понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.11.2016. у 09:05 Ана Тасић
ПОЗОРИШНА КРИТИКА

У оковима патријархата

Представе „Под жрвњем”, Драгослав Ненадић/Егон Савин, Југословенско драмско позориште, и „Народна драма”, Олга Димитријевић/Бојана Лазић, Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”
Сцена из представе „Народна драма” (Фото: НП у Београду)

Представа  „Под жрвњем” Драгослава Ненадића (1908) је троделна друштвена драма која исписује беду живота на периферији, у сродству са социјалним реализмом друштвеног дна пишчевог савременика Максима Горког. У различитим ситуацијама се ту огледа безграничност борбе за преживљавање ликова паћеника, измрцварених бедом и отераних у крађу, алкохолизам, бракове из интереса.

У представи редитеља Егона Савина гледаоци седе на сцени, са три стране опкољавају извођаче, што је функционалан избор јер појачава наш доживљај, упадљиву снагу игре глумаца који стварају и по неколико улога, у појединачним деловима триптиха. Њихова психолошки деликатно извајана игра је највећа вредност ове представе, децентне и коректне, али без јачег сценског узбуђења. Борис Исаковић је посебно сугестиван као потрошени алкохоличар Стеван, и као Тодор код кога су ипак опстале мрвице части и отпора према криминалу. Анита Манчић је продорна као трпељива Тода и Катарина која гура рођаку Олгу (Милица Гојковић) у нежељени брак. Јелена Петровић је пргава, ватрена Стана, Ненад Јездић је набусити муфљуз Илија Ивковић, Марко Јанкетић је дрчни Младен, киван због удављености у беду. Небојша Миловановић игра Ђорђа који у том суморно офуцаном свету романтичарски воли, још се нада могућности љубави.

Дух старине и одрпанлука маркантно изражавају сценографија (Весна Поповић) и костим (Бојана Никитовић). У позадини централног простора обликованог од дрвета пројектују се црно-беле или сепија фотографије урушених зграда, угледних фасада, ентеријера. Ове пројекције можда и нису биле неопходне зато што не доносе битније надграђујуће значење, углавном представљају само илустрацију радње, при чему помало одвлаче пажњу од сјајне игре глумаца.

Тема нежељених бракова једна је од централних и у представи „Народна драма”, насталој према тексту Олге Димитријевић, у врло особеној режији Бојане Лазић. На позорници је изграђена необично апсурдна, стилизовано-иронична, поетска атмосфера, у комбинацији изузетне ликовности, уживо певаних песама Шемсе, Ане Бекуте, Хасана Дудића и других народњака, снимљених видео материјала у којима учествују Нела Михаиловић (Савка) и Александар Ђурица (Зоран) и, наравно, потпуно предане игре ансамбла. На почетку је сцена прекривена стабљикама кукуруза, одакле актери извирују шуштећи, изнад су закачени ТВ екран и светлећи месец, док је са леве стране стационирана једна свиња подигнуте главе. Њу ће, како радња одмиче, у небо однети летећи тањир, што тумачимо као ознаку кулминације истресених апсурда патријархата. У тренутку када протагонисткиње одлуче да изгазе ригидне друштвене конвенције, да побегну из пакла малограђанских окова, кукурузне усеве на сцени преклапа стилизована кућа пуна шарених балона, поетско-симболички јак знак њихових освојених слобода. Балони ће се постепено осипати, у корак са осипањем илузија о вечној љубави одбеглих љубавница, што је и визуално заводљив одраз бродолома једне љубави и могућих последица достигнутих слобода (сценограф Зорана Петров).

Сена Ђоровић у појединим сценама у буквалном смислу речи одузима дах убедљивошћу наступа којим исказује непоколебљиву чврстину, али и крхкост Бранке, посебно снажно изражену након што је Анка (Ана Мандић) напусти. Анастасиа Мандић одлучно игра Анкину мајку Јелицу, наметљиво брижну, помало карикатуралну, чиме се дискретно критички разобличавају назадна друштвена очекивања. Слободан Бештић је такође изузетан као Поп Драган, Анкин отац, крут и уштогљен на дужности, а разуларен током баханалија нежељене свадбе Анке и Милана (Иван Марковић). Ту се уз разиграно коло и жмиркање неонских светала провиде малограђанске лажи, назире се трагичан исход наметнутих брачних окова. Сценски је ефектан и хор Анкиних другарица, три девојке обучене исто као она (костимограф Марина Вукасовић Меденица), које невербално коментаришу Анкине поступке, ојачавајући и на тај начин поетске слојеве игре (Нина Нешковић, Милица Сужњевић, Мина Обрадовић).

Представа „Народна драма” је храбар искорак за Народно позориште, имајући у виду експлицитно бављење темом истополне љубави. Друго, много важније, тема је само полазиште за аутентично сценски размаштану игру о неспутаном изражавању љубави и слободе, у оквирима назадних обичаја средине која се гнуша сваког индивидуализма.

Коментари20
3c6dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

deo demosa
Meni se predstava mnogo dopala. Pogotovo su mi se dopale tri devojke koje su predstavljale, po meni, alter-ego glavne junakinje i nemo pokazivale njena unutrašnja stanja. Fantastična priča, odlična scenografija, i kostimi. Odlična gluma i odlična režija Bojane Lazić, koja svojim rafinmanom odskače od svakodnevnog i dopadljivog, bez želje da se prikloni krugodvojkovnom establišmentu. Narodna drama u Narodnom pozorištu prikazuje činjenicu da je narodna muzika itekako utelovljena u srpski etos. Nisam gledao predstavu u Vranju, tako da sam u prednosti u odnosu na osobe koje je jesu gledale. Sve najbolje svima u predstavi!
deo demosa
Izvinjavam se. Moram još da dodam da je originalna muzika koju je komponovao Vladimir Pejković takođe vredna pomena.
Young Pope
Mrzis ono cega se plasis.
Samo primecujem
Jasno nam je da Vam se nije dopalo. I da ste prozvali sve koji su "krivi". Ali, primecujem i da ste vrlo ostrasceni i da stalno spominjete sujete autorki i autora... Mozda malo i Vasu da preispitate... Kao citalac, osecam jaku dozu besa sto mogu da protumacim samo kao Vasu licnu zavist ili licni interes da opljunete celu ekipu. Kako god, zelim Vam pno srece. Sto se tice mog utiska o predstavi, jako mi se dopala bas ta hrabrost (izbor teme, estetika, ritam, nedodvoravanje publici, pozorisni jezik, muzika koja me je docekala kada sam usao u salu)... I budimo iskreni do kraja jer gledali smo isto izvodjenje. Iako je sala bila poluprazna, aplauz je bio snazan i emotivan....
Marko Petrovic
Predstava je definitivno postigla cilj probudila gledaoce izazvala polemike. To je uspeh cele ekipe.Bravo. gdine Mario sto se tice glumaca svi su odlicni izvrsavaju besprekorno tacno sa merom rediteljske zadatke. O Seni kao glumici ne treba pricati jedna od najboljih koje imamo samo nepoznavalac pozorista moze reci da je losa ili neko ko bi zeleo postati ona a nedostizna mu je. kad budes znao da je Izbiracica groteska bice ti jasnije. a ti probaj da pomeris gornju vilicu, ako uspes...super
ksilaks
Dramaturg predstave koji pozorisne blogere naziva bolesnicima i pacijentima nije ni duhovit ni tacan a ni lepo vaspitan. Vi imate pravo da branite predstavu za koju se nadam da ce imati onoliko publike koliko i za sluzuje. Pa ako zasluzuje punu salu nek tako i bude. Omalovazavanjem mog stava vi potvrdjujete ono sto je uporno govorim sujeta da se prihvati da se nekome predstava nije dopala i sta se nije dopalo. A glumci i reziserka su se i te kako oglasili.
Прикажи још одговора
ksilaks- ivana stankovic
Ima mnogo hrabrijih predstava nego sto je " Narodna drama" koju je btw postavilo i pozoriste iz Vranja, pa ne znam.o kom hrabrom iskoraku Ana pise. Predstava ima dobrih elemenata kao sto je izbor urbane Ane Mandic ko predstavlja nekog ko iskace iz sredine u kojoj zivi tj sela, stabljikama kukuruza kao simbol sela.. ali problem je sto se oni ne vide kod svega onog sto je ovde lose. Losa je ideja da se tri devojke koliko god vizuelno atraktivne bile smeju i smetaju pracenju radnje u zavrsnoj sceni, narodnjaci ispali iz konteksta onog sto inicijalno treba da predstave a iskasapljenom scenariju i tek da ti muka pripadne. Svinja i leteci tanjir koliko god sujeta rediteljke ne dozvoljava da shvati da je besmislena. Mogu da se busaju i Bojana i Slobodan i da ih Zeljko brami ali predstava na trecoj reprizi ima polupraznu salu a predstava se ne pravi za rodjake i prijatelje vec za publiku. Kriticarima fali dostojanstven recnik na faceboku a kod kreatora predstave prsti sve od sujete.
ksilaks
Sala slavije nije puna a sala narodnog jeste kad su u pitanju jako dobre predstave. Bez vredjanja molim jer ja imam pravo na svoj ukus i meni se ovo nije dopalo. Sala na trecem.izvodjenju jeste bila poluprazna i to govori nesto jer kaosto rekoh ne pravi se predstava za prijatelje i rodjake. Sujeta je mnogo gadna jer kad je imate mislite da sve sto radite je najbolje i prostora za usavrsavanje nema. Kritika sluzi da se i vi zamislite imajte makar malo taj profesionalni skepticizam. Pogledajte idejno resenje scene u Ivanovom.pa ce vam se samo reci gde je mera dobrog ukusa. Polemisete sa nekim ko je odgledao stotine i stotine predstava i zna sta mu se ne svidja i zasto. Mozda se ovo nekom drugom dopadne meni se ne dopada. Olga je dobro citanje teksta dobila u VR izvodjenju sa Snezom kao rediteljem. I ako mi se ne svidja nacin na koji je Glovacki dala komentar, svaka joj je bila na mestu.
iz narodnog pozorista
Ana nije slucajno pomenula hrabrost Narodnog pozorista jer za beogradsko Narodno pozoriste postavljanje LBGT tematike jeste hrabro, ako ne znate, nemojte napamet da pisete. Da ne ulazim u ostale komentare, posebno ovaj da je sala poluprazna, to nista ne govori o kvalitetu predstave. Idite u pozoriste Slavija onda, tamo je sala uvek puna!
Прикажи још одговора
Alan Ford
Ana, čoveče šta ti bi. Bolje je ne pisati nego se ovako uzdrzavati i prenemagati.
Milena Perovic
Kakvo uzdrzavanje? Meni je sasvim iz teksta jasan stav autorke prema predstavama.
Luka Jovanovic
Svi znamo ko nam piseeeeee

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља