петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:16

Из шестог покушаја зграда Беобанке продата за 4,25 милиона евра

На лицитацији за објекат на Зеленом венцу изборило се предузеће „Штатверк”, пре десет дана са капиталом од сто динара уписано у Агенцији за привредне регистре
Аутор: Д. Алексић / Д. Мучибабићсреда, 23.11.2016. у 20:03
Зграда "Беобанке" на Зеленом венцу (Фото Р. Крстинић)

Тринаестоспратна зграда некадашње Беобанке и петоспратни објекат испред ње на Зеленом венцу су коначно продати и то из шестог покушаја. Здање ове угашене српске банке, за 4,25 милиона евра, милион више од почетне цене, купио је „Штатверк доо” из Београда, предузеће које је у Агенцији за привредне регистре уписано пре десет дана. За квадрате у центру града на лицитацији борили су се „Мултиинвест груп” и „Каролајн холдингс”.

Мираш Мирашевић, директор и власник „Штатверка”, компаније која се бави „консултантским активностима у вези с пословањем и осталим управљањем” како се и могло очекивати није желео да коментарише како ће искористити купљене квадрате.

На АПР-у се међу штурим подацима о овој фирми може пронаћи и тај да је уписани новчани капитал – 100 динара и да је осим Мирашевића, држављанина Хрватске, директор и Дарко Шараба.

Купац према плану генералне регулације, како је за наш лист навео главни градски урбаниста Милутин Фолић, објекат може да обнови у постојећим габаритима и да га претвори у хотел или пословну зграду.

– Ако жели да га поруши, за шта му је потребна сагласност градског Завода за заштиту споменика културе, и на његовом месту зида станове, мораће да изради план детаљне регулације и да тим документом докаже да то је могуће зидати на тој локацији – објашњава Фолић.

Која год била будућа намена овог објекта и земљишта на коме се он налази, купац ће морати да уложи огроман новац. Разлога за то је више. Један од главних је што конструкција објекта од 8.300 квадрата не задовољава сеизмичке прописе. Проблематична су и два последња спрата која су надограђена и због оштећења не могу се безбедно користити. Једна од основних мањкавости је што зграда нема подземну гаражу, већ само пет паркинг места.

Реконструкцију здања на углу улица Зелени венац и Царице Милице, у току које је и скинута фасада, започело је 2009. Министарство правде, тадашњи корисник зграде. У току обнове уклоњене су инсталације, преградни зидови, а када је на ред дошла фасада посао је привремено стопиран због тога што је требало уклонити азбест који се појавио у парапету, делу зида између пода и прозора. До тада се није знало да конструкција садржи азбестни цемент јер он није био заведен у пројектној документацији. Пре пола века, када је објекат грађен, употреба азбеста није се противила прописима, нити се знало да је он опасан за здравље, а у грађевинарству је забрањен тек осамдесетих година прошлог века.

Због свих ових недостатака на згради Беобанке Министарство правде, које је проценило да би демонтирање старе и постављање нове фасаде коштало 100 милиона динара, одустало је од намере да у њега усели Прекршајни суд у Београду, Виши прекршајни суд и Агенцију за борбу против корупције. Здање је 2012. године прешло у власништво града и процењено је да вреди око пет милиона евра. Тадашња власт дигла је руке од реконструкције, али објекат није оглашавала на продају. То је први пут учињено 2014. године када је почетна цена била 4,9 милиона евра. Она је непрестано снижавана, али интересената није било. У марту ове године нико се није јавио на позив за продају. Али, када је град летос изашао са понудом од 3,1 милион евра, догодило се изненађење. Рок за достављање понуда померен је до краја октобра јер се, уверавали су тада у Градској управи, појавило више потенцијалних купаца.

 

Расте поверење инвеститора

Градоначелник Синиша Мали је оценио да је продаја зграде Беобанке важна вест за Београд, будући да је та зграда деценијама представљала ругло у центру.

За њега је ова продаја још један доказ да је град успео да поврати поверење инвеститора.

– То је новац који иде у градски буџет. Разговори које смо водили током презентације зграде Беобанке подразумевали су и представљање пешачке зоне, пројекта „Београд на води”, метроа и других. Очекујем да ће инвеститор уплатити излицитирану цену и да ће ускоро показати пројекат – указао је Мали.

Каћа Лазаревић, власник агенције за некретнине, сагласна је да ова продаја показује да је престоница очигледно постала атрактивна дестинација за улагање, али сматра да се граду, овог пута, ипак посрећило.

– Зграда јесте на атрактивној локацији, али је огуљена, костур у који треба много уложити да би она добила на вредности. Успех јесте у томе да се данас нађе неко ко хоће да да толики новац – навела је Лазаревићева.

 

Здање овенчано Седмојулском наградом за архитектуру

Објекат Беобанке саграђен је 1960. године према пројекту архитекте Милице Штерић. Награђен је Седмојулском годишњом наградом за архитектуру. Зграда од 13 спратова изграђена је за потребе „Енергопројекта”, тадашњег власника, али касније је прешла у посед Беобанке. Од 2007. до 2012. године била је у власништву државе. Објекат се налази у оквиру целине „Стари Београд” која ужива статус претходне заштите.

 

Од југословенског сјаја до транзиционог суноврата

Беобанка чије је једно од најпрепознатљивијих здања била зграда на Зеленом венцу, уз Југобанку, Београдску банку и Инвестбанку некада је важила је за једну од четири најмоћније финансијске институције у земљи. Ове српске банке врата за клијенте затвориле су почетком 2002. Тада је Савет за санацију и ликвидацију банака предложио тадашњој Народној банци Југославије, чији је гувернер био Млађан Динкић, да отвори стечај над њима. Синдикалци из ових банака затражили су да се у њихове финансијске институције уведу експертски тимови који ће утврдити право стање у њима, а Јован Ранковић, савезни министар финансија, предложио је да Војислав Коштуница, председник СРЈ, стави вето на одлуку о гашењу. Све то било је без резултата. Како је Динкић тврдио, држава није имала 8,3 милијарде тадашњих немачких марака за њихов опоравак.

Последњих година у јавност је ипак изашло неколико економских експерата и поједини директори угашених банака који су напоменули да су четири банке морале да буду затворене како би држава отворила простор за иностране. Од њихових директора, према тим наводима, тражено је да у извештајима о пословању прикажу огромне губитке иако то није била реална ситуација. Стечајни поступак и даље траје.


Коментари21
a7cee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazni car SInisa Mali i Crnogorci
U obracunu sa crnogorskom mafijom, AV je pobedio. Miras sa Cetinje via Stutgart i Zagreb nam je kupio zgradu u centru Beograda koju nijedan Srbin nije "hteo." Moralo je tako biti, jer je jedan lazni car Sinisa Mali!
petar
samo uvezi azbesta, svi naucnici znaju ( sem oni koji kupuju doktorate ) od 1926 godine da je koban za zdravlje
Polka
Uvek nedostaje licna karta kupca. Kao i u svim dosadasnjim prodajama. Zato ce i ovde ostati sumnja da se radi o maskiranom, pokradenom, domacem kapitalu.
СЕНОВИЋ
Србија је окупирана 1948. За навек.
feliks56
Опет нека ујдурма актуелне градске власти на челу са Бонапартом С. Малим. Купац са почетним капиталом од једва једног евра купује здање за 4,25 милиона европских новчаних јединица?! Ко кога овде прави овцом? А што се костура зграде тиче то није рекордер. Зграда Дирекције Информбироа у Новом Београду (тачније тада у Земуну) почела је да се гради мало пре злогласне резолуције ИБ и сукоба са СССР. Када су наведени догађаји започели, градња је прекинута, а костур објекта је ту стајао скоро двадесет година. На иницијативу Б. Пешића, једног од најуспешнијих градоначелника Београда у периоду после II св. рата, извршена је пренамена и 1969. године у том објекту је заживео хотел "Југославија"...остало је историја.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља