недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:30

Зграда краљевачког Архива враћена жичком манастиру

Општина је давно цркви поклонила зграду, па је после рата ту имовину држава одузела, онда је епархији одузето плаћено, али је недавно у поступку реституције зграда поново враћена жичком манастиру
Аутор: Мирољуб Дугалићсубота, 26.11.2016. у 11:00
Спорна зграда краљевачког Архива (Фото М. Дугалић)

 

Краљево – Одлуком агенцијске јединице за реституцију верске имовине и Управног суда у Крагујевцу зграда од 22 канцеларије на Тргу Светог Саве у Краљеву враћена је у посед жичком манастиру.

Уз то, град Краљево је у обавези да манастиру плати део земљишта од скоро пола хектара, које је у међувремену претворено у јавни парк.

Сходно томе, досадашњи корисници поменуте зграде – а реч је о Историјском архиву, делу овдашњег музеја, двема политичким странкама (СПО и Нова Србија) и једном удружењу грађана – добили су обавештење да се у року од осам дана иселе.

Градски челници разговарали су са црквеним властима у Краљеву и жичким монахињама како би постигли компромис. Јер архив, иако прикупља, обрађује и чува историјску грађу за Краљево, Рашку и Врњачку Бању, нема свој пословни објекат, депо музеја од скоро 1.500 уметничких дела немогуће је тако брзо преселити, док ће се остали лакше снаћи.

Али, прича о овој згради није класична – у смислу одузето па враћено – већ је знатно сложенија.

Ту, на истом тргу, налази се и објекат познат као Господар Васин конак. Ту кућу град Краљево је цркви вратио још пре деценију и по.

Али, жички манастир је 2008. године затражио повратак још једне зграде, оне у којој је некада био Црквени суд, чему су се успротивили представници града па је градско правобранилаштво Агенцији за реституцију конфесионалне имовине предочило да је поменута зграда још 1934. године поклоњена Управи жичког манастира, и то наменски, за смештај Црквеног суда и епископске столице.

Такође, тачно је да је држава, после Другог светског рата, ту даривану имовину национализовала, али је агенцији предочен и уговор из 1964. године, који сведочи о додатној одлуци тадашње локалне власти да општина Епархији жичкој овај објекат са делом земљишта, ипак, плати у износу од 12.600.000 динара.

Договорено је да се исплата обави у четири рате, и уз обавезу да се цркви обезбеди локација за изградњу нове зграде где би била надлештва епархије и да се помогне поправка конака у жичком манастиру, што је и учињено.

Агенција за реституцију на те чињенице и жалбу града налаже манастиру као тужиоцу да то претходно питање разреши. Поступајући по том налогу, манастир покреће парницу код Основног суда у Краљеву и у првостепеној пресуди овај уговор суд сматра правно ништавним пошто је имовина већ била национализована. Али Апелациони суд у Крагујевцу ту одлуку нижег суда поништава и налаже понављање поступка. И та парница још траје.

Агенција, иако је првобитно налагала судско разрешење тог спорног питања, крајем 2014. године то решава сама оспоравајући правну ваљаност уговора и доноси решење о повратку поменуте имовине манастиру.

Град се онда тужбом обраћа Управном суду у Крагујевцу, али суд ту тужбу одбија и решење о повратку спорне зграде и земљишта постаје правоснажно и извршно.  

– Остаје нам још да се уздамо у окончање парнице, јер ако Основни суд и у том поновном поступку који је наложен апелацијом буде пресудио у нашу корист, тражићемо и обнову поступка реституције – објашњава нам Мила Шћеповић, јавни правобранилац Града Краљева.

То, наравно, не одлаже извршење правоснажног решења Агенције и, како дознајемо, монахиње жичког манастира су већ инсистирале на примени решења или договору са влашћу о условима даљег коришћења зграде, али само од архива и музеја, не желећи ни под којим условима да ту буду смештене и политичке странке.

У случају да таквог компромиса не буде, монахиње напомињу да већ има других заинтересованих за закуп простора у овом објекту, згради некада условно поклоњеној за црквени суд, па одузетој, па, судећи према уговору, плаћеној, а сада и манастиру враћеној. А о цени плаћања земље, где је сада јавни парк, тек следе процене, погодбе и одлуке...


Коментари13
73b16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komunista pa socijalista
Vernici,dozovite se pameti kad ja komunista moram da branim monastvo i svestenstvo od izroda
Supermen
U kraljevackom Arhivu se ne zna ko pije a ko placa tamo rade svi od kamermana do pevacica po politickoj liniji i oni sa mega giga trendova fakulteta... Najmanje ima istoricara a i to istoricara sto ima jedan mladi koji je zaposlen zajebava se sa strankama i sa zaposlenima maltretira ljude kako stigne... Samo se nadam da ce drzava naci nacina da stane na put i oome i zapolsjavanju na ovaj nacin.
STUDENICANIN
Samo me interesuje dali drzavni organi policija,sanitarna inspekcija,ekoloska inspekcija,i svi drugi kojima je posao da vode racuna o drzavi narodu i svim drugim elementima drustva, ima pravo da udje i prekontrolise neke stvari bas u samim manastirima,kako se radi i koristi narodno dobro,voda,struja zemljiste.Jer u i u njih dolazi i prolazi na hiljade gradjana posetilaca,djackih ekskurzija.Nisam primetio da iko od ovih merodavnih je nekada izvrsio zvanican obilazak i kontrolu tih objekata,a posebno da je izvrsen popis samih monaha i njihovo zdravstveno i mentalno stanje.Sve ovo navodi da gradjani pisu jer se veoma cudno dogadja u ponasanju ove grupe koja je trenutno u manastiru Studenica svakodnevno narod o tome govori medjusobno jer nema kome da se obrati svi okrecu ledja a sve se vise stvara odbojnost monastva prema narodu koji je hiljadama godina brinuo i cuvao ovu svetinju.Sada su neki novi vetrovi koji donose profit biznis i okretanje ogromnih suma novca.
ana savin(1)
studenicaje svojevremeno bila u svemu isopredsvih manastira, po edu i radinosti monaha pametnoj i dobroj upravi koj je pomagala stanivništvu koliko je mogla u teškim vremenima i stizala i do najdaljih okućnica u planini, trudila se oko obnove crkava a ne oko luksuznog življnja rečju bila prava Svetosavska crkva.Promene započete dolaskom niove uprave školovane do fakultetckog obrazovanja bratstvo je rasterano nenjale su se iprave idesila s i ova poslednja, dobro ukorenjena a njen moto je MI SE MOLIMO ZA SPAS NAŠIH DUŠA, doveli su popa da krštava osvećuje i sahranjuje da bi se posvetili MOLITVI za svoje duš i malo ki ih viđa toliko su im predani, ni policija nema pojma ko su i koliko ih je, imaju vlastito obezbeđenje ali nema niko pojma o rizničnom fondu, Kraljevo koje kuka za turizmom prodao im je hotel izgrađen od nepovratne pomoći, oni su ga upropastili, zadružni dom su otkupili i zatvorili, zdravstvena stanica opremljena i stanovima za lekara i zubara ne radi a pop se uselio u bolj
Djuradj
Tacno tako. Malo crkvi 150 miliona evra godisnje. Najbolje istorijske arhive na ulicu, a oni da izdaju poslovni prostor. Naravno, drzavi za porez 0 dinara.
Топличанин Мрча
Црква нигде у свету не плаћа порез. Судећи по пропаганди на србијанским веб сајтовима, може се десити да Србија постане прва држава која ће то увести. На жалост.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља