четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:17

Друштво је у кризи када је култура у кризи

На научном скупу у САНУ разговарало се о питањима културне политике, културних институција и културне баштине
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 24.11.2016. у 15:31
Културу чине генерације људског духа и њу мора да стиче свако покољење изнова (Фото Танјуг)

У Српској академији наука и уметности, на научно-стручном скупу под називом „Култура: основа државног и националног идентитета”, који траје и данас, данас се кроз неколико тема разговарало о стратешким правцима развоја Србије у 21. веку, са акцентом на питања културне политике, културних институција и културне баштине.

– Мото овог састанка јесте неслагање без љутње. Желели смо озбиљност и компетентност под сенком обавезне различитости. Симпатична је констатација да је и за појам слободе, не само дијалога, потребан онај други. Сами не можемо достићи слободу – рекао је Владимир Костић, председник САНУ, додајући да је један од циљева конференције да особе укључене у процес културе трајније буду у вези са САНУ.

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, истакао је:

– Култура преживљава друштвене, економске, идеолошке преокрете у друштву само ако има језгро. Зато нам је потребна стратегија развоја. На одговорним местима у институцијама културе треба афирмисати стручне и образоване људе. Србија капацитет има, али је вишедеценијска пракса афирмисала принцип политичко-партијског кадровања.

Говорећи о системским изазовима културе у нашој земљи, уредник издавачке куће „Градац” Бранко Кукић је приметио да је друштво у кризи онда када је култура у кризи, да је приметна криза целог света, а да је специфичност наше земље у томе што су евидентни незнање и неуспешност у примени базичних културних правила и проналажењу правих смерница, па нам је култура у несагласју између високе продукције и треша.

– Овде се увек полазило од мноштва и гомиле, а то је популистички приступ који је у тесној вези са политиком и идеологијом. У библиотекама би требало да постоје књиге које чита чак и само један човек. Јер, како знамо да баш тај један није генијалац којем ће та књига да отвори врата ка неком новом научном сазнању. Из недостатка визија рађа се вишак хаоса – додао је Кукић.

Бавећи се Законом о култури и осталим актима који посредно утичу на област културе, Горица Мојовић је оценила да и једни и други гуше културу и да јој уопште не помажу. У том смислу, поменула је посебно неколико закона, међу њима Закон о јавним набавкама, Закон о буџету, Закон о раду, Закон о ауторским и сродним правима…

– Кровни закон о култури из 2009. није идеалан али није био ни толико лош. Међутим, његове измене и допуне, које су донете почетком ове године, погоршале су стање и унеле додатну конфузију. Уз то, и оне одредбе које су ваљане се у великој мери не поштују и не примењују, а што је још горе за то нико не сноси одговорност. Стиче се утисак да су закони коју одређују ову област закони другог реда. Предлажем да се донесе нови, свеобухватни закон о култури али након озбиљне јавне расправе, а не као што је то била претходна, као и да се што пре промене чланови других закона који се тичу културе – објаснила је Горица Мојовић. Предложила је успостављање новог начина финансирања културе у којем би незаобилазан део била издвајања из државног буџета, али и формирање посебног националног фонда који би се пунио издвајањима на основу такси, игара на срећу…

„Било би неопходно увести и пореске олакшице за улагања у културу и подстицати јавна, приватна партнерства”, истакла је Горица Мојовић.

Ивана Стефановић била је на становишту да Србија нема ни пречишћену културну политику, а и стратегију, али је додала да је добро што је Министарство културе почело рад на њеном осмишљавању. Посебан проблем видела је у томе што менаџмент у култури не функционише будући да они који су се за то школовали обично нису на челу институција.

– Једна од многих крупних грешака у Закону о култури јесте питање установе од националног значаја. У једном тренутку је комисија Министарства културе, у сарадњи са Националним саветом, именовала 64 установе као оне које имају тај статус. Само неколико месеци касније Скупштина је донела закон у којем је цео тај став избрисан. Матица српска или Народно позориште јесу још увек установе од националног значаја јер је то непорециво, али какав је то закон који не одражава ни тај минимум да им се то призна – закључила је Ивана Стефановић.


Коментари21
c3dec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Fingirana kriza
Kultura je u krizi jer je jedni te isti vode decenijama, i govore da je u krizi.
dragan v.m.
tzv. kulturna elita se uplasila gubitka privilegija, pa pod kisobran sanu. a o slucaju medenica da ne govorim.bruka i sramota.
Sumnjivo lice
A gde su na Skupu uvazena imena: Ratko Bozovic, Branimir Stojkovic, i dr. Ta imena su dala veliki doprinos ovoj kulturi, a nema ih na spisku "podobnih"?
pesmarica
u krizi je sanu, oni vise nisu naucna nego politicka institucija, ovo je bio vise politicki nego naucni skup, cast malobrojnim izuzecima
Dr Sreten Bozic -Wongar
Preko 50% Srpskog naroda zivi i radi u diaspori. Nijedan od njih nije clan SANU .To je radan narod u svim profesialnim dostignucima po svetstom standardu . Bez njihovog financistog doprnosa drzava bi davno pala pod stecaj. Zasto se SANU tako ponasa prema sopstvenom narodu? Da je ziv Tesla ni on ne bi bio u SANU.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља