Председник Србије Томислав Николић упутио је скупштини осам имена кандидата за судије Уставног суда, сазнаје „Политика”. Ову информацију за наш лист потврдила је и председникова саветница Станислава Пак, али она није желела да открије имена кандидата.

Према незваничним сазнањима „Политике” на листи „председникових кандидата”, између осталих, налазе се Милан Бурић, адвокат, Миодраг Радојевић, уредник „Службеног гласника”, Јован Ћирић, директор Института за упоредно право и Мирослав Николић, председник Апелационог трговинског суда.

Подсетимо, од 15 судија Уставног суда, међу којима је и председник суда, има девет којима почетком наредног месеца истиче мандат на који су бирани 2007. године. Зато је неопходно изабрати нове судије како не би дошло до блокаде рада овог суда.

Устав Републике Србије (члан 172), прописује да Уставни суд чини 15 судија које бирају посланици Народне скупштине, председник Николић и чланови опште седнице Врховног касационог суда (ВКС).

Кандидати који су предложени за судију Уставног суда морају да имају најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци. Једна особа може да буде именована за судију Уставног суда највише два пута. Председника овог суда, бирају судије Уставног суда, тајним гласањем, на период од три године.

Како је „Политика” раније објавила, председница парламента је, пошто је упозната са чињеницом да већини судија Уставног суда истиче мандат, замолила пре десетак дана председника Николића и шефове посланичких група да им имена кандидата за судије овог суда доставе до 29. новембра.

Уколико се догоди да нове судије Уставног суда до средине децембра не буду изабране, у овој правосудној установи остаће свега шест судија којима мандат истиче 2019. године. Са толиким бројем судија, не могу да се доносе одлуке јер је за то неопходна већина судијских гласова. Такође, суд не може да доноси ни одлуке о самосталном покретању поступка за оцену уставности или законитости, јер она мора да буде изгласана двотрећинском већином гласова свих судија Уставног суда.

У случају да рад Уставног суда у децембру буде блокиран то не би било први пут. У оваквој ситуацији, суд се нашао и 2006. године када је тадашњи председник Слободан Вучетић испунио законске услове за одлазак у пензију, а два судијска места била упражњена. Без председника у суду не могу да се заказују, нити одржавају седнице. И тада је, као и сада, председник суда, у законском року, о новонасталој ситуацији обавестио председника земље.