недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Ужичка црква век старија него што се писало

Аутор: Бранко Пејовићсреда, 23.11.2016. у 20:05
Црква Светог Марка у Ужицу (Фото С. Јовичић)

Ужице –  Када је подигнута ужичка црква с дрвеним звоником посвећена Светом Марку, која је последњих година обновом засјала у пуном сјају? Да ли 1828. године, као што пише у старијим документима по забелешкама Феликса Каница, па и на званичној вишејезичној табли постављеној испред овог храма? Или век раније, 1721. године, како гласи усмено предање потврђено неким новијим аргументима?

О томе има различитих мишљења, којима се истраживањем објављеним у броју 39 „Ужичког зборника” позабавио теолог Александар Р. Јевтић. Он, најпре, наводи да је реч о нескладу у могућностима добијања одговора, те да 1721. година нити може бити научно оспорена, али ни чврсто документована.

– Са становишта историјских чињеница за годину настанка се узима 1828, у чему су основ забелешке из путописа Феликса Каница који је ту цркву посетио и записао да је она освећена 1828, па 1888. обновљена. Сви аутори који су прихватили ову годину као време настанка имају ово сведочанство као аргумент. С друге стране, усмено предање потврђено у документима новијег датума помиње 1721 – пише Јевтић.

Он уз анализу прилика с почетка 18. века подсећа да је турска власт после периода свог зулума над рајом обично давала права за обнову или подизање богомоља хришћанима. Тог столећа су подигнуте две цркве у близини, у Сечој Реци и Севојну, а Црква Светог Марка је вероватно млађа од њих, али припада овом добу. О томе посредно сведочи и књига „Самоуки рукопис” из 1911. аутора Миладина Радовића, који пише да је чуо од својих старих о страдању Шејха Мухамеда Ужичанина (реч је о времену пре 1750. године) због давања дозволе Србима да себи подигну богомољу у Ужицу.

– Теза о 1721. години као времену настанка цркве се заснива на два документа: први је Летопис црквене општине ужичке у коме се у краћем излагању о историјату помиње та година, а други је копија цртежа цркве који је нацртао Курт Бирбаум, сачувана у ужичком архиву, на чијој полеђини је као година градње записана 1721. Ту је и запис на антиминсу (платну за литургију) који се чува у ризници Цркве Светог Марка, на коме пише да га је освештао рашки митрополит Григорије 1710. године. Новоподигнутој цркви био је неопходан антиминс, а могла га је добити само од надлежног епископа – наводи Јевтић, помињући и претпоставку да је 1828. ова црква вероватно обновљена на темељима старије грађевине. Ту се уклапа изостанак историјских помена о храму у периоду од 1739. до 1828, можда и услед уништења ове цркве 1737. због подршке Срба Аустрији током аустријско-турског рата.

Да је 1721. година градње овог храма мишљења је и свештеник Милић Драговић, старешина Цркве Светог Марка, посебно заслужан за њену ововремену обнову. Како нам је рекао, на тако дугу старост указују не само усмена предања него и новија истраживања и у црквеној ризници сачувано литургијско платно из тог доба.


Коментари1
5e17c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zlatiborac
Sada je dajte Narodnom muzeju iz Uzica da je cuva i obnovi kao sto je ucinio i sa crkvom u sevojnu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља