четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:35

Подигнеш слушалицу и већ си дужан 16.200 динара

Приватна фирма Европски пословни регистар само на основу телефонског разговора нашој читатељки испоставила рачун за то што је обавештава о ЕУ конкурсима. – Формалноправно све је рађено по закону, јер је за настанак обавезе довољна и усмена сагласност
Аутор: Јасна Петровић / Јована Рабреновићсреда, 23.11.2016. у 22:00
(Илустрација Пиксaбеј)

 

Козметичарки М. Р. из Београда није ни на крај памети било, када се пре месец дана јавила на непознати број телефона, да ће је тај разговор коштати 16.200 динара. Не зато што је позив био из иностранства и што је дуго трајао, већ због чињенице да је пристала да остави своју мејл адресу на коју би јој особа с друге стране телефона проследила информацију о услугама које ова фирма нуди.

Из пристиглог мејла Марина је схватила да је реч о предузећу ЕУПР-Европски пословни регистар, које у Београду ради од октобра 2014. чији је директор и законски заступник, према подацима Агенције за привредне регистре, Матјаж Шишке из Словеније. Према ономе што се може наћи на интернету он је фризер, односно стилиста за косу. То нам је потврђено и у разговору са представником ове фирме.

Шта је ова фирма Марини наплатила? Предузеће потенцијалне клијенте обавештава о конкурсима за давање краткорочних кредита за подстицаје и унапређење пољопривреде, особама с инвалидитетом, за побољшање економског положаја жена, покретање бизниса... Претплата за ове услуге на годишњем нивоу износи 16.200 динара, а може да се плати у две рате.

Марина истиче да јој је овај позив скренуо пажњу због чињенице да је десетак дана раније код једне стране банке одбијена за кредит, па је помислила да би ово могла бити шанса за неку нову позајмицу. И да им је рекла да би јој одговарало да плати у две рате, али да мора о свему да размисли па ће се чути.

У међувремену је, каже, скоро заборавила на ову понуду, да би јој на адресу козметичког салона стигло обавештење из ЕУПР да по „основу постигнутог договора везано за плаћање насталих трошкова приликом реализације услуга, а у складу с претходно договореним плати 3.600 динара”.

У допису се још наводи да ће после намирења овог износа остатак рачуна бити сторниран од стране ЕУПР , те да након тога више неће имати никаквих дуговања.

Пошто се оглушила о овај допис, рачунајући да ни не зна практично с ким је разговарала, да никакав уговор није закључила, нити потписала, осим усменог разговора, није јој било схватљиво да неко уопште тражи да му плати 3.600 динара.

Већ јуче, Марина је, у шта је наш лист имао увид, добила опомену из исте фирме да увидом у постојећу документацију од 21. новембра није подмирила дугове у износу од 9.780 динара и да је моле да до 29. новембра плати доспеле обавезе.

Ситним словима на истој опомени стоји да код закашњења од дана валуте зарачунавају законску камату, као и да се рекламација прихвата у року од пет дана.

Нашој читатељки било је сумњиво како јој шаљу рачун без потписа и печата фирме, али на рачуну ситним словима пише да је рачун пуноважан без печата и потписа.
Упитани како налазе клијенте, по ком основу наплаћује слање мејлова за годину дана 16.200 динара и да ли је реч о превари како се на први поглед чини, Наташа Митић, из ЕУПР-а, за „Политику”, одговара, да преваре нема, и да фирма од 2014. по законима Србије легално послује у Београду. За њу није спорна ни усмена сагласност наше читатељке као основ за наплату потраживања и каже да могу да докажу њен пристанак, јер сваки телефонски разговор снимају о чему су сви потенцијални клијенти обавештени.

 – Ми не нудимо кредите, нити било какав новац. Само дајемо комплетне информације о тренутно расписаним и актуелним ЕУ конкурсима на које се корисник који пристане са нама да ради може пријавити. Наша обавеза је да клијента повежемо и да уз препоруку наше агенције што лакше дође до средстава ових ЕУ фондова, јер им се овако скраћује пут до новца који им је потребан по различитим основама, каже Митићева.

Она каже, да је наша читатељка прихватила позив и понуду да јој се мејлови шаљу, као и да је рекла да би јој одговарало да цео износ плати у две рате.

– Самим тим она је постала наш клијент. Пошто се није јавила у року од пет до осам дана да каже да је сарадња с нама не занима, како јој је наведено у допису, после чега би ми целу ствар стопирали, послата јој је прво уплатница на износ о 3.000 динара плус ПДВ, колико износе трошкови наше агенције, каже она.

Упитана који су то тачно трошкови, Митићева каже да су то опис пословања и делатности којом се клијент бави и да се све то преводи на енглески језик, што кошта. Штавише то су минимални трошкови.

На питање како је могуће да постоји облигациони однос, а да није склопљен, нити потписан било какав уговор две стране, Митићева објашњава, да с тим детаљима није упозната, али да је потврда свега снимљени телефонски разговор, који би им био доказ и случају да их неко незадовољан пријави полицији.

Митићева, каже, да је рад овог предузећа јаван, да су све информације доступне на сајту, да су у више наврата организовали округле столове у банкама у Београду и да немају никаквих проблема у раду.

Према доступним подацима на АПР ова фирма је у 2015. години имала добит од 802.000 динара, а у текућој години скоро 93 милиона динара прихода.

Да за облигациони однос није обавезан потпис две стране, како се уобичајено мисли, потврђује и члан 26 Закона о облигационим односима који каже да је „уговор закључен кад су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора”.

Истовремено члан 28 истог закона прописује да се воља за закључење уговора може изјавити речима, уобичајеним знацима, или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном постојању, с тим што изјава воље мора бити учињена слободно и озбиљно.

Према члану 37 истог закона, понуда обавезује уколико је у њој одређен рок за њено прихватање до истека тог рока. Ако је понудилац у писму или телеграму одредио рок за прихватање, сматраће се да је тај рок почео тећи од датума означеног у писму, односно од дана кад је телеграм предат пошти.

У случају да писмо није датирано, рок за прихватање понуде тече од дана кад је писмо предато пошти, прописао је законодавац.

Шта је наравоученије овог текста?

Када вам неко нешто нуди телефоном, а сви смо били у прилици да нас затрпавају разноразним понудама о бесплатним путовањима, лекарским прегледима и вечерама, реците јасно и гласно: Не, хвала.

Јер, само једно нећкање може скупо да вас кошта.


Коментари55
f82b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. pravnik
Za zaključenje ugovora je potrebna saglasnost volja oko bitnih elemenata ugovora. Cena je, između ostalog, bitan element ugovora, tj. potrebno je da je osoba pristala na tu cenu, što je u ovom slučaju moguće samo ako je cena bila navedena u telefonskom razgovoru. Dalje, ukoliko jedna strana (osoba iz teksta) nije bila svesna da se usluga naplaćuje, onda nema ni saglasnosti volja, te ugovor nije ni zaključen. Član 37. Zakona o obligacionim odnosima, naveden u tekstu, se odnosi na ponuđača, tj. ponuda obavezuje ponuđača, a ne ponuđenog. Ćutanje se ne smatra prihvatanjem ponude (od čega postoje izuzeci, ali koji su praktično nebitni za čitaoce). Dakle, prema svemu navedenom u tekstu, osoba iz teksta ne duguje navedenoj firmi po osnovu ugovornog odnosa. S druge strane, dosta toga zavisi i od toga kako je stvarno tekao razgovor, kao i od detalja koje je, eventualno, osoba iz teksta prećutala, te stvarna situacija može biti drugačija.
Simon
Budite narocito oprezni sa firmama Nemacke. Ovo je njihov metod i oni su ga smestili. Sreca je da deluju na nemackom govornom podrucju pa su direktno pogodjeni Austrija i Svajcarska. Nikako ne dajte brojeve ziro racuna jer je to po zakonu o bankarstvu u EU isto pravno dozvoljeno da sa jednim DA mogu da vam skidaju mesecno sa racuna odredjenu sumu novca. I raspitajte se da li u Srbiji postoji mogucnost da sve sto sami platite ili vam se skine sa ziro racuna u banci u roku od 42 dana od skidanja/prebacivanja mozete da vratite nazad samo da odete u banku i podnesete zahtev sluzbeniku na salteru banke. Tu je isto zakon Eu i to je recmo dobra stvar da se zastiti pogodjena osoba. Pozdrav iz EU.
Marko NS
Ako je ovo tako, zašto policija ili ko već ne stane na rep ovoj prevarantskoj firmi? Oštećuju se građani, a teško da se svi o svemu mogu informisati, pogotovo što ovi smradovi anonimni poziv koriste da pritiskaju i obavezuju građane da im plate maglu. Sramota što je ovo opšte poznato, nije sakncionisano, a za Šiškom nije raspisana poternica. Žalosno.
Zakon
@Gradimir: Slažem se da je Zakon problematičan. Slažem se da mnogi Zakoni i uredbe nisu u skladu sa Ustavom što je još veći problem. Ali ono što pokušavam da kažem je da ljudi ne znaju stvari koje bi trebalo da znaju. Primer, zaprepašćujuće je koliko ljudi ne zna da Hitna pomoć, sa upaljenom rotacijom, mora da stane na crveno svetlo, po Zakonu. Naravno da, u praksi, Hitna prođe na crveno i niko ne pravi problem zbog toga, ali ako se desi udes zbog toga, na sudu bi vozač Hitne bio proglašen krivim, a ljudi (čitaoci novina) zbunjeni. Zašto? Zato što ne čitaju Zakon nego misle da je nešto ispravno samo zato što im njihovo iskustvo tako kaže. Zato su plaćali pretplatu za RTS iako po Zaklonu NISU NIKADA bili u obavezi da je plaćaju, pa su se osetili prevarenim, iako su sami krivi, jer nisu čitali Zakon, nego su verovali u ono što im RTS kaže. To je poenta koju pokušavam da kažem... Što se Amerike tiče, bilo bi super kada bi sudstvo u Srbiji radilo kao tamo. Iskreno, sumnjam da će ikada...
Propalica
Nemam primedbi,samo da dodam to usmeno,kako to neko na rec moze da blokira racun? Stvarno da to neko uradi a desava se u USA zatvorili bi banku na osnovu zakona tj pismeno.
Препоручујем 10
Aleksandar
I mene su zvali ovi prevaranti. Izgleda da podatke vade iz baze sa APR

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља