среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:35

Без страних студената, Србије нема на академској мапи

Наша земља не издаје студентске визе, држава даје мали број стипендија иностраним академцима, проблем је и њихов смештај, наставници избегавају да држе курсеве на енглеском, информације на сајтовима факултета углавном су само на српском језику…
Аутор: Сандра Гуцијансубота, 26.11.2016. у 07:55
(Фото Д. Жарковић)

Реалност је да Србија није у видокругу студената из других земаља. На Универзитету у Београду, који је највећи и најстарији, странаца има само пет одсто, од којих је половина из земаља бивше СФРЈ. Како би српски универзитети постали видљивији у европском академском простору, почели да привлаче већи број страних студената, пројеката и споразума, сви државни универзитети у Србији и један приватни усвојили су стратегије интернационализације, а до Нове године требало би да буде усвојена и Национална стратегија интернационализације високог образовања.

– Ово је прилика да сви изађемо на црту и видимо тачно какви смо и како можемо боље да радимо. Да бисмо се изједначили са другим земљама, неопходна је и помоћ државе – да издејствујемо увођење студентских виза, да се реши проблем смештаја за странце, да факултети понуде већи број програма на страним језицима, да привучемо и наставнике из других земаља – рекла је проректорка Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић. Она је додала и да је чињеница да наша циљна група нису студенти из Западне Европе, а као добар пример оних који гледају мало даље навела је Факултет безбедности који је први у Србији израдио верзију свог сајта на кинеском језику (уз српску, руску и енглеску варијанту).

Ово су само неки од података који су се јуче чули у Клубу посланика, на семинару поводом завршетка ЕУ пројеката ФУСЕ (ефикаснији рад студентских служби, обука наставног и ненаставног особља...) и СИПУС (унапређење законодавног оквира, израда стратегија и стандарда за интернационализацију). Скуп је одржан под називом „Интернационализација у високом образовању – где смо и где желимо да будемо”.

Састанку у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја присуствовали су ректори, декани, професори, страни партнери који су учествовали на пројектима, а чула се и искуства на ову тему универзитета из Лондона, Кракова и Малаге.

За ове три године, колико је трајао рад на пројектима чији су носиоци били универзитети у Новом Саду и Нишу, детаљно су анализирани сви универзитети – од рада њихових служби, преко сајтова, понуде програма на страним језицима до документације која се издаје страним студентима. Организовано је мноштво посета и радионица универзитетима који су решили проблем интернационализације, урађени су предлози за измену националне регулативе…

– Србија сваке године губи око 30.000 становника, што због ниског наталитета, што због миграција. Нови Сад празни Војводину, а Београд Србију. Универзитет у Печују је такође због миграција и пада наталитета са 28.000 студената спао на 18.000 и спас је потражио у интернационализацији. То је трансформисао читав град, а годишње се у буџет Печуја улије 20 милиона долара – навео је проф. др Павле Секеруш, доскорашњи проректор Универзитета у Новом Саду.

Проф. Секеруш је говорио и како су неке од „наших” проблема решиле друге државе: или су ангажовале стране агенције за привлачење страних студената (Печуј) или универзитети оснивају своја представништва у Кини, Индији, Пакистану (Универзитет у Грацу).

– Држава нема пара и не можемо очекивати од Министарства просвете да реши проблем смештаја страних студената, а не знам зашто универзитети одбијају да се повежу са приватним станодавцима, што је решење које су применили поједини универзитети из земаља са стандардом сличним нашем. Влада Србије даје само 100 стипендија за странце, а влада Мађарске 3.000 и у плану је да следеће године повећа тај број на 4.000 – навео је др Секеруш.

Чули се и предлози да се у сврху привлачења страних студената могу искористити културни центри у страним земљама, што је могућност коју Србија не користи довољно, а постоји интересовање на пример Кине да се Србија нађе на листи земаља чије се дипломе међусобно аутоматски признају. О овом проблему, односно иницијативи Кине обавештени су и министарства просвете и спољних послова и никоме није јасно зашто се то још није реализовало.

– Ради боље презентације наших универзитета у свету, радили смо на подршци у маркетиншким и информатичким активностима, саветовали да се побољшају сајтови, израде каталози курсева које нуде факултети, наставнике који говоре енглески језик учили смо вештинама предавања и организације наставе на страном језику – навела је проф. др Биљана Мишић Илић са Универзитета у Нишу.

Чули се и предлози да треба за рекламу искористити сваки добијен међународни пројекат попут оног који је недавно добио Институт Биосенс. Такође, за промоцију универзитета морају се искористити међународни догађаји чији смо домаћини. Како је истакнуто, не сме да се догодити да млади који у великом броју као туристи пролазе кроз Србију, не добију најосновније информације о могућностима студирања у нашој земљи.


Коментари25
67f46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbi i obrazovanje
Hvala otvorenim i gostoprimivim drustima koja ulazu u obrazovanje i nauku sto su primili mene i hiljade drugih vrednih i ambicioznih Srba. Hvala tim zemljama i sto su nas zaposlile i pomogle da podizemo svoju decu u normalnim uslovima. Hvala im sto su nam omogucili da se osecamo da je u redu to sto radite i zaradite, sto ne morate da kradete da bi preziveli, ili kao alternativa da preturate po kontejnerima. Hvala takvim zemljama u kojima ne prolaze krilatice: "Jadan, vredan!" ili "Pametan je on, zna da se snadje." Zao nam je sto smo kao generacija ostali bez otadzbine jer ona iz koje smo otisli, bilo pobegli ili oterani, nas nikada nije ni htela ovakve kakvi smo, a ona u koju smo dosli, iako nam je puno dala, uvek nam stavi do znanja da smo "dodjosi", neko ko treba da zaradi to pravo da svoju novu "otadzbinu" zaista i oseca i prihvata kao svoju. Srbija je zemlja u epicentru Evrope, a opet u samoproklamovanoj i izabranoj izolaciji. Ne samo danas, nego oduvek. Kome to treba osim "nama"?
Sonja@Jana
Vas naci monolog govori kokiko smo bolesno drustvo. Vi koji poticete iz siromasnog naroda koji manje vise zivi na tudjoj pomoci,koji se rasuo po celom svetu i koristi beneficije sistema od Amerike do Australije,cija deca imaju stipendije zapadnih fakulteta usudjujete se da kritikujete i samu pomisao da mi nekome pomognemo mada bi to bilo i na nasu korist. PS mislim da bi se i redakciji Politike moralo malo vise voditi racuna o komentarima nacisticke i fasisticke sadrzine koji se najcesce provlace kroz tekstove kvazi patriota i laznih anti globalista jer osim sto su neukusni podlezu i nekim zakonskim sankcijama
Vida
Da, a vi demokrate i "patrioti" bi stalno nesto cenzurisali ! Smesni ste. Ne ide gospodjo Sonja, da mi nekome pomazemo, kada srpski studenti nemaju ni osnovnih uslova za studiranje. Ma , nemaju osnovnih uslova za zivot, a kako nemaju posla onda im je djaba i studiranje. I Jana je sasvim u pravu, sigurno nece dolaziti Njemci i Englezi da studiraju u Srbiji, nego Gana, Avganistan, Maroko, Kuvajt itd. Ne moze to tako. Treba prvo omoguciti uslove za Srbe, pa tek onda za strance. Toliko.
Препоручујем 8
neuki
Svaka cast. Jdini normlani komentar. Bolesno drustvo. Najveci branioci danasnjeg obrazovanja u Srbiji su Mame i Tate koji po insotranstvu koji, posle decenije zivljenja na socijalci, koja im pruala potporu da naprave biznis i ciste office.... salju decu po prvitnim skolama od Australije do Amerike i kukaju "kako je kod nas skolovanje bolje ne ovde svatsa dopustaju" Ali eto pokidani izmejdu patrotizma i toga sot im dete ne prica Srpsi. Jer kakvo uceneje na Engleskom jeste li vi normlani?? Srbija bre! Eno jedan komentar kaze "zvanicni jezik Srpski! zato bi mi imali kurseve na Engleskom" Pa mozda zato sto u seed Rusije imas kurseve na Engleskom, pa bi mozda mogli i mi?A? Ova @jana samo sto ne kaze "imamo dosta crncuga. sta ce nam vise"...a dok su Srpska deca mogla da sturidaju po svetu sa traljavim engleskim i da kupe doktoratge, iako su neke zemlej domacina takodje se bunile "sta ce nam balkanski hemoridi" K'o sto [ne]kaze ona nardona : Kakvo drustvo, takav narod.
Препоручујем 3
Jana
Nasa pametna deca beze glavom bez obzira iz Srbije, jer nemaju ama bas nikakve uslove za skolovanje, a vi uvozite i servirate privilegije strancima. Njima i stipendije i smestaj. U ostalom, eno vam afrikanci na medicini, crnogorcina svakom cosku, pa uzivajte sa njima... Jos ako im se prikljuce "mladi i perspektivni" migranti iz Avganistana i Sirije, ma ima da procvetamo!!! (za godinu, najvise dve)
Сале Земунац
''Држава не издаје студентске визе'' - тај ко је написао не познаје наш Закон о странцима. ''Држава даје мали број стипендија'' - даје мали број стипендија и нашим студентима, а одакле нам паре и за стране? ''Настава и обавештења на српском језику'' - ваљда је још увек званични језик ове државе српски. Све то нису проблеми да имамо на десетине хиљада страних студената у СФРЈ тамо 80-тих. Сада их нема из простог разлога што је завладала корупција на свим високошколским установама, па дипломе са неких од тих установа нису једноставно признаване ван Србије. Решите проблем корупције и доћи ће студенти, јер су својевремено за студије нпр. медицине плаћали код нас 2000$ годишњу школарину, док су у другим земљама школарине биле многоструко веће. Са разликом, која им је остајала могли су овде да плате и смештај и да обезбеде пристојан живот. На крају крајева доста их је било и по студентским домовима.
ub bu
@immobil, Lena Na moje veliko iznenađenje komentari na odličan teksz "Politike" su prerasli u marketing izvesnog fakulteta i tamo zaposlenih. Imam prilično godina i poznajem odlično situaciju pa tvrdim da ima sjajnih fiziko-hemičara, ali nažalost niko od njih ne radi u Srbiji. Svi su davno otišli u beli svet. Dalje, ako je FFH tako dobar što sa fakulteta isteraste kolegu koji je radio u Kembridžu, Engleska?
immobil
Чињеница јесте да је много одличних професора са разних факултета отишло у свет. Не спорим то. Чинјеница је да они тамо раде на врхунским установама. Чинјеница је и да NIJE добро омаловажавати оне који су остали и који се према мојим сазнанјима прилично труде. Nije ovo nikakav EPP već samo nastojanje da se bespotrebno ne unižava jedino vredno što je preostalo - BU. Da može biti i bolje - svakako. Napomenuo sam da se kod nas može naći vanserijskih ljudi. Verovatno Vam je jasno da je sve pod Gausovom kapom pa i kvalitet nastavnika, ovde i drugde. Ipak pošto poznajete situaciju svakako ćete se složiti (pošto je bilo govora o neravnotežno TD) da su ekstremno retki univerziteti na kojima predaje učenik Prigodžina. BU (FFH) je jedan od tih. Nije jedini ali je redak zver. U drugim naukama takođe imamo po kojeg zvera dostojnog poštovanja. Neću imenovati. Dakle ne treba biti zadovoljan ali ne treba ni sebe unižavati. Frustracija se leči na drugom mestu - ne ovde. Ceni kolegu da bi bio cenjen
Препоручујем 0
Leona
Nemoguce je govoriti o pojedinacnom slucaju bez bitnih detalja (sta i kako je ta osoba radila na Kembridzu), ali je cinjenica da je BU 'zatvoren sistem', i da je sva prica o internacionalizaciji i podizanju kvaliteta putem pokusaja angazovanja nastavnog i naucnog kadra sa znacajnim medjunarodnim iskustvom - mrtvo slovo na papiru. Sve nastavne pozicije se oglasavaju tako da se samo ispuni zakonski minimum, na opskurnim mestima i sa nemogucim rokovima. Stranci ih nece videti. Ako neko iz dijaspore slucajno i vidi neki oglas, prijave se eliminisu na sulude nacine. Pozicija assistant profesor na dobrom americkom fakultetu izjednacava se sa asistentom u srpskom sistemu. O britanskim i australijskim zvanjima da ne govorim, njih malo ko u Srbiji i razume. Ili neko nije izdao udzbenik (u 21. veku), pa ne zadovoljava kriterijume konkursa, pri cemu ima bolje publikacije od redovnih profesora na datom fakultetu! Ocigledno na BU nema politicke volje da konkursi budu otvorene utakmice.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља