Србији забрињавајуће је најпре због тога што је српском језику посвећен мали број часова, од основне школе до универзитета, у односу на учење страних језика. Због тога су многи факултетски образовани људи у Србији заправо функционално неписмени. Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште, због чега је потребно донети закон о употреби српског језика и писма, основати савет за језик и увести обавезу да новинске и издавачке куће поседују обавезне лекторске службе, закључено је на јучерашњој седници Националног савета за културу, посвећеној анализи стања српског језика у медијима.

Поред чланова Националног савета, којим је председавао Милета Продановић, разговору су присуствовали проф. др Милош Ковачевић, професор Филолошког факултета у Београду, проф. др Срето Танасић, потпредседник Одбора за стандардизацију српског језика, као и Јелена Пантић, лекторка у Радио-телевизији Србије и Градимир Аничић, главни лектор „Политике”. Састанку се придружио и министар Владан Вукосављевић који је нагласио да се акција „Негујмо српски језик” проширује на читаву Србију, да ће у наредној години у оквиру ове акције бити одржано 20 семинара о језичкој култури, а да ће у оквиру стратегије развоја културе бити размотрено и гашење лектората српског језика у свету, као и доследна примена закона о употреби српског језика и писма.

Професор Милош Ковачевић указао је на апсурд да језичка норма у ствари прати и стандардизује језичку праксу, говорни језик, због чега се ствара превелики број изузетака.

– Због тога је данас заправо немогуће бити писмен по Правопису српског језика због тога што нико не може да научи и примени тако велики број правила, приметио је Ковачевић, додајући:

– За разлику од школа у Србији, у Русији се матерњем језику посвећује чак дванаест часова недељно, а у Француској девет. У нашим гимназијама српски језик се недељно предаје у оквиру два часа, и то повезана са књижевношћу.

Истичући да је Одбор за стандардизацију српског језика стручно тело које обједињује све српске институције одговорне за статус српског језика, проф. др Срето Танасић је закључио да министарства културе, просвете и науке треба да преузму одговорну улогу и да се о језику брину заједно са тим институцијама, међу којима су и САНУ и њен Институт за језик и књижевност, катедре за српски језик универзитета у Србији, као и Матица српска.

Како је то бринути о језику у пракси посведочила је лекторка Јелена Пантић чији радни дан у Информативном програму РТС-а траје десет часова дневно, кроз консултације са водитељима, уредницима, дописницима и преводиоцима.

Едукација, имплементација, мониторинг, процесуирање, бизнис, менаџер, хармонизација, само су неки од страних израза који владају нашим јавним простором, а које је издвојио Градимир Аничић како би указао на утицај политичког говора на нашу свакодневицу.

– Замислите да кажемо да спроводимо договоре и да надгледамо рад политичара, уместо „мониторинга”. Да тужилаштва и судови истражују и суде, уместо што „процесуирају”, иронично је приметио Аничић, сведочећи о томе да се и лектори „Политике” свакодневно боре са „странпутицама” језика. 


Коментари37
a3dc4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић.
Готово да је немогуће ни много јача држава од наше да "брине" о српском језику на прави начин све док се српски језик тако (уникатно) нормира на двоструком изговору и двописму (правописно равноправни и писмо и параписмо – туђе писмо). То је изузетак који разбија српски народ и језички и национално. Све док се међу српским лингвистима не разбије погубност заснована на Новосадском договору о српскохрватском језику (1954) и док се не искоракне из тако наопако засноване норме у изговарању и писању језика Срба, српски језик ће бити угрожен, а српско писмо које је за Србе увек било изузетно важно, биће у затирању и коначно замено једним лоше састављеним писмом (хрватском абецедом). То је био нескривени план – да се српска ћирилица замени хрватском абецедом, и тога се српски лингвисти и данас у нормирању, нажалост, у потпуности придржавају. У таквој ситуацији са српским лингвистима и њиховим нормирањем језика, ни држава не може ништа корисно да учини за језик и писмо Срба.
miha bukovac
O JEZIKU ("O jeziku Rode da ti pojem") Jezik je organ al' isto i medij - jezikom se prenosi ono što vredi, ali se njime i obmana šalje - a njen je cilj da dopre što dalje. Jezik se govori, piše i čita jezikom se može svašta da pita i odgovor ispravan se dobiti može - ako se reči pravilno - slože. Za to jezike treba učiti pa makar se njima morao namučiti jer, "koliko znaš toliko vrediš" samo znanjem možeš svoj duh da središ. Nepoznat jezik jeste barijera jer, iza njega često nesporazum vreba pa, ako su tvoje namere čiste? - problem je kako razumeti - iste. Jezik je bogatstvo u izrazu reči da izrazi misao na način - naj preči. Neki sebe smatraju za "jezičke čistunce" - guše ga i sputaju mu razvojne vrhunce a on je slobodan i razvija se sam - njemu ne treba taj - jezički blam. On je k'o voda kad korito traži da istinu izrazi a ne laži - il' je k'o roba - da trgovac proda pa kupca da nađe - zvuči što slađe.
miha bukovac
Nije važan jezik kojim govoriš ako dijalogom u ničem ne sporiš, dobre misli povezuju ljude i one se samo na jezik prevdu, sporazum je tu - kad sve je u redu.
Препоручујем 2
Ferenc
Uvek sem se čudio, kako srbi bez problema i lako preuzimaju i koriste strane reči. Naši profesori su nas učili, da je mađarski jezik dovoljno bogat, ne mora da uzima reči ni od koga. Ako neko želi da govori lepo mađarski, izbegava korišćenje stranih reči. Verovatno i to je razlog , da svaki mađar razume tekstove napisane pre skoro hiljadu godina. Mislim da problem o čemu je reč u gornjem tekstu, nemoguće regulisati zakonskim propisima, jedini put je put obrazovanja.
Snežana
Zato što strane reči nisu bauk i ne treba ih izbegavati. Izbegavanje stranih reči može sao da škodi jeziku i nijedan jezike nije dovoljno bogat da mu ne trebaju strane reči. Mi doduše idemo u krajnost: mi koristimo tuđice preko mere, umesto svojih, postojećih reči koje imamo. Tuđice treba koristiti samo ako stvarno nema "domaćeg prevoda", npr. u nauci is sl, ali ne umesto domaćih reči. Za mene je takav govor odraz neobrazovanja i pomodarstva.
Препоручујем 7
Tomislav K
Ovo teško da je istina, bar doslovno. Ni biblijski hebrejski, koji je bio "zamrznut" toliko dugo, nije odmah razumljiv. Prava granica bi mogla biti oko 1500. ili 1600. Iz toga doba razumljivi su talijanski, francuski, engleski- uz malo napora. Ruski, to je već teže, a grčki jednostavno nije. Srpski je razumljiv, u nemaloj mjeri, u dopisima i poveljama iz doba oko 1250. do 1400. (v. na primjer izdanja filologa Ljubomira Stojanovića iz 1920-ih). Samo ga se teže čita zbog drugačijega pravopisa, a i to su kratki tekstovi, a ne nešto šire na čemu bi se dalje gradio jezik.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Joca Lingvista
Jezik koji mi danas nazivamo srpski je u stvari ruski jezik koji su tatarski Bugari preneli na Balkan u 6 veku. Dakle, vremenom izmenjen jezik, je sad od Rusa nazivan satrovacki ruski jezik. Zasto, sada ne treba puno da brinemo za taj jezik jer logicno nije srpski, vec je ruski jezik, koga je Vuk Karadzic doterivao.
Teodor Jovanović
Neka mi bude dozvoljeno, napisti. Naš, srpski čovek je toliko zanemarijo svoj jezi i kulturu, da mu je jezik postao, ne briga, govoreći "Nije važno što nepravilo govorim, važno je da se razmemo!" Jednom rečju strašno! Kakvi su to školski i kultuloroški programi, učili našeg čoveka!? Kao da je na delu, premanentno uništavanje srpskog naroda, njegovog jezika i kulture! Školstvo vodi računa o platama, ministarstva postoje samo da se stranački članovi, njihovi prijatelji i rođaci zaposle...., jezik, kultura, država, to im je 9 briga!!! Slabi roditelji i učitelji...
Случајни посматрач
Драга Мила, Овде, колико видим, није битно осврнути се на сопствену језичку културу све док имате шта (лоше) да кажете на рачун језика уопште, јавности, медија и, наравно, политичара. Даље примећујем да се критике на рачун лектора, наставника, универзитетских професора и проче пишу уз видно елементарно незнање основних језичких правила. Увек је лакше исправити друге него себе и ја се сада питам зашто не размишљамо у том смеру, за почетак. Када би свако кренуо од рада на себи, заједница би неминовно осетила бољитак. Али, авај... И зато, немојте трошити речи.
Препоручујем 4
Mila
Neka mi bude dozvoljeno napisati. Naš, srpski čovek, je toliko zanemario svoj jezik i kulturu, da mu je jezik postao nebriga, govoreći: "Nije važno što nepravilno govorim, važno je da se razumemo". Jednom rečju, strašno! Kakvi su to školski i kulturološki* programi učili našeg čoveka?! Kao da je na delu trajno uništavanje srpskog naroda, njegovog jezika i kulture! Školstvo vodi računa o platama, ministarstva postoje samo da se stranački članovi, njihovi prijatelji i rođaci zaposle... jezik, kultura, država, to im je 9. briga!!! Slabi roditelji i učitelji...
Препоручујем 13

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља